Мобилизованное Средневековье. Том 1. Медиевализм и национальная идеология в Центрально-Восточной Европе и на Балканах [заметки]
1
The Medieval Messenger. Friday, October, 13, 1349. No. 4627. London, 1996.
2
Chaganti S. Under the Angle: Memory, History, and Dance in Nineteenth-Century Medievalism // Australian Literary Studies. 2011. Vol. 26, iss. 3/4. P. 147–162; The Medieval Hero on Screen: Representations from Beowulf to Buffy / ed. by M. Driver, S. Ray. Jefferson; London, 2004.
3
MacDougall H. Racial Myth in English History: Trojans, Teutons and Anglo-Saxons. Montreal, 1982; Simmons C. Reversing the Conquest: History and Myth in Nineteenth-Century British Literature. New Brunswick, 1990; The Recovery of Old English: Anglo-Saxon Studies in the Sixteenth and Seventeenth Centuries / ed. by T. Graham. Kalamazoo, 2000; Literary Appropriations of the Anglo-Saxons from the Thirteenth to the Twentieth Century / ed. by D. Scragg, C. Weinberg. Cambridge, 2000; Wawn A. The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth-Century Britain. Cambridge, 2000; Kevin J. Cinema Arthuriana: Twenty Essays. Jefferson; London, 2002; Кратасюк Е. Г. Присвоение Средневековья: легенды артуровского цикла в рекламе и кинематографе конца ХХ века // Средние века. 2002. Вып. 63. С. 145–153; Alexander M. Medievalism: The Middle Ages in Modern England. New Haven; London, 2007; Cruise C. «Sick-sad dreams»: Burne-Jones and Pre-Raphaelite Medievalism // The Yearbook of English Studies. 2010. Vol. 40, no. 1/2. P. 121–140; Kathleen C. Eco-Tourist, English Heritage, and Arthurian Legend: Walking with Thoreau // Arthuriana, 2013. Vol. 23, no. 1. P. 20–39; Brownlie S. Memory and Myths of the Norman Conquest. Cambridge, 2013; Elliott A. Medievalism, Politics and Mass Media Appropriating the Middle Ages in the Twenty-First Century. Suffolk, 2017.
4
Glencross M. Relic and Romance: Antiquarianism and Medievalism in French Literary Culture, 1780–1830 // The Modern Language Review. 2000. Vol. 95, no. 2. P. 337–349; Morowitz L. Medievalism, Classicism, and Nationalism: The Appropriation of the French Primitifs in Turn-of-the-Century France // Studies in the History of Art. 2005. Vol. 68: Symposium Papers XLV: Nationalism and French Visual Culture, 1870–1914. P. 224–241; Bloch R. Restoration from Notre-Dame de Paris to Gaston Paris // Manufacturing Middle Ages. Entangled History of Medievalism in Nineteenth-Century Europe / eds P. Geary, G. Klaniczay. Leiden; Boston, 2013. P. 279–298; Montoya A., Ferré V. Medievalism and Theory: Toward a Rhizomatic Medievalism // RELIEF. 2014. Vol. 8, no. 1. P. 1–19.
5
Classen A. The Never-Ending Story of the (German) Middle Ages: Philology, Hermeneutics, Medievalism, and Mysticism // Rocky Mountain Review of Language and Literature. 2001. Vol. 55, no. 2. P. 67–79; Fuhrmann H. Überall ist Mittelalter: Von der Gegenwart einer Vergangenen Zeit. München, 2010; Werner M. Medievalism and Modernity: Architectural Appropriations of the Middle Ages in Germany (1890–1920) // Manufacturing Middle Ages. Entangled History of Medievalism in Nineteenth-Century Europe / eds P. Geary, G. Klaniczay. Leiden; Boston, 2013. P. 239–258; Eichenberger N., Kirakosian R., Wareham E. The German Middle Ages in the Sixteenth to Eighteenth Centuries: Reception and Transformation // Oxford German Studies. 2014. Vol. 43, no. 4. P. 335–344.
6
Wilson D. The Roots of Medievalism in North-West Europe: National Romanticism, Architecture, Literature // Manufacturing Middle Ages. Entangled History of Medievalism in Nineteenth-Century Europe / eds P. Geary, G. Klaniczay. Leiden; Boston, 2013. P. 111–138; Andrén A. Medieval and Neo-Medieval Buildings in Scandinavia // Ibid. P. 139–158.
7
Falconieri T. «Medieval» Identities in Italy: National, Regional, Local // Manufacturing Middle Ages. Entangled History of Medievalism in Nineteenth-Century Europe / eds P. Geary, G. Klaniczay. Leiden; Boston, 2013. P. 319–346.
8
Kegel P. Henry Adams and Mark Twain: Two Views of Medievalism // Mark Twain Journal. 1970–1971. Vol. 15, no. 3. P. 11–21; Galloway A. William Cullen Bryant’s American Antiquities: Medievalism, Miscegenation, and Race in «The Prairies» // American Literary History. 2010. Vol. 22, no. 4. P. 724–751; Scanlon L. Modernism’s Medieval Imperative: The Hard Lessons of Ezra Pound’s «Hugh Selwyn Mauberley» // Ibid. P. 838–862.
9
Goyal S. Rise of Medievalism in Indian History // Annals of the Bhandarkar Oriental Research Institute. 1997. Vol. 78, no. 1/4. P. 13–40; Marosi E. Restoration as an Expression of Art History in Nineteenth-Century Hungary // Manufacturing Middle Ages. Entangled History of Medievalism in Nineteenth-Century Europe / eds P. Geary, G. Klaniczay. Leiden; Boston, 2013. P. 159–188; Ersoy A. Ottoman Gothic: Evocations of the Medieval Past in Late Ottoman Architecture // Ibid. P. 217–238; Ryan E. A Medieval New World: Nation-Making in Early Canadian Literature, 1789–1870. Toronto, 2015.
10
Matthews D. From Medieval to medievalism: A new semantic history // The Review of English Studies. New Series. 2011. Vol. 62, no. 257. P. 704–705.
11
The New Medievalism / eds M. Brownlee et al. Baltimore; London, 1991; Medievalism and the Modernist Temper / eds R. H. Bloch, S. G. Nichols. Baltimore, 1996; Freedman P., Spiegel G. Medievalisms Old and New: The Rediscovery of Alterity in North American Medieval Studies // The American Historical Review. 1998. Vol. 103, no. 3. P. 677–704; Фридман П., Спигел Г. Иное Средневековье в новейшей американской медиевистике // Казус. Индивидуальное и уникальное в истории. 2000. М., 2000. С. 125–164; The New Medievalism / eds M. S. Brownlee, K. Brownlee, S. Nichols. Baltimore; London, 1991; Weisl A. The Persistence of Medievalism: Narrative Adventures in Contemporary Culture. New York, 2003; Савицкий Е. Е. Критерии новизны в историографии 1990-х годов: На примере «нового медиевализма»: автореф. дис. … канд. ист. наук. М., 2006; Haydock N. Movie Medievalism: The Imaginary Middle Ages. Jefferson; London, 2008; Studies in Medievalism XVI: Medievalism in Technology Old and New / ed. by K. Fugelso. New York, 2008; Rethinking the New Medievalism / eds R. Howard Bloch et al. Baltimore, 2014; Matthews D. Medievalism: A Critical History. New York, 2015.
12
Bennett J. Medievalism and Feminism // Speculum. 1993. Vol. 68, no. 2. P. 309–331; Tolmie J. Medievalism and the Fantasy Heroine // Journal of Gender Studies. 2006. Vol. 15, iss. 2. P. 145–158; Saunders C. Women Writers and Nineteenth-Century Medievalism. New York, 2009. — О связи медиевализма с сексуальностью и эротикой см.: Regiewicz A. Mediewalizm wobec zjawisk audio-wizualnych I nowych mediów. Warszawa, 2014. S. 42–45, 111–155.
13
Kruger S. Gay Internet Medievalism: Erotic Story Archives, the Middle Ages, and Contemporary Gay Identity // American Literary History. 2010. Vol. 22, no. 4: Medieval America. P. 913–944.
14
Утц Р. Дивные новые медиевализмы? // Неприкосновенный запас. 2018. № 1. С. 164–165. — На английском языке статья была издана под другим заголовком: Utz R. (Neo) Medievalism is a Global Phenomenon: Including Russia // The Year’s Work of Medievalism. 2017. Vol. 32.
15
Утц Р. Дивные новые медиевализмы? С. 165–166. — Целиком данную концепцию см.: Utz R. Medievalism: A Manifesto. Bradford, 2017. Также см.: Utz R. Coming to Terms with Medievalism: Toward a Conceptual History // European Journal of English Studies. 2011. Vol. 15, no. 2. P. 101–113.
16
Бауман З. Ретротопия. М., 2019. С. 16.
17
Цит. по: Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. СПб., 2004. С. 108.
18
Kenney A., Workman L. Ruins, Romance, and Reality: Medievalism in Anglo-American Imagination and Taste // Winterthur Portfolio. 1975. Vol. 10. P. 131–163.
19
Stock B. The Middle Ages as Subject and Object: Romantic Attitudes and Academic Medievalism // New Literary History. 1974. Vol. 5, no. 3. P. 527–547.
20
Matthews D. Medievalism: A Critical History. Cambridge, 2015.
21
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 39.
22
Мы не касаемся незавершенной в науке дискуссии о соотношении социальной, национальной, политической, коллективной и культурной памяти, так как один только обзор историографии вопроса может составить отдельную книгу (см.: Gedi N., Elam Y. Collective Memory: What is it? // History and Memory. 1996. Vol. 8, no. 2. P. 30–50; Kansteiner W. Finding Meaning in Memory: A Methodogical Critique of Collective Memory Studies // History and Theory. 2002. Vol. 41, no. 2. P. 179–197; Ассман Я. Культурная память. Письмо, память о прошлом и политическая идентичность в высоких культурах древности. М., 2004; Джадт Т. «Места памяти Пьера Нора»: Чьи места? Чья память? // Ab Imperio. 2004. № 1. С. 44–71; Рикер П. Память, история, забвение. М., 2004; Cultural Memory Studies: An International and Interdisciplinary Handbook / eds А. Erll, A. Nünning. Berlin, 2010; Ассман А. Длинная тень прошлого. Мемориальная культура и историческая политика. М., 2014; Сафронова Ю. А. Историческая память: Введение. СПб., 2019; и т. д.).
23
Нора П. Между памятью и историей. Проблематика мест памяти // Франция — память / П. Нора и др. СПб., 1999. С. 17–18.
24
Halbwachs M. On collective memory. Chicago; London, 1992; Хальбвакс М. Социальные рамки памяти. М., 2007.
25
Нора П. Нация — память // Франция — память. С. 51–65.
26
Ренан Э. Что такое нация? // Ренан Э. Собрание сочинений: в 12 т. Т. 6. Киев, 1902. С. 87–103.
27
Андерсон Б. Воображаемые сообщества: Размышления об истоках и распространении национализма. М., 2001.
28
Хапаева Д. Время космополитизма. Очерки интеллектуальной истории. СПб., 2002. С. 6.
29
Цит. по: Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 90.
30
Зенкин С. Морис Хальбвакс и современные гуманитарные науки // Хальбвакс М. Социальные рамки памяти. М., 2007. С. 11.
31
Smith A. Nations and Nationalism in a Global Era. Cambridge, 2007. P. 150.
32
Нора П. Между памятью и историей. С. 17, 26–27, 40.
33
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 86.
34
Ницше Ф. О пользе и вреде истории для жизни // Ницше Ф. Сочинения: в 2 т. Т. 1. М., 1990. С. 163.
35
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 107.
36
Kammen M. Mystic Chords of Memory. New York, 1991. P. 688.
37
Цит. по: Бауман З. Ретротопия. С. 65.
38
Цит. по: Бауман З. Ретротопия. С. 67.
39
Said E. Orientalism. New York, 1978.
40
The Postcolonial Middle Ages / ed. by J. J. Cohen. New York, 2000; Holsinger B. Medieval Studies, Postcolonial Studies, and the Genealogies of Critique // Speculum. 2002. Vol. 77, no. 4. P. 1195–1227; Ganim G. M. Medievalism and Orientalism. New York, 2008; Medievalisms in the Postcolonial World: The Idea of «The Middle Ages» Outside Europe / eds K. Davis, N. Altschul. Baltimore, 2009.
41
Бойм С. Будущее ностальгии. С. 40.
42
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 120.
43
Бауман З. Ретротопия. С. 19.
44
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 105.
45
О термине, его географических и исторических рамках см.: Миллер А. И. Об истории концепции «Центральная Европа» // Центральная Европа как исторический регион. М., 1996. С. 4–25; Сюч Е. Три исторических региона Европы // Там же. С. 147–265; История Центрально-Восточной Европы / Н. Алексюн и др. М., 2009. С. 5–20.
46
Wandycz P. The Price of Freedom: A History of East Central Europe from the Middle Ages to the Present. London, New York, 1992.
47
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 127.
48
Цымбурский В. Л. Морфология российской геополитики и динамика международных систем XVIII–XX веков. М., 2016. С. 399–425.
49
Blažević Z.: 1) Ilirizem kot heterotopija // Preseganje meje / ed. by M. Hladnik. Ljubljana, 2006. S. 139–150; 2) Ilirizam prije ilirizma. Zagreb, 2008; 3) Indetermi-Nation: Narrative Identity and Symbolic Politics in the Early Modern Illyrism // Whose Love of Which Country? Leiden; Boston, 2010. S. 1–23.
50
Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 34.
51
Pohl W. National Origin Narratives in the Austro-Hungarian Monarchy // Manufacturing Middle Ages. Entangled History of Medievalism in Nineteenth-Century Europe / eds P. Geary, G. Klaniczay. Leiden; Boston, 2013. P. 13–50; Janowski M. Romantic Historiography as a Sociology of Liberty: Joachim Lelewel and His Contemporaries // Ibid. P. 89–110; Popescu C. Digging Out the Past to Build Up the Future: Romanian Architecture in the Balkan Context 1859–1906 // Ibid. P. 189–216; Rychterová P. The Czech Linguistic Turn: Origins of Modern Czech Philology 1780–1880 // Ibid. P. 299–310; Detchev S. Between Slavs and Old Bulgars: ‘Ancestors’, ‘Race’ and Identity in Late Nineteenth-Century Bulgaria // Ibid. P. 347–376; Curta F. With Brotherly Love: The Czech Beginnings of Medieval Archaeology in Bulgaria and Ukraine // Ibid. P. 377–396; Langó P. The Study of the Archaeological Finds of the Tenth-Century Carpathian Basin as National Archaeology: Early Nineteenth-Century Views // Ibid. P. 397–418.
52
Regiewicz A. Medievalism: wobec zjawisk audiowizualnych i nowych mediów. Warszawa, 2014; Oblicza mediewalizmu II. Od recepcji antyku do recepcji średniowiecza / pod red. A. Dąbrówki, M. Michalskiego. Rzeszów, 2018.
53
Kalhous D. Svatopluk I.: kníže nebo král? K otázce legitimizace velkomoravských knížat ve středověké i moderní historiografii // Historia Slavorum Occidentis: Czasopismo historiczne. 2016. Nr. 2. S. 63–88.
54
Кадијевић А. Византиjско градитељство као инспирациjа српских неимара новиjег доба. Београд, 2016.
55
Building National Museums in Europe 1750–2010: Conference proceedings from EuNaMus, European National Museums: Identity Politics, the Uses of the Past and the European Citizen / eds P. Aronsson, G. Elgenius. Linköping, 2011; Heritage, Ideology and Identity in Central and Eastern Europe / ed. by M. Rampley. Boydell, 2012.
56
Džino D. The Perception of Croatian Medieval History by Vladimir Nazor in Hrvatski kraljevi (The Kings of the Croats) // Croatian Studies Review. 2011. Vol. 7, no. 1–2. S. 89–100; Jareb M. «Old-Croatian Crown» or the Construction and Use of a National and Political Symbol from the Late 19>th Century to the WWII // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2014. № 2. С. 16–33; Vedriš T. «Baptismal font of the Croats»: A case study in the formation of a national symbol // Memoirs of the American Academy in Rome. 2017. Vol. 62. P. 65–98.
57
Budak N. Using the Middle Ages in Modern-day Croatia // Gebrauch und Missbrauch des Mittelalters, 19.-21. Jahrhundert. Miinchen, 2009. S. 241–262; Vedriš T. Reviving the Middle Ages in Croatia // Fifteen-Year Anniversary Reports, a cura di M. Sághy. Annual of Medieval Studies at Central European University / eds J. A. Rasson, B. Zsolt Szakács. 2009. Vol. 15. P. 197–211; Detchev S. Who are Our Ancestors? «Race», Science and Politics in Bulgaria 1879–1912. Saarbrücken, 2010.
58
Улунян А. А. Балканы и «архаично-античное» пространство: исторические отражения в идеологической среде национальных дискурсов // Конструирование истории: кто мы? СПб., 2019. С. 205–236.
59
Андерсон Б. Воображаемые сообщества. С. 29.
60
Вергилий. Энеида / пер. С. Ошерова. СПб., 2013. С. 197.
61
Андерсон Б. Воображаемые сообщества: размышления об истоках и распространении национализма / пер. В. Г. Николаева; под ред. С. П. Баньковской. М., 2016. С. 27.
62
Барт Ф. Введение // Этнические группы и социальные границы. Социальная организация культурных различий / пер. И. Пильщикова; под ред. Ф. Барта. М., 2006. С. 16.
63
Sønnesyn S. The rise of the Normans as ethnopoiesis // Norman tradition and transcultural heritage. Exchange of cultures in the «Norman» peripheries of medieval Europe / eds S. Burkhardt, T. Foerster. Farnham, 2013. P. 203–218.
64
Федоров С. Е. Британская идентичность / идентичности в раннее Новое время // Вестник Санкт-Петербургского государственного университета. Сер. 2. 2013. Вып. 3. С. 76.
65
См.: Эксле О. Г. Действительность и знание: очерки социальной истории Средневековья / пер. и предисл. Ю. Арнаутовой. М., 2007. С. 23–38.
66
Леви-Стросс К.: 1) Первобытное мышление / пер. А. Б. Островского. М., 1994; 2) Структурная антропология / пер. В. В. Иванова. М., 2000; 3) Тотемизм сегодня. Неприрученная мысль / пер. А. Б. Островского. М., 2008.
67
Dumézil G. Mythe et épopée. Vol. I: L’idéologie des trois fonctions dans les épopées des peuples indo-européens. Paris, 1968; Vol. II: Types épiques indo-européens: un héros, un sorcier, un roi. Paris, 1971; Vol. III: Histoires romaines; Idées romaines. Paris, 1973.
68
Мелетинский Е. М. Поэтика мифа. М., 2012. С. 243–244.
69
О «Венской школе» см. подробно: Шпирт А. М. Венская школа исторической этнографии и проблема этногенеза в эпоху раннего Средневековья (опыт историографического обзора) // Альманах по истории средних веков и раннего Нового времени. 2013. № 3–4. С. 42–52; Kasperski R. Problem etnogenezy Gotów w ujęciu Herwiga Wolframa: Refleksje nad metodą // Kwartalnik historyczny. 2011. Rocznik 118. Z. 3. S. 399–430.
70
Wenskus R. Stammesbildung und Verfassung. Das Werden der frühmittelalterlichen gentes. Köln; Graz, 1961; Wolfram H.: 1) Gothic history and historical ethnography // Journal of Medieval History. 1981. Vol. 7/4. P. 309–319; 2) Einleitung oder Überlegungen zur Origo Gentis // Typen der Ethnogenese unter besonderer Berücksichtigung der Bayern. Teil I / Hrsg. von H. Wolfram, W. Pohl. Wien, 1990. S. 19–34; 3) Origo et religio. Ethnic traditions and literature in early medieval texts // Early Medieval Europe. 1994. Vol. 3/1. P. 19–38.
71
На это обстоятельство справедливо указал Ф. Курта: Curta F. The making of the Slavs: history and archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700. Cambridge; New York, 2001. P. 15.
72
См.: Goffart W.: 1) The narrators of barbarian history (A D 550–800): Jordanes, Gregory of Tours, Bede, and Paul the Deacon. Princeton, 1988; 2) Does the distant past impinge on the Invasion Age Germans? // On barbarian identity: critical approaches to ethnicity in the Early Middle Ages / ed. by A. Gillett. Turnhout, 2002. P. 21–37; Gillett A.: 1) Was ethnicity politicized in the earliest medieval kingdoms? // On barbarian identity… P. 85–121; 2) Ethnogenesis: a contested model of early medieval Europe // History Compass. 2006. Vol. 4. P. 241–260; Murray A. C. Reinhard Wenskus on «ethnogenesis», ethnicity, and the origin of the Franks // On barbarian identity… P. 39–68.
73
Подробный критический обзор актуальной дискуссии о труде Кассиодора см.: Kasperski R. Teodoryk Wielki i Kasjodor. Studia nad tworzeniem «tradycji dynastycznej Amalów». Kraków, 2013.
74
См.: Ančić M. Dva teksta iz sredine 14. stoljeća. Prilog poznavanju «društvenog znanja» u Hrvatskom Kraljevstvu // Starohrvatska prosvjeta. Ser. III. 2013. Sv. 40. S. 156; Geertz C. Local Knowledge: Further Essays in Interpretative Anthropology. New York, 1983.
75
Константин Багрянородный. Об управлении империей / пер. Г. Г. Литаврина; под ред. Г. Г. Литаврина, А. П. Новосельцева. М., 1991. С. 130–133.
76
Подробнее см.: Алимов Д. Е. Этногенез хорватов: Формирование хорватской этнополитической общности в VII–IX вв. СПб., 2016. С. 136–162.
77
Wolfram H. Origo et religio. Ethnic traditions and literature in early medieval texts // Early Medieval Europe. 1994. Vol. 3/1. P. 31.
78
Wolfram H. Origo et religio. Ethnic traditions and literature in early medieval texts // Early Medieval Europe. 1994. Vol. 3/1. P. 32.
79
При этом, несмотря на все сходство со Священным Писанием, говорить о библейском влиянии, по мнению Вольфрама, все же не приходится, так как христианские авторы в данном случае следовали архаичной гентильной идеологии. Мотив божественного руководства, столь явственно выступающий в «origo gentis» лангобардов, одержавших победу над вандалами благодаря поддержке бога Годана (Одина), обнаруживает себя также в генеалогиях королевских родов ряда германских народов, где Один или Гаут (именем Гаута называется Один) выступает в качестве первопредка династии (Wolfram H. Origo et religio. Ethnic traditions and literature in early medieval texts // From Roman Provinces to Medieval Kingdoms / ed. by T. F. X. Noble. London, 2006. P. 45–47).
80
См.: Milošević A. Tko je Porin iz 30. glave De administrando imperio? // Starohrvatska prosvjeta. Ser. III. 2013. Sv. 40. S. 127–134; Алимов Д. Е. Этногенез хорватов… С. 190–197.
81
О древнейших славянских этногенетических мифах см.: Тржештик Д. Славянские этногенетические легенды и их идеологическая функция // Studia Balcanica. Т. 20: Раннефеодальные славянские государства и народности. София, 1991. С. 35–42; Leciejewicz L. Legendy etnogenetyczne w świecie słowiańskim // Slavia Antiqua. 1990. T. XXXII. S. 129–144; Banaszkiewicz J.: 1) Slawische Sagen de origine gentis (Al-Masudi, Nestor, Kadlubek, Kosmas) — dioskurische Matrizen der Überlieferungen // Mediaevalia Historica Bohemica. 1993. Vol. 3. S. 29–58; 2) Origo et religio — wersja słowiańska (o sposobach budowania tożsamości wspólnotowej w społecznościach wczesnego średniowiecza — «wzorcotwórcze pamiątki» i opowieści o nich) // Kultura piśmienna średniowiecza i czasów nowożytnych. Problemy i konteksty badawcze / red. P. Dymmel, B. Trelińska. Lublin, 1998. S. 37–62.
82
Třeštík D.: 1) Král Muž. Slovanský etnogonický mýtus v Čechách 9.–10. století // Nový Mars Moravicus aneb Sborník příspěvků, jež věnovali Prof. Dr. Josefu Válkovi jeho žáci a přátelé k semdesátinám. Brno, 1999. S. 71–85; 2) Mýty kmene Čechů (7.–10. století). Tři studie ke «Starým pověstem Českým». Praha, 2003.
83
Тржештик Д. Славянские этногенетические легенды… С. 36.
84
Иванов В. В., Топоров В. Н. Исследования в области славянских древностей. М., 1974. Также см.: Katičić R. Božanski boj — tragovima svetih pjesama naše pretkršćanske starine Zagreb, 2008.
85
Belaj V., Belaj J. Sveti trokuti. Topografija hrvatske mitologije. Zagreb, 2014; Pleterski A.: 1) The trinity concept in the Slavonic ideological system and the Slavonic spatial measurement system // Światowit. 1995. Vol. 40. S. 113–143; 2) Strukture tridelne ideologije v prostoru pri Slovanih // Zgodovinski časopis. 1996. Letnik 50. Št. 2. S. 163–185; 3) Kulturni genom: Prostor in njegovi ideogrami mitične zgodbe. Ljubljana, 2014.
86
Pleterski A. Kulturni genom: Prostor in njegovi ideogrami mitične zgodbe. Ljubljana, 2014.
87
См.: Żmudzki P. Spór o analizę strukturalną podań i mitów dotyczących «Początku» Polski: (na marginesie książek Jacka Banaszkiewicza i Czesława Deptuły) // Przegląd Historyczny. 2002. T. 93, nr. 4. S. 451–471.
88
См.: Banaszkiewicz J.: 1) Podanie o Piaście i Popielu. Studium porównawcze nad wczesnośredniowiecznymi tradycjami dynastycznymi. Warszawa, 1986; 2) Polskie dzieje bajeczne mistrza Wincentego Kadłubka. Wrocław, 1998; 3) Takie sobie średniowieczne bajeczki. Kraków, 2012.
89
Deptuła Cz.: 1) Galla Anonima mit genezy Polski: studium z historiozofii i hermeneutyki symboli dziejopisarstwa średniowiecznego. Lublin, 1990; 2) Archanioł i smok: z zagadnień legendy miejsca i mitu początku w Polsce średniowiecznej. Lublin, 2003.
90
Třeštík D. Mýty kmene Čechů (7.–10. století). Tři studie ke «Starým pověstem Českým». Praha, 2003.
91
Щавелев А. С. Славянские легенды о первых князьях. Сравнительно-историческое исследование моделей власти у славян. М., 2007.
92
См.: Skibiński E. Przemiany władzy. Narracyjna koncepcja Anonima tzw. Galla i jej podstawy. Poznań 2009; Żmudzki P. Władca i wojownicy. Narracje o wodzach, drużynach i wojnach w najdawniejszej historiografii Polski i Rusi. Wrocław, 2009; Pleszczyński A., Sobiesiak J., Szejgiec K., Tomaszek M., Tyszka P. Historia communitatem facit. Struktura narracji tworczących tożsamości grupowe w średniowieczu. Wrocław, 2016.
93
Из новых работ см., например: Plassmann A. Origo gentis: Identitäts- und Legitimitätsstiftung in früh- und hochmittelalterlichen Herkunftserzählungen. Berlin, 2006.
94
Banaszkiewicz J. Slavonic origines regni: Hero the Law-Giver and Founder of Monarchy // Acta Poloniae Historica. 1989. Vol. 60. P. 97–131.
95
Kosmova kronika česká / eds K. Hrdina, M. Bláhová. Praha, 1972; Kosmova kronika česká / překl. K. Hrdina a M. Bláhová, úvod D. Třeštík, komentář P. Kopal, vysvětlivky a poznámky M. Bláhová, rejstříky J. Vilím. Praha; Litomyšl, 2005; Козьма Пражский. Чешская хроника / пер. Г. Э. Санчук. М., 1962. О памятнике и его авторе см. также: Třeštík D.: 1) Kosmova kronika. Studie k počátkům českého dějepisectví a politického myšlení. Praha, 1968; 2) Kosmas. Studie s výběrem Kosmovy kroniky. Praha, 1972.
96
Kristiánova legenda. Život a umučení svatého Václava a jeho báby svaté Ludmily / Vyd. J. Ludvíkovský. Praha, 1978. О датировке памятника см.: Třeštík D. Deset tezí o Kristiánově legendě // Folia Historica Bohemica. 1980. Vol. 2. S. 7–38; Kalhous D. Legenda Christiani and Modern Historiography. Leiden; Boston, 2015.
97
О Кристиане см.: Třeštík D. Přemyslovec Kristián // Archeologické rozhledy. 1999. Roč. 51. Č. 4. S. 602–613; Sobiesiak J. 2017. Bolesław II Przemyślida. Pobożny buntownik i mąż znamienitej damy. Kraków, 2017. S. 24–29.
98
Ср. в переводе А. С. Щавелева: «Чехи, жившие под самым Арктуром, преданные идолопоклонническим культам, как необузданный конь без управления, без какого-либо предводителя или правителя, или города, блуждали подобно диким животным то там, то здесь, и населяли пустынную землю. Наконец истощенные бедствиями люди, пришли, как передает молва, к какой-то знахарке, требуя у нее совета божества. Получив его, они воздвигают город и дают ему имя Прага. После этого, найдя весьма проницательного и опытного мужа, который очень хорошо знал земледелие, по совету знахарки назначили его своим предводителем, имя ему было Пржемысл. Он сочетался браком с вышеупомянутой девой-знахаркой. И так, избежав несчастья и разных бед, с тех пор они стали ставить над собой правителей из потомства этого достойного мужа. Они продолжали служить статуям демонов и предавались неистовствам нечестивых обрядов, пока власть в этом государстве наконец не перешла к одному мужу, рожденному от этих предводителей, по имени Борживой» (цит. по: Щавелев А. С. Славянские легенды о первых князьях. Сравнительно-историческое исследование моделей власти у славян. М., 2007. С. 140, прим. 171).
99
Karbusický V.: 1) Nejstarší pověsti české, Praha 1966. S. 31–46; 2) Báje, mýty, dějiny. Nejstarší české pověsti v kontextu evropské kultury. Praha, 1995.
100
Třeštík D. «Veliké město Slovanů jménem Praha». Státy a otroci ve střední Evropě v 10. století // Přemyslovský stát kolem roku 1000: na paměť knížete Boleslava II. Praha, 2000. S. 49–50.
101
Подробнее см.: Deptuła Cz. Galla Anonima mit genezy Polski… S. 173–218; Třeštík D. Mýty kmene Čechů… S. 30–67; Щавелев А. С. Славянские легенды… С. 139–150.
102
Anonima tzw. Galla Kronika czyli dzieje książąt i władców polskich / red. K. Maleczyński. Kraków, 1952; Gall Anonim. Kronika Polska / Tł. R. Grodecki; wst., opr. M. Plezia. Wrocław, 2003; Галл Аноним. Хроника и деяния князей или правителей польских / пер. Л. М. Поповой. М., 1961. Переиздание см.: Славянские хроники / сост. А. И. Цепков. СПб., 1996. С. 325–412.
103
Grafenauer B. Ustoličevanje koroških vojvod in država karantanskih Slovencev. Ljubljana, 1952; Štih P.: 1) The Middle Ages between the eastern Alps and the northern Adriatic: Select papers on Slovene historiography and medieval history. Leiden; Boston, 2010. P. 380–407; 2) Ustoličevanje koroških vojvod med zgodovino in predstavami: Problemi njegovega izročila, razvoja in poteka kot tudi njegovo razumevanje pri Slovencih // Zgodovinski časopis. 2012. Letnik 66. Št. 3–4. S. 306–343.
104
1. Наиболее известны княжеский камень и княжеский трон в Карантании, а также княжеский трон в Праге. Однако, как показывают исследования польских ученых, аналогичные места существовали и в древней Польше. См.: Boroń P. Pstrokate konie i kamienne trony. Obrzędy intronizacyjne u Słowian // Obrzęd, teatr, ceremoniał w dawnych kulturach. Warszawa, 2008. S. 2. 187–216.
105
Deptuła Cz. Problem mitu monarchy — dawcy żywności w Polsce. Na przykładzie podania o Piaście // Zeszyty Naukowe Katolickiego Uniwersytetu Lubelskiego. 1975. T. 3. S. 41–56; Třeštík D. Mír a dobrý rok: státní ideologie raného přemyslovského státu mezi křesťanstvím a «pohanstvím» // Folia Historica Bohemica. 1988. Vol. 12. S. 23–45; Banaszkiewicz J. Slavonic origines regni. P. 97–131.
106
Vaníček V. Sacrum dynastie Přemyslovců na počátku středověku (od Přemysla Oráče k svatému Václavu) // Historia Slavorum Occidentis. 2016. Nr. 2 (11). S. 32.
107
Подробнее см.: Sadílek J. Kosmovy staré pověsti ve světle dobových pramenů (antické a biblické motivy). Praha, 1997.
108
Pleszczyński A., Sobiesiak J., Szejgiec K., Tomaszek M., Tyszka P. Historia communitatem facit… S. 18–19.
109
Козьма Пражский. Чешская хроника / пер. Г. Э. Санчук. М., 1962. C. 30.
110
Třeštík D. Mýty kmene Čechů… S. 55–98.
111
Козьма Пражский. Чешская хроника. С. 35–36.
112
Banaszkiewicz J. Podanie o Piaście i Popielu. Studium porównawcze nad wczesnośredniowiecznymi tradycjami dynastycznymi. Warszawa, 1986; Deptuła Cz. Galla Anonima mit genezy Polski: studium z historiozofii i hermeneutyki symboli dziejopisarstwa średniowiecznego. Lublin, 1990.
113
Галл Аноним. Хроника и деяния князей или правителей польских. 1996. С. 331–332.
114
Галл Аноним. Хроника и деяния князей или правителей польских. 1996. С. 332.
115
Галл Аноним. Хроника и деяния князей или правителей польских. 1996. С. 333.
116
Banaszkiewicz J. Podanie o Piaście i Popielu… S. 68.
117
Deptuła Cz. Galla Anonima mit genezy Polski… S. 97.
118
Karp M. J. Więź ogólnopolska i regionalna w średniowiecznych mitach początku // Przegląd Historyczny. 1981. T. 72. Z. 2. S. 212.
119
Banaszkiewicz J. Slavonic origines regni… P. 97–131.
120
Banaszkiewicz J. Polskie dzieje bajeczne mistrza Wincentego Kadłubka. Wrocław, 1998.
121
Banaszkiewicz J. Smok wawelski — czyli o potrzebie obecności potwora u zarania dziejów // Dwa oblicza smoka: katalog wystawy. T. 2: Eseje / red. M. Podlodowska-Reklewska, M. Starzyński. Kraków, 2015.
122
Haskins Ch. H. The Renaissance of the Twelfth Century. Cambidge (Mass.), 1928.
123
Hedeager L.: 1) The creation of Germanic identity. A European origin myth // Frontiéres d’Empire. Nature et signification des frontiéres romaines / ed. par P. Brun, S. Van der Leeuw, C. Whittaker. Nemours, 1993. P. 121–132; 2) Cosmological endurance: pagan identities in early Christian Europe // Journal of European Archaeology. 1998. Vol. 3. P. 383–397; 3) Migration period Europe: the formation of a political mentality // Rituals of power: from Late Antiquity to the Early Middle Ages / eds F. Thews, J. L. Nelson. Leiden; Boston; Köln, 2000. P. 15–57. (The Transformation of the Roman World. Vol. 8).
124
Reynolds S. Medieval origines gentium and the community of the realm // History. 1983. Vol. 68. P. 376–378; Ingledew F. The Book of Troy and the Genealogical Construction of History — the Case of Geoffrey of Monmouth’s Historia regum Britanniae // Speculum. 1994. Vol. 69. No. 3. P. 665–704.
125
Подробнее см.: Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров: Проблемы этнического самосознания. М., 1997. С. 105–219.
126
См.: Lásló G.: 1) A «kettős honfoglalás». Budapest, 1978; 2) Őseinkről. Tanulmányok. Budapest, 1990. О современном состоянии вопроса см.: Olajos T. De la théorie de la «double conquête» hongroise du bassin des Carpathes // Studia Hungaro-Bulgarica. Szeged; Sumen, 2007. Vol. I. P. 49–61.
127
Toth Z. Attila’s Schwert. Budapest, 1930.
128
Подробнее см.: Hóman B. A magyar hún-hagyomány és hún-monda. Budapest, 1925; а также переиздание этой классической работы: Hóman B. A magyar hún-hagyomány és húnmonda. Budapest, 2010.
129
Szűcs J. Theoretical Elements in Master Simon of Kéza’s Gesta Hungarorum (1282–1285 A. D.). Budapest, 1975. P. 20.
130
Константин Багрянородный. Об управлении империей. С. 159–167.
131
См.: Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров… С. 135–176.
132
Klaniczay G. The Myth of Scythian Origin and the Cult of Attila in the Nineteenth Century // Multiple Antiquities — Multiple Modernities: Ancient Histories in Nineteenth Century European Cultures / eds G. Klaniczay, M. Werner, O. Gecser. New York; Frankfurt, 2011. P. 187–188.
133
Шохин А. А. Причины и ранние этапы формирования «гуннского мифа» в средневековой венгерской хроникальной традиции // Финно-угорский мир. 2015. № 4. С. 48–50.
134
Thierry A. Histoire d’Attila et de ses successeurs jusqu’à l’établissement des Hongrois en Europe: suivie des légendes et traditions. Paris, 1856.
135
Grzesik R. Hungaria — Slavia — Europa Centralis. Studia z dziejów kultury środkowoeuropejskiej we wczesnym sredniowieczu. Warszawa, 2014. S. 88.
136
Подробнее см.: Borri F. Arrivano i barbari a cavallo! Foundation myths and origines gentium in the Adriatic Arc // Post-Roman Transitions. Christian and Barbarian Identities in the Early Medieval West / eds W. Pohl, G. Heydemann. Turnhout, 2013. P. 215–270.
137
Дьёрффи Д. Время создания Анонимом «Деяний венгров» и степень достоверности этого сочинения // Летописи и хроники. 1973 г. М., 1974. C. 115–129.
138
«Деяния венгров» магистра П., которого называют Анонимом / пер. В. И. Матузовой; вступ. ст. и коммент. М. К. Юрасова // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2007. № 1/2. С. 91–92.
139
Grzesik R. Hungaria — Slavia — Europa Centralis… S. 89.
140
Hóman B. A magyar hún-hagyomány és hún-monda. Budapest, 1925. 29–33.
141
Литература, посвященная этногенезу секеев, весьма обширна. Высказывались мнения об их венгерском, аварском, оногурском, булгарском, печенежском и даже гуннском происхождении, хотя последняя версия остается в современной историографии маргинальной. Критический обзор актуальной историографии вопроса см.: Makkay J. Siculica Hungarica — Nagy Gézától László Gyuláig //Acta Siculica. 2008. P. 209–240.
142
Pop I.-A. Romanians and Hungarians from the 9>th to the 14>th century. The Genesis of the Transylvanian medieval state. Cluj-Napoca, 1996. P. 161–168; Madgearu A. Colonizarea secuilor în estul Transilvaniei // Revista de istorie militară. 2018. Nr. 5/6. P. 1–9.
143
О восточной границе Венгрии в XIII в. см.: Berend N. Hungary, ‘the Gate of Christendom’ // Medieval frontiers: Concepts and practices / eds D. Abulafia, N. Berend. London; New York, 2016. P. 195–215.
144
Новейшие издания памятника, включающие его подробные исследования, см.: Grzesik R. Kronika węgiersko-polska. Z dziejów polsko-węgierskich kontaktów kulturalnych w średniowieczu. Poznań, 1999; Homza M. Uhorsko-poľská kronika. Nedocenený prameň k dejinám strednej Európy. Bratislava, 2009. О Коломане см.: Font M., Barabás G. Coloman, King of Galicia and Duke of Slavonia (1208–1241): Medieval Central Europe and Hungarian Power. Leeds, 2019.
145
Homza M. Uhorsko-poľská kronika… S. 124–126.
146
Homza M. Uhorsko-poľská kronika… S. 128.
147
Homza M. Uhorsko-poľská kronika… S. 41–43.
148
Homza M. Uhorsko-poľská kronika… S. 132.
149
См.: Homza M.: 1) Niekoľko téz k počiatkom slovenského etnika // Studia Academica Slovaca. 2002. Roč. 31. P. 285–295; 2) A few words about the identity of the Slavs, yesterday, today and tomorrow // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2018. № 1 (23). С. 3–41; Назин С. В. Еще раз о склавенах и антах, Мурсианском озере и городе Новиетуне // Византийский временник. Т. 103. М., 2019. С. 113–127.
150
Подробнее см.: Bali T. Slavonski meandar: Prostor i pojam Slavonije u XIII. stoljeću. Zagreb, 2014.
151
Procházkova N. Some Notes on the titles of Coloman of Galicia // Slovakia and Croatia. Historical parallels and connections (until 1780) / eds M. Homza, J. Lukačka, N. Budak, V. Kucharská, S. Kuzmová, A. Mesiarkin. Bratislava; Zagreb, 2013. P. 104–109; Homza M., Malinovská N. Haličsko-volynská kronika. Neznáme rozprávanie o rodine kráľov a kniežat východo-strednej Európy v 13. storočí. Bratislava, 2019. S. 33–46.
152
Goss V. P. Slovak and Croatian Art in the Thirteenth Century. Some Striking Analogies and Their Background / eds M. Homza, J. Lukačka, N. Budak, V. Kucharska, S. Kuzmova, A. Mesiarkin. Bratislava; Zagreb, 2013. P. 260–268; Dujmović D., Jukić V. The «Koloman Renaissance» in North Western Croatia — an Unfinisched Project // Starohrvatska prosvjeta. Ser. III. Split, 2010. Sv. 37. S. 171–182.
153
См. новейшее издание: Simon de Kéza. Gesta Hungarorum / The Deeds of the Hungarians / eds L. Veszprémy, F. Schaer; with a study by J. Szűcs. Budapest; New York, 1999.
154
Подробнее см.: Berend N. At the Gate of Christendom: Jews, Muslims and «Pagans» in Medieval Hungary, c. 1000 — c. 1300. New York, 2001.
155
См.: Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров… С. 197–203.
156
Перевод В. П. Шушарина (Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров: Проблемы этнического самосознания. М., 1997. С. 198).
157
См.: Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров… С. 198–199.
158
См.: Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров… С. 199.
159
См.: Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров… С. 202.
160
См.: Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров… С. 199.
161
См.: Шушарин В. П. Ранний этап этнической истории венгров… С. 203.
162
Kiss-Illés J. Old Mythologies and New Nations: Social Discourse in Trianon Hungary. Master Thesis. Budapest, 2010. P. 17.
163
Szűcs J. Theoretical Elements in Master Simon of Kéza’s Gesta Hungarorum (1282–1285 AD). Budapest, 1975.
164
Kiss-Illés J. Old Mythologies and New Nations… P. 16–20.
165
Martínez Sopena P. Relations de parenté et héritage wisigothique dans l’aristocratie du royaume de León au XIe siècle // L’Europe héritière de l’Espagne wisigothique: Colloque international du C. N. R. S. tenu à la Fondation Singer-Polignac (Paris, 14–16 mai 1990). Madrid, 1992. P. 315–324; Prieto J. V. La ideología goticista en los prehumanistas castellanos: Alonso de Cartagena y Rodrigo Sánchez de Arévalo. Sus consideraciones sobre la unidad hispanovisigoda y el reino astur-leonés // Territorio, sociedad y poder: Revista de estudios medievales. 2010. No. 5. P. 123–145.
166
Svennung J. Zur Geschichte der Goticismus. Stockholm; Uppsala, 1967.
167
Escalona J. Family Memories. Inventing Alfonso I of Asturias // Building legitimacy. Political discourses and forms of legitimation in medieval societies / eds I. Alfonso, H. Kennedy, J. Escalona. Leiden; Boston, 2004. P. 223–262.
168
Donecker S., Steinacher R. Der König der Schweden, Goten und Vandalen. Königstitulatur und Vandalenrezeption im frühneuzeitlichen Schweden // Vergangenheit und Vergegenwärtigung / Hrsg. von Helmut Reimitz und Bernhard Zeller. Wien, 2009. S. 169–203; Толстиков А. В. «Шведскость» как «готскость»: шведский готицизм XV–XVII вв. // Шведы: Сущность и метаморфозы идентичности. М., 2008. С. 59–76.
169
Щеглов А. Д. «Прозаическая хроника»: Памятник шведской исторической мысли позднего Средневековья // Древнейшие государства Восточной Европы. 2017–2018 гг. М., 2019. С. 422–442.
170
Щеглов А. Д. Олаус Петри и его хроника // Олаус Петри. Шведская хроника / пер., послесл., коммент. А. Д. Щеглова. М., 2012. С. 357–359.
171
Летопис попа Дукљанина / уредио Ф. Шишић. Београд; Загреб, 1928; Ljetopis Popa Dukljanina. Latinski tekst sa hrvatskim prijevodom i «Hrvatska kronika» / priredio, napisao uvod i komentar V. Mošin; hrvatski prijevod latinske redakcije: S. Mencinger i V. Štefanić. Zagreb, 1950. См. также новейшее издание: Gesta Regum Sclavorum / уредио Т. Живковић. Т. I: Критичко издање приредила и текст превела Д. Кунчер. Београд, 2009. — Перевод на русский язык см.: Алексеев С. В. Летопись попа Дуклянина. Перевод и комментарий. СПб., 2015.
172
Peričić E. Sclavorum Regnum Grgura Barskog: Ljetopis Popa Dukljanina. Zagreb, 1991. — Недавняя попытка оспорить данную датировку, предпринятая сербским исследователем Т. Живковичем, отнесшим создание летописи к концу XIII в. (Живковиħ Т. Gesta Regum Sclavorum. Т. II: Коментар. Београд, 2009), не встретила поддержки в историографии (Radoman A. Gesta Regum Sclavorum nova istoriografska mistifikacija // Matica (Cetinje). 2013. God. 14. Br. 53. S. 103–124; Алексеев С. В. Летопись попа Дуклянина… C. 26–28).
173
Gesta Regum Sclavorum. C. 4.
174
Gesta Regum Sclavorum. C. 6–10.
175
Gesta Regum Sclavorum. C. 12–14.
176
Gesta Regum Sclavorum. C. 18.
177
Gesta Regum Sclavorum. C. 22.
178
Алексеев С. В. Летопись попа Дуклянина… C. 50.
179
Gesta Regum Sclavorum. C. 38.
180
Gesta Regum Sclavorum. C. 46–50.
181
Радоjковић Б. Држава краља Светопелека и његових потомака // Историjски записи. 1962. Год. XV. Књ. XIX. Св. 3–4. C. 399–435; Банашевић Н. Летопис попа Дукљанина и народна предања. Београд, 1971.
182
Mošin V. Uvod // Ljetopis Popa Dukljanina. Latinski tekst sa hrvatskim prijevodom i «Hrvatska kronika» / priredio, napisao uvod i komentar V. Mošin; hrvatski prijevod latinske redakcije: S. Mencinger i V. Štefanić. Zagreb, 1950. S. 11–36; Банашевић Н. Летопис попа Дукљанина… C. 31–33; Steindorff L. Die Synode auf der Planities Dalmae. Reichseinteilung und Kirchenorganisation im Bilde der Chronik des Priesters von Dioclea // Mitteilungen des Instituts für österreichische Geschichtsforschung. 1985. Bd. 93. S. 279–324; Leśny J. Wstęp// Historia Królestwa Słowian czyli Latopis Popa Duklanina / przetłumaczył, wstęp, komentarze i tablice genealogiczne opracował J. Leśny. Warszawa, 1988. S. 45–52.
183
Homza M. Stredoveké korene svätoplukovskej tradície u Slovákov (čierna a biela svätoplukovska legenda) // Svätopluk v europskom pisomnictve. Študie z dejin svatoplukovskej legendy. Bratislava, 2013. S. 133.
184
Margetić L. Liber Methodius i pitanje vrela devete glave Ljetopisa Popa Dukljanina // Croatica christiana periodica. 2000. God. XXIV. Br. 46. S. 6.
185
Ančić M.: 1) Ljetopis kraljeva Hrvatske i Dalmacijе (Vrijeme nastanka i autorstvo Hrvatske redakcije Ljetopisa popa Dukljanina) // Zgodovinski časopis. 1990. Letnik 44. Št. 4. S. 526–527; 2) Dva teksta iz sredine 14. stoljeća. Prilog poznavanju «društvenog znanja» u Hrvatskom Kraljevstvu // Starohrvatska prosvjeta. Ser. III. 2013. Sv. 40. S. 166–169.
186
Ančić M. Ljetopis kraljeva Hrvatske i Dalmacije… S. 526.
187
Gesta Regum Sclavorum. C. 16.
188
Радоjковић Б. Држава краља Светопелека… C. 401.
189
Gesta Regum Sclavorum. C. 62.
190
Алимов Д. Е. Этногенез хорватов… С. 66–82.
191
Rus J. Kralji dinastije Svevladičev, najstarejši skupni vladarji Hrvatov in Srbov 454–614. Ljubljana, 1931. S. 33.
192
Радојчић Н. О најтамнијем одељку Барског родослова. Цетиње, 1951; Станоjевић С. О првим главама Дукљанског летописа // Глас Српске краљевске академиjе. 1927. Књ. 126. С. 91–101.
193
Hrvatska kronika: 547.–1089 / priredio I. Mužić. Split, 2001.
194
Шишић Ф. Увод. О Летопису Попа Дукљанина // Летопис Попа Дукљанина / ур. Ф. Шишић. Београд; Загреб, 1928. С. 162–163; Leśny J. Wstęp. S. 19.
195
Mužić I. Hrvatska kronika u Ljetopisu Popa Dukljanina. Split, 2011. S. 55.
196
Mužić I. Hrvatska kronika u Ljetopisu Popa Dukljanina. Split, 2011. S. 73–74.
197
Mužić I. Hrvatska kronika u Ljetopisu Popa Dukljanina. Split, 2011. S. 109–111.
198
Mužić I. Hrvatska kronika od 547. do 1089. // Hrvatska kronika: 547.–1089 / priredio I. Mužić. Split, 2001. S. 7–39.
199
Ančić M. Ljetopis kraljeva Hrvatske i Dalmacije… S. 524–531.
200
Švob D. Pripis supetarskog kartulara o izboru starohrvatskog kralja i popis onodobnih banova // Historijski zbornik. 1956. God. IX. Br. 1–4. S. 101–117; Ančić M. Dva teksta iz sredine 14. stoljeća… S. 164–169.
201
Švob D. Pripis supetarskog kartulara… S. 104.
202
См.: Акимова О. А. «Господин своего языка»: о попытке строительства государства в Хорватии конца XIII — первой половины XIV века // Славяноведение. 2013. № 1. С. 3–10.
203
В русском переводе см.: Гальфрид Монмутский. История бриттов. Жизнь Мерлина / изд. подгот. А. С. Бобович, А. Д. Михайлов, С. А. Ошеров. М., 1984.
204
Согласно Гальфриду Монмутскому, родоначальник бриттов Брут был праправнуком троянца Энея. Как подчеркивает К. Р. Кобрин, внутренний сюжет книги Гальфрида Монмутского — это «борьба Рима и Британии, борьба старшего и младшего братьев, сыновей одного отца (Трои)» (Кобрин К. Р. Средние века: очерки о границах, идентичности и рефлексии. М.; СПб., 2016. С. 23).
205
В русском переводе см.: Саксон Грамматик. Деяния данов: в 2 т. / пер. С. Досаева. М., 2017.
206
Как замечает датский исследователь Ларс Мортенсен по поводу труда Саксона Грамматика, основной проблемой, вставшей перед средневековым историком, стремившимся написать «амбициозную историю германского народа», было определение отношений между культурой данного народа и римской культурой — эталонной для мыслившего универсалистскими категориями средневекового читателя. Соответственно, по мнению исследователя, Саксон Грамматик столкнулся с четырьмя возможными опциями: 1) забыть о языческом прошлом и начать историю с принятия римского христианства и распространения латинского языка; 2) связать Данию с Римом через миф о происхождении или некие древние контакты; 3) минимизировать важность языческой эпохи для датчан, подчеркнув их прежнюю отсталость и стремительное возвышение с принятием христианства; 4) возвеличить языческое прошлое Дании, придав ему самоценный характер, то есть сконструировать по классическим лекалам образ древней датской «цивилизации». Как видно, Саксон Грамматик пошел именно по четвертому пути, который Мортенсен справедливо считает самым трудным. В отличие от Гальфрида Монмутского, прочно связавшего римлян с бриттами легендой об их общем происхождении и превратившего их таким образом в «братские народы», что можно рассматривать как частный случай легитимизации через прославленных предков, Саксон Грамматик обходится без подобных генеалогических конструкций, что, однако, отнюдь не мешает ему конструировать свою древнюю датскую «империю» как совершеннейший аналог империи Римской (Mortensen L. Saxo Grammaticus’ View of the Origin of the Danes and his Historiographical Models // Cahiers de l’Institut du Moyen-Age Grec et Latin. 1987. Vol. 55. P. 175–176).
207
Подробнее см.: Mortensen L. Saxo Grammaticus’ View of the Origin of the Danes and his Historiographical Models // Cahiers de l’Institut du Moyen-Âge Grec Et Latin. 1987. Vol. 55. P. 169–183; Bailey Ch. L. Saxo Grammaticus: History and the Rise of National Identity in Medieval Denmark. Masters Theses. Charleston (Ill.), 2002.
208
Magistri Vincentii dicti Kadłubek Chronica Polonorum / red. M. Plezia. Kraków, 1994 (Monumenta Poloniae Historica. Nova series. T. 11); Mistrz Wincenty (tzw. Kadłubek). Kronika polska / przeł. i oprac. B. Kürbis. Wrocław, 2008.
209
Skibiński E. Źródła erudycji Kadłubka // Roczniki Historyczne. 1994. R. 60. S. 163–172; Chmielewska K.: 1) Recepcja rzymskiej literatury antycznej w Kronice polskiej Mistrza Wincentego // Onus Athlanteum. Studia nad Kroniką biskupa Wincentego / red. A. Dąbrówka, W. Wojtowicz. Warszawa, 2009. S. 215–230; 2) The Impact and Influence of Antiquity and the Bible in the Chronica Polonorum // Writing History in Medieval Poland. Bishop Vincentius of Cracow and the «Chronica Polonorum» / ed. by D. von Güttner-Sporzyński. Turnhout, 2017. P. 119–137; Kałuża Z. Vincentius’s Chronicle and Intellectual Culture of the Twelfth Century // Writing History in Medieval Polan… P. 139–173.
210
О политических идеалах Винцентия Кадлубка см.: Флоря Б. Н. Польская общественная мысль на переломе от раннего к развитому Средневековью // Власть и общество в литературных текстах Древней Руси и других славянских стран (XII–XIII вв.) / отв. ред. Б. Н. Флоря. М., 2012. С. 231–276; Mądrowska E. Polska jako «patrimonium», «regnum» i «res publica» w «Kronice» Mistrza Wincentego // Od liryki do retoryki. W kręgu słowa, literatury i kultury. Prace ofiarowane Jadwidze i Edmundowi Kotarskim / red. I. Kadulska, R. Grześkowiak. Gdańsk, 2004. S. 41–46; Domański J. «Kronika Polska» mistrza Wincentego zwanego Kadłubkiem a kultura humanistyczna XII wieku (próba analizy kilku wątków prologu dzieła) // Społeczeństwo i Rodzina. 2006. R. 9. Z. 4. S. 4–34; Bieniak J. Jak Wincenty rozumiał i przedstawiał ustrój państwa polskiego // Onus Athlanteum. Studia nad Kroniką biskupa Wincentego / red. A. Dąbrówka, W. Wojtowicz. Warszawa, 2009. S. 39–46; Lis A. Rex iustus — model władcy w średniowiecznej Polsce (na przykładzie Kroniki polskiej mistrza Wincentego) // Przegląd Prawno-Ekonomiczny. Rocznik 2012. Nr. 21. S. 26–49; Żmudski P. Vincentius’s Construct of a Nation: Poland as res publica // Writing History in Medieval Poland… P. 175–198.
211
Mistrz Wincenty (tzw. Kadłubek). Kronika polska / przeł. i oprac. B. Kürbis. Wrocław, 1992. S. 9.
212
Из новых работ см., например: Banaszkiewicz J. «Lestek» (Lesir) i «Lechici» (Lesar) w średniowiecznej tradycji skandynawskiej // Kwartalnik Historyczny. 2001. T. 108. Z. 2. S. 3–23.
213
Parczewski M. Problem Lędzian a kształtowanie się polsko-ruskiej rubieży etnicznej // U źró deł Europy środkowo-wschodniej: pogranicze polsko-ukraińskie w perspektywie badań archeologicznych / red. M. Dębiec, M. Wołoszyn. Rzeszów, 2007. S. 161–176.
214
Panic I. Krak w polskiej i czeskiej tradycji wczesnośredniowiecznej // Piśmiennictwo Czech i Polski w średniowieczu i we wczesnej epoce nowożytnej / red. A. Barciak, W. Iwańczak. Katowice, 2006. S. 48–61; Skibiński E. Wanda i Lubosza. Mit i motyw — kilka uwag o budowie opowiadań w tekstach kronik średniowiecznych // Formuła — Archetyp — Konwencja w źródle historycznym. Materiały IX Sympozjum Nauk Dających Poznawać Źródła Historyczne. Kazimierz Dolny 14–15 grudnia 2000 r. / red. A. Górak, K. Skupieński. Lublin; Radzyń Podlaski; Siedlce, 2006. S. 35; Wojtczak J. Legendarni przodkowie dynastii Przemyślidów w świetle dziejopisarstwa czeskiego // Historia Slavorum Occidentis. 2013. Nr. 1(4). S. 118.
215
Подробнее см.: Banaszkiewicz J.: 1) Slavonic origines regni: Hero the Law-Giver and Founder of Monarchy // Acta Poloniae Historica. 1989. Vol. 60. P. 97–131; 2) Polskie dzieje bajeczne mistrza Wincentego Kadłubka. Wrocław, 1998; Álvarez-Pedrosa J. A. Krakow’s Foundation Myth: An Indo-European theme through the eyes of medieval erudition // The Journal of Indo-European Studies. 2009. Vol. 37. Nr. 1–2. P. 164–177.
216
Об истоках мифа о каринтийском происхождении Крака см.: Grzesik R. Południowosłowiańskie wątki w małopolskiej tradycji historycznej XIII w. // Onus Athlanteum. Studia nad Kroniką biskupa Wincentego / red. A. Dąbrówka, W. Wojtowicz. Warszawa, 2009. S. 287–293.
217
Помимо вышеуказанной монографии Я. Банашкевича, где подробно анализируется данный миф, см. также: Plezia M. Wanda, geneza imienia — geneza legendy // Plezia M. «Scripta minora». Łacina średniowieczna i Wincenty Kadłubek. Kraków, 2001. S. 345–358; Lis A. Legenda o Wandzie w historiografii — spór o interpretacje // Prawo w Europie średniowiecznej i nowożytnej. T. II / red. A. Lis. Lublin, 2012. S. 131–154; Słupecki L. P. Krak i Wanda przed Kadłubkiem, u Kadłubka i po Kadłubku // Onus Athlanteum. Studia nad Kroniką biskupa Wincentego / red. A. Dąbrówka, W. Wojtowicz, Warszawa, 2009. S. 160–189; Śniadała P. Kim jest Wanda, co Niemca nie chciała? Próba reinterpretacji mitu o Wandzie zawartego w «Kronice Polskiej» Mistrza Wincentego zwanego Kadłubkiem // Napis. Pismo poświęcone literaturze okolicznościowej i użytkowej. 2011. R. 17. S. 227–235.
218
Słupecki L. P. Vanda Mari, Vanda terrae, aeri Vanda imperet. The Cracowian tripartie earthheaven-sea formula and her Old-Icelandic, Old-Irish and Old-High-German counterparts // Światowit. 1995. T. 40. S. 158–167.
219
«Ab hac Wandalum flumen dicitur nomen sortitum, quod eius regni centrum extiterit; hinc omnes sunt Wandali dicti; qui eius subfuere imperiis» (Magistri Vincentii dicti Kadłubek Chronica Polonorum / red. M. Plezia. Krakow, 1994. P. 13).
220
Подробнее см.: Strzelczyk J. Wandalowie i ich arfykańskie państwo. Warszawa, 1992.
221
Michalski W. Kronika Dzierzwy z kolekcji historycznej Macieja z Grodziska. Krótko o cennym zabytku średniowiecznego dziejopisarstwa i jego kulturowym znaczeniu // Bibliotekarz Lubelski. 2017. Rocznik XL. S. 55–56.
222
Strzelczyk J. Ut ab Ipsos indigenis accepi. W kwestii polskiego informatora Gerwazego z Tilbury // Przegląd Zachodniopomorski. 2006. Rocznik XXI. Z. 4. S. 63–69.
223
Michalski W. Kronika Dzierzwy… S. 56.
224
Подробный анализ мифа см.: Banaszkiewicz J. Podanie o Lestku I Złotniku. Mistrza Wincentego Kronika polska I 9, 11 // Studia Źródłoznawcze. 1987. T. XXX. S. 39–50.
225
Strzelczyk J. Juliusz Cezar w pamięci wieków średnich // Idem. W świecie średniowiecznych myśli i emocji. Wybór prac. Poznań, 2012. S. 159–170.
226
Pandowska D. Włócznia Juliusza Cezara w Wolinie // Słupskie Studia Historyczne. 1997. T. 5. S. 27–37; Kuczkowski A. Wolińska włócznia Juliusza Cezara — próba interpretacji // Kultura ludów Morza Bałtyckiego. T. I: Starożytność i średniowiecze / red. M. Bogacki, M. Franz, Z. Pilarczyk. Toruń, 2008. S. 408–421; Rosik S. Conversio gentis Pomeranorum. Studium świadectwa o wydarzeniu (XII wiek). Wrocław, 2010. S. 239–244.
227
Мотив победы, одержанной над войсками могущественного Юлия Цезаря, также не является исключительно польским. Похожий сюжет фиксируется, например, в «Рифмованной хронике Дании» Нильса из Сорё (XV в.), согласно которой Юлий Цезарь, стремившийся покорить северные земли, был вынужден заключить мирный договор со скандинавами, убедившись в непобедимости датско-шведско-норвежского войска, возглавляемого датским королем (см.: Rutkowski R. Jak opowiedzieć o zwycięstwie nad Cezarem. Próba nowego spojrzenia na przekaz Mistrza Wincentego (I, 17) // Kwartalnik Historyczny. 2019. Rocznik 126. Z. 3. S. 468–469).
228
Cetwiński M. Juliusz Cezar w Lubiążu: wokół pewnej wizji dziejopisarstwa śląskiego // Lux Romana w Europie Środkowej ze szczególnym uwzględnieniem Śląska / red. A. Barciak. Katowice, 2001. S. 29–36.
229
Karp M. J. Więź ogólnopolska i regionalna… S. 214.
230
Употребленное магистром Винцентием выражение «монархия Славии» не вполне понятно. По мнению А. Янечека, это понятие синонимично понятию «империи лехитов» (см.: Janeczek A. Świadomość wspólnoty słowiańskiej w pełnym i późnym średniowieczu // Słowianie. Idea i rzeczywistość / red. K. A. Makowski, M. Saczyńska. Poznań, 2013. S. 30). Согласно другой точке зрения, Славией именуется Западное Поморье. Последнее толкование предпочтительнее, учитывая как контекст использования понятия (Славией именуется только одна из земель, подвластных Помпилиушу), так и тот факт, что Поморское княжество в ряде источников действительно именовалось Славией.
231
Mistrz Wincenty (tzw. Kadłubek). Kronika polska. S. 30.
232
Karp M. J. Więź ogólnopolska i regionalna… S. 215.
233
Karp M. J. Więź ogólnopolska i regionalna… S. 215.
234
О памятнике см.: Wilamowska E. Kronika polsko-śląska: zabytek pochodzenia lubiąskiego // Studia Źródłoznawcze. 1980. T. 25. S. 79–95.
235
Chronica Poloniae maioris / ed. B. Kürbis. Warszawa, 1970; Kronika wielkopolska / tłum. K. Abgarowicz; red. B. Kürbis. Kraków, 2010. — Русский перевод см.: «Великая хроника» о Польше, Руси и их соседях XI–XIII вв. / пер. Л. М. Поповой; вступ. ст. и коммент. Н. И. Щавелевой. М., 1987.
236
Подробнее см.: Nowacki B. Przemysł II 1257–1296. Odnowiciel korony polskiej. Poznań, 1997; Przemysł II. Odnowienie Królestwa Polskiego / red. J. Krzyżaniakowa. Poznań, 1997.
237
«Великая хроника»… С. 56.
238
«Великая хроника»… С. 61.
239
Kronika Dzierzwy. Kraków, 2013. (Monumenta Poloniae Historica. Nova Series. T. 15)
240
Подробнее о памятнике см.: Banaszkiewicz J. Kronika Dzierzwy — XIV-wieczne kompen dium historii ojczystej. Wrocław; Gdańsk, 1979.
241
Подробнее см.: Długopolski E. Władysław Łokietek na tle swoich czasów. Wrocław, 1951; Baszkiewicz J. Polska czasów Łokietka, Warszawa, 1968.
242
Michalski W. Kronika Dzierzwy… S. 56.
243
Подробнее см.: Michalski W. Kronika Dzierzwy… S. 55–65.
244
Augustyn ze Stargardu zwany niegdyś Angelusem. Protokół. Kamieńska kronika-Rodowód książąt pomorskich, tzw. Stargardzka genealogia / przeł. E. Buszewicz; oprac. E. Rymar. Stargard, 2008.
245
Boras Z. Książęta Pomorza Zachodniego. Poznań, 1996.
246
Walczak R. «Protocollum» Augustianina-eremity zwanego Angelusem ze Stargardu. O polsko-pomorskich związkach historiograficznych w średniowieczu. Poznań, 1991; Migdalski P. Jak słowiańscy przodkowie Pomorzan stali się Germanami. Mit pochodzenia pierwotnych mieszkańców Pomorza Zachodniego w XVI i początkach XVII wieku // Przegląd Zachodniopomorski. 2016. Rocznik XXI (XL). Z. 1. S. 201–202.
247
Rusakiewicz M.: 1) Założenie Biskupstwa Pomorskiego według Augustyna ze Stargardu // Przegląd Zachodniopomorski. 2017. Rocznik XXXII. Z. 1. S. 21–33; 2) Polacy i Pomorzanie w świetle przekazu Augustyna ze Stargardu // Przegląd Zachodniopomorski. 2017. Rocznik XXXII (XLI). Z. 2. S. 169–179.
248
Rusakiewicz M. Polacy i Pomorzanie… S. 170–173.
249
Kronika tak řečeného Dalimila / red. M. Bláhová, překl. M. Krčmová, přebás. H. Vrbová. Praha; Litomyšl, 2005. S. 25.
250
Хотя, стремясь выявить в рассказе хроники пресловутое историческое зерно, некоторые исследователи обращали внимание на присутствие имени Лех в ранней чешской антропонимии (чешский князь Лех упоминается во франкских источниках в связи с событиями 805 г.), едва ли факт наличия такого имени у западных славян является релевантным при интерпретации фразы: характер оборота «лех по имени Чех» не дает оснований считать определение «лех» личным именем.
251
Pulkavova Kronika česká / red. J. Emler, J. Gebauer. Praha, 1893. S. 50.
252
Как отмечает М. Благова, до появления хроники Пржибика Пулкавы чешская историография долгое время ограничивалась воспроизведением этногенетического мифа о Чехе: ни Моравия, ни Силезия чешскую историческую мысль не занимали. Впервые об общем происхождении чехов и поляков было заявлено (в самой общей форме) в послании чешского короля Пржемысла Оттокара II, составленном Индржихом из Изернии (Bláhová M. Představy o společném původu Čechů a Poláků ve středověké historiografii // Historia Slavorum Occidentis. 2012. Nr. 2 (3). S. 245).
253
В современной историографии такую возможность допускает чешский исследователь Р. Антонин (Antonín R. Čech a Lech. Poláci ve světě českých kronik 13. a 14. století // Ad vitam et honorem. Profesoru Jaroslavu Mezníkovi přátelé a žáci k pětasedmdesátým narozeninám Brno, 2003. S. 295), однако М. Благова справедливо считает это маловероятным (Bláhová M. Představy o společném původu Čechů a Poláků… S. 250).
254
Подробнее см.: Kürbis B. Dziejopisarstwo wielkopolskie XIII i XIV w. Warszawa, 1959. S. 100–225; Derwich M. Janko z Czarnkowa a Kronika Wielkopolska // Acta Universitatis Wratislaviensis. Historia. 1985. Vol. I. 1985. S. 127–162.
255
Bláhová M. Představy o společném původu Čechů a Poláků… S. 252.
256
«Великая хроника»… С. 52.
257
«Великая хроника»… С. 52–53.
258
Deptuła Cz. Średniowieczne mity genezy Polski // Znak. 1973. T. XXV. Nr. 11/12. S. 1395; Karp M. J. Więź ogólnopolska i regionalna… S. 218.
259
Подобные аналогии уже проводятся в историографии (см.: Bailey C. Saxo Grammaticus: History and the Rise of National Identity in Medieval Denmark. Masters Theses. Charleston, 2002. P. 96).
260
Стрыйковский М. Хроника польская, литовская, жмудская и всей Руси. Книга четвертая / пер. А. Игнатьева. URL: http://www.vostlit.info/Texts/rus7/Stryikovski_2/text4.htm (дата обращения: 10.06.2020).
261
Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. Zagreb, 2008. S. 160.
262
Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. Zagreb, 2008. S. 171–175.
263
Щавелева Н. И. Древняя Русь в «Польской истории» Яна Длугоша. М., 2004. С. 214–215.
264
Мыльников А. С. Картина славянского мира: взгляд из Восточной Европы: Этногенетические легенды, догадки, протогипотезы XVI — начала XVIII века. СПб., 1996. С. 25–26.
265
Подробный обзор вариантов библейской генеалогии см.: Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 21–31.
266
Мосхи (месхи) — народ, живший в Месхетии (область в юго-западной Грузии, между Иберией, Арменией и Колхидой).
267
Казакова Н. А. Полные списки русского перевода «Хроники всего света» Марцина Бельского // Археографический ежегодник за 1980 год. М., 1981. С. 93; Творогов О. В. Хроника Мартина Бельского // Словарь книжников и книжности Древней Руси. Вып. 2, ч. 2. С. 497; Соболевский А. И. Переводная литература Московской Руси XIV–XVII веков: Библиографические материалы. СПб., 1908. С. 103.
268
Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 31–34.
269
Весьма показательна в связи с этим попытка рационализировать представление о безлюдности Богемии перед приходом Чеха, содержащаяся в трактате Энеа Сильвио Пикколомини «История Богемии» (1478 г.). Итальянский автор, опиравшийся в пересказе легенды на хронику Пулкавы, не сомневался в историчности Чеха, однако считал нужным пояснить, что земли все же не были безлюдны в буквальном смысле — просто населявшие эту территорию германцы были кочующими пастухами, не занимавшимися земледелием. Анализ аргументации Пикколомини см.: Мыльников А. С. Картина славянского мира: взгляд из Восточной Европы: Этногенетические легенды, догадки, протогипотезы XVI — начала XVIII века. СПб., 1996. С. 147–149.
270
Długosz J. Roczniki, czyli kroniki sławnego Królestwa Polskiego. T. I. Warszawa, 1961.
271
Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 150.
272
См.: Кибинь А. С. Ян Длугош, Русь как продолжение Польши и Дулеб, прародитель дулебов // Исторический формат. 2015. № 4. С. 297–311.
273
См.: Małecki A. Croatian «Psary» versus Dalmatian «Pharos» in the Legendary Beginnings of Poland // Sensus Historiae. 2013. Vol. X (1). S. 19.
274
Меховский М. Трактат о двух Сарматиях / введение, перевод и комментарии С. А. Аннинского. М.; Л., 1936. С. 73.
275
Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 165–168; Флоря Б. Н. Славянский мир и его судьбы в древнейшую эпоху его истории в первой редакции «Хроники» Мартина Кромера // Slovene. 2017. № 1. С. 391–392.
276
Цит. по: Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 167.
277
Цит. по: Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 170–171.
278
Pribojević V. O podrijetlu i slavi Slavena / preveli V. Gortan, P. Knezović. Zagreb, 1997. S. 102.
279
Madunić D. Strategies of Distinction in the Work of Vinko Pribojević // Whose Love of Which Country? Composite States, National Histories and Patriotic Discourses in Early Modern East Central Europe / eds B. Trencsényi, M. Zászkaliczky. Leiden; Boston, 2010. P. 180–185.
280
Hájek z Libočan V. Kronika česká / red. J. Linka. Praha, 2013. S. 50–70.
281
Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 158.
282
Обзор датировок миграции см.: Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 161–162, 174–177.
283
См.: Brtáň R. Barokový slavismus. Praha, 1939.
284
Орбини М. Славянское царство. Происхождение славян и распространение их господства / пер. Ю. Куприкова. М., 2010. С. 64.
285
Алимов Д. Е. «Готско-славянское» королевство: раннесредневековый Иллирик в дискурсивном пространстве этнопоэзиса // Вестник Удмуртского университета. Серия «История и фиология». Т. 27. Вып. 4. С. 516–525.
286
Бранковић Ђ. Хронике славеносрпске / приредила А. Кречмер; уредник Н. Стипчевић. Београд, 2008. Књ. 1.
287
Pavlović C. Publika i repertoar hrvatskih kazališta 1701–1800 // Dani Hvarskoga kazališta: Građa i rasprave o hrvatskoj književnosti i kazalištu. 2016. Vol. 42, no. 1. S. 11; Angyal E. Die slavische Barockwelt. Leipzig, 1961. S. 96.
288
Подробнее см.: Доронин А. В. Европа рубежа XV–XVI вв.: на пороге новой истории (взгляд с Запада) // Нарративы руси конца XV — середины XVIII в.: в поисках своей истории / отв. сост., отв. ред. А. В. Доронин. М., 2018. С. 16–58.
289
Подробнее см.: Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 171–175.
290
Bruni L. History of the Florentine People / ed. and transl. by J. Hankins. Vol. I–II. Cambridge, 2001–2004.
291
Макиавелли Н. История Флоренции / пер. Н. Рыковой. СПб., 2015.
292
Biondo F. Italy Illuminated / ed. and transl. by J. A. White. Vol. I–II. Cambridge, 2005–2016.
293
Подробнее см.: Доронин А. В. Post diluvium. К истории одной (не)удавшейся фальсификации // Историческая память в культуре эпохи Возрождения / отв. ред. Л. М. Брагина. М., 2012. С. 128–140.
294
Доронин А. В. Миф в культуре Возрождения в Германии // Миф в культуре Возрождения / под ред. Л. М. Брагиной. М., 2003. С. 198–209. См. анализ созданного немецким гуманистом Иоганном Авентином яркого образа германцев как равной (и наследующей) Риму автохтонной «нации», обладающей культурой, столь же древней как греческая и римская: Доронин А. В. Историк и его миф: Иоганн Авентин (1477–1534). М., 2007.
295
Цит. по: Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 171–175.
296
Цит. по: Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 171–175.
297
Подробнее см.: Katičić R. Ilirci i ilirski jezik // Forum. Zagreb, 1988. Br. 12. S. 675–688.
298
Общий обзор см.: Štih P. Ej ko goltneš do tu-le, udari po konjih! O avtohtonističnih in podobnih teorijah pri Slovencih in na Slovenskem // Zgodovina za vse. 1996. Vol. 3. Št. 2. S. 66–68. Ярким примером этого средневекового автохтонизма является существовавшее как минимум с XIII в. представление о том, что Иероним Блаженный, уроженец города Стридон, находившегося на границе Далмации и Паннонии, был создателем славянской глаголической азбуки. Подробнее см.: Verkholantsev J. The Slavic Letters of St. Jerome: The history of the legend and its legacy, or How the translator of the Vulgate became an apostle of the Slavs. DeKalb, 2014.
299
Šižgorić J. O smještaju Ilirije i o gradu Šibeniku / рriredio i preveo V. Gortan. Šibenik, 1981.
300
Об этнической проблематике в трактате Шижгорича см.: Kožić M. U spomen Jurju Šižgoriću povodom petstote obljetnice njegova djela «O smještaju Ilirije i o gradu Šibeniku» // Etnološka tribina. 1987. Sv. 10. S. 69–76; Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 117–125.
301
Классическим образцом жанра можно считать «Похвалу городу Флоренции» («Laudatio Florentinae urbis») Леонардо Бруни.
302
О Шибенике времен Ю. Шижгорича см.: Bezić-Božanić N. Šibenik u Šižgorićevo doba // Dani Hvarskoga kazališta: Građa i rasprave o hrvatskoj književnosti i kazalištu. 1991. God. 17. S. 133–143.
303
Pribojević V. O podrijetlu i slavi Slavena / preveli V. Gortan, P. Knezović. Zagreb, 1997.
304
Madunić D. Strategies of Distinction in the Work of Vinko Pribojević. P. 177–202.
305
Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 127.
306
Славянами у Прибоевича оказываются не только многие римские императоры, но и такие персонажи античной истории, как Филипп и Александр Македонские (так как македонцы по языку славяне) и даже Аристотель (уроженец Македонии, а стало быть, славянин).
307
Orbini M. Kraljevstvo Slavena / prevela S. Husić; priredio i uvodnu studiju napisao F. Šanjek. Zagreb, 1999. В русском переводе см.: Орбини М. Славянское царство. Происхождение славян и распространение их господства / пер. Ю. Куприкова. М., 2010; 3-е изд.: 2015. Об истории создания книги см.: Zlatar Z. Kraljevstvo Slavena u međunarodnom političkom, ekonomskom i kulturnom kontekstu (o. 1550.–1610.) // Radovi — Zavod za hrvatsku povijest. 2011. Vol. 43. S. 15–36.
308
Об исторической концепции Орбини см.: Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 176–192; Husić S. Teritorijalna organizacija pripovijedanja u Orbinijevu Kraljevstvu Slavena // Radovi — Zavod za hrvatsku povijest. 2011. Vol. 43. S. 81–96.
309
Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 194–204.
310
Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 200.
311
Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 200.
312
Как известно, название «славяне», то есть «словене», издревле являлось самоназванием славяноязычного населения Карпатской котловины, включая земли будущего королевства Славонии. В историографии высказывается мнение о том, что именно Подунавье и прилегавшие к нему районы были первичной зоной распространения славянской идентичности, в то время как за пределами этой территории название «словене» распространилось позднее, главным образом в результате рецепции кирилло-мефодиевской традиции и связанной с ней «языковой» версии славянской идентичности. См.: Homza M. A few words about the identity of the Slavs, yesterday, today, and tomorrow // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2018. No. 1 (23). Р. 3–41.
313
Ranzano P. Epitome rerum Hungaricarum velut per indices descripta. Budae, 1746. P. 40.
314
См.: Budak N. Hrvatska i Slavonija u ranome novom vijeku. Zagreb, 2007. S. 209.
315
Из слов самого Ратткая следует, что книга писалась по заказу бана Ивана Драшковича. Как справедливо заметил венгерский ученый Шандор Бене, автор глубокого исследования биографии и творчества Ратткая, это позволяет говорить о том, что фактически на загребского каноника были возложены обязанности государственного историографа Хорватско-Славонского королевства, при той, однако, оговорке, что официально такой позиции в королевстве не существовало (Bene S. Ideološke koncepcije o staleškoj državi zagrebačkoga kanonika // Rattkay J. Spomen na kraljeve i banove Kraljevstva Dalmacije, Hrvatske i Slavonije. Zagreb, 2001. S. 15).
316
Šišić F. Priručnik izvora hrvatske povijesti. Dio I. Čest 1. (Do god. 1107.). Zagreb, 1914. S. 51.
317
По мнению современных исследователей, катализатором формирования в стране протонациональной идеологии стали два острых раздражителя — пассивная и нерешительная, с точки зрения местной элиты, политика Габсбургов в отношении османов, удерживавших под своей властью огромные, ранее принадлежавшие королевству территории, а также двусмысленная позиция двора по так называемой влашской проблеме, когда «влахам» — православным жителям, бежавшим в Хорватско-Славонское королевство с территории Османской империи, в обход местных законов предоставлялись привилегии, по сути, игнорировавшие формально признаваемые двором суверенные права сословий королевства и препятствовавшие интеграции «влахов» в его правовое поле (см.: Bene S. Ideološke koncepcije… S. 15–16; Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. Zagreb, 2008. S. 272–276).
318
Bene S. Ideološke koncepcije… S. 77–87; Blažević Z. Ilirizam prije ilirizma. S. 274–276.
319
Rattkay J. Spomen na kraljeve… S. 124.
320
Rattkay J. Spomen na kraljeve… S. 136.
321
Rattkay J. Spomen na kraljeve… S. 123–124.
322
Rattkay J. Spomen na kraljeve… S. 126.
323
Rattkay J. Spomen na kraljeve… S. 139.
324
Rattkay J. Spomen na kraljeve… S. 143.
325
Фома Сплитский. История архиепископов Салоны и Сплита / вступ. ст., пер., коммент. О. А. Акимовой. М., 1997. C. 35–36.
326
Vitezović Ritter P.: 1) Oživjela Hrvatska / preveo Z. Pleše. Zagreb, 1997; 2) Oživjela Hrvatska = Croatia rediviva / prevela i priredila Z. Blažević. Zagreb, 1997.
327
См.: Banac I. The Redivived Croatia of Pavao Ritter Vitezović // Harvard Ukrainian Studies. 1986. Vol. 10, nr. 3–4. P. 499–505; Cipek T. Oblikovanje hrvatskog nacionalnog identiteta. Primordijalni identitetski kod u ranoj hrvatskoj političkoj misli // Dijalog povjesničaraistoričara / ur. I. Graovac, H. G. Fleck. Zagreb, 2001. S. 68–70; Grdešić M. Pavao Ritter Vitezović, nacionalni identitet i politička znanost // Politička misao. 2003. Vol. XL. Br. 4. S. 145–162; Topić M. Nacionalizam i ideologija. Pavao Ritter Vitezović kao nacionalni mislitelj i/ili ideolog // Zbornik Odsjeka povijesnih znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU. 2010. Sv. 28. S. 107–138.
328
Детальный анализ исторической концепции Риттера-Витезовича см.: Blažević Z.: 1) Vitezovićeva Hrvatska između stvarnosti i utopije: ideološka koncepcija u djelima postkarlovačkog ciklusa Pavla Rittera Vitezovića (1652.–1713.). Zagreb, 2002; 2) Intertekstualni odnosi između Orbinijeva Kraljevstva Slavena i latinskih historiografskih djela Pavla Rittera Vitezovića // Radovi — Zavod za hrvatsku povijest. 2011. Vol. 43. S. 97–112.
329
Литература об истории европейского готицизма чрезвычайно обширна. См. классическое исследование И. Свеннунга: Svennung J. Zur Geschichte der Goticismus. Stockholm; Uppsala, 1967. Из новых работ обобщающего характера см. также: Stenroth I. Mythen om goterna. Fran antiken till romantiken. Lund, 2002; Dumanov B. The Gothic Fiction in the Formation of the National Historical Schools of Europe // Archaeologia Bulgarica. 2009. Vol. XIII, no. 2. P. 73–88; Neville K. Gothicism and Early Modern Historical Ethnography // Journal of the History of Ideas. 2009. Vol. 70, no. 2. P. 213–234.
330
Ярким примером такого идеологического конструирования протонациональной эпохи является шведский готицизм, кульминацией которого стала известная книга Улофа Рудбека «Атлантика», где готы, считавшиеся прямыми предками шведов, отождествлялись ни много ни мало с жителями легендарной платоновской Атлантиды, что в эпоху шведского великодержавия звучало как никогда актуально (см.: Толстиков А. В. «Шведскость» как «готскость»: шведский готицизм XV–XVII вв. // Шведы: Сущность и метаморфозы идентичности. М., 2008. С. 59–76).
331
Špoljarić L. Nicholas of Modruš and his De bellis Gothorum: Politics and national history in the fifteenth-century Adriatic // Renaissance Quarterly. 2019. Vol. 72, iss. 2. P. 457–491.
332
Перевод М. Марулича содержит определенные расхождения с текстом «Хорватской хроники» по списку И. Калетича (см. новейшие публикации памятника с подробным комментарием: Marulić M. Djela kraljeva Dalmacije i Hrvatske / Priredio i predgovor napisao N. Jovanović; preveo i bilješkama popratio V. Rezar // Marulić M. Latinska manja djela II. Split, 2011. S. 123–225; Mužić I. Hrvatska kronika u Ljetopisu Popa Dukljanina. Split, 2011).
333
Jovanović N. Marulićev prijevod Hrvatske kronike i ovo izdanje // Marulić M. Latinska manja djela II. S. 152.
334
Crijević Tuberon L. Komentari o mojem vremenu / uvodna studija, prijevod latinskog izvornika i komentar V. Rezar. Zagreb, 2001. S. 79.
335
Kurelac I. Regum Dalmatiae et Croatiae gesta Marka Marulića u djelu De Rebus Dalmaticis Dinka Zavorovića // Colloquia Maruliana. 2011. Vol. XX. S. 301–322.
336
Mańkowski T. Genealogia sarmatyzmu. Warszawa 1946; Ulewicz T. Sarmacija: Studium z provlematiki slowianskiej XV i XVI w. Kraków, 1950; Tazbir J.: 1) Rzeczpospolita szlachetcka. Warszawa, 1973; 2) Kultura szlachetska w Polce. Warszawa, 1978; Kuchowicz Z. Czlowiek polskiego baroku. Warszawa, 1992; Bogucka M. Staropolskie obyczaje w XVI–XVII w. Warszawa, 1994; Sarmatische Landschaften: Nachrichten aus Litauen, Belarus, der Ukraine, Polen und Deutschland Gebundene Ausgabe / Hrsg. von M. Pollack. Frankfurt am Main, 2006; Ulewicz T., Bałuk-Ulewiczowa T. Sarmacja: studium z problematyki słowiańskiej XV i XVI w. Zagadnienie sarmatyzmu w kulturze i literaturze polskiej: (problematyka ogólna i zarys historyczny). Kraków, 2006; Лескинен М. В. Мифы и образы сарматизма. Истоки национальной идеологии Речи Посполитой. М., 2012; Czapliński P. The Remnants of Modernity: Two Essays on Sarmatism and Utopia in Polish Contemporary Literature. Frankfurt am Main; New York, 2015; Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit. W ramięci kulturowej szlachty Rzeczpospolitej XVI–XVIII wieku. Warszawa, 2016. S. 128–174.
337
Kowalski J. Sarmacja: obalanie mitów. Podrębojowy. Warszawa, 2016. S. 17–23.
338
Kowalski J. Sarmacja: obalanie mitów. Podrębojowy. Warszawa, 2016. S. 24–25, 29.
339
Mańkowski T. Genealogia sarmatyzmu. S. 31–33.
340
Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 15.
341
Цит. по: Лескинен М. В. Мифы и образы сарматизма. С. 52.
342
Цит. по: Лескинен М. В. Мифы и образы сарматизма. С. 82.
343
Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 128.
344
Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 25.
345
Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 174–188.
346
Kowalski J. Sarmacja… S. 76–98.
347
McLean P. Widening Access while Tightening Control: Office-Holding, Marriages, and Elite Consolidation in Early Modern Poland // Theory and Society. 2004. Vol. 33. No. 2. P. 167–212; Faber M. Das Streben des polnischen Adels nach dem Erhalt seiner Privilegien Zur ursprünglichen Bedeutung des Wortes «Sarmatismus» // Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 2009. Bd. 57. H. 3. S. 374–401.
348
Szweykowski Z. Tradition and Popular Elements in Polish Music of the Baroque Era // The Musical Quarterly. 1970. Vol. 56, no. 1. P. 99–115.
349
Тананаева Л. И. Сарматский портрет: Из истории польского портрета эпохи барокко. М., 1979; Томашева И. Г. Портрет в живописи Беларуси эпохи Ренессанса и барокко: вопросы стиля и типологии // Искусство и культура. 2016. № 3. С. 44–53.
350
Цит. по: Лескинен М. В. Мифы и образы сарматизма. С. 50.
351
Об идеалах героев в памятниках идеологии сарматизма и шляхетских генеалогических легендах см.: Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 207–328; Kersken N. Geschichtsbild und Adelsrepublik. Zur Sarmatentheorie in der polnischen Geschichtsschreibung der frühen Neuzeit // Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 2004. Bd. 52. H. 2. S. 235–260.
352
Kowalski J. Sarmacja… S. 117.
353
Цит. по: Лескинен М. В. Мифы и образы сарматизма. С. 41, 60.
354
Ср.: Holod R., Halenko O. The Harsh Landscapes of «Mother Sarmatia»: Steppe Ukraine through the Eyes of a Sixteenth-Century Polish Diplomat // Harvard Ukrainian Studies. 2011–2014. Vol. 32/33. Part 1: ЖНИВА: Essays Presented in Honorof George G. Grabowicz on His Seventieth Birthday. P. 349–376.
355
Мыльников А. С. Народы Центральной Европы. Формирование национального самосознания XVIII–XIX в. СПб., 1999. С. 19.
356
Staszewski J. O apogeach kultury sarmackiej I periodyzacji XVIII stulecia // Między barokiem a oświeceniem. Apogeum sarmatyzmu. Kultura polska w drugiej połowe XVII wieku / red. R. Stasiewicz, S. Achremczyk. Olsztyn, 1997. S. 7–12.
357
Более подробно сюжет о вымышленных генеалогиях великих князей литовских изложен в статье: Филюшкин А. И. Легендарные родословия великих князей литовских и великих князей московских // Русский родословец. 2001. Вып. 1. С. 6–14.
358
Подробнее см.: Goldfrank D. The Lithuanian Prince-Monk Vojšelk: A Study of Competing Legends // Harvard Ukrainian Studies. 1987. Vol. 11, no. 1/2. P. 58–60; Филюшкин А. И. Легендарные родословия… С. 6–14; Семянчук А. А., Бідная Г. А. Легенда аб рымскiм паходжаннi лiцвинаў у сярэднявечнай гiстарыяграфii (XV–XVII стст.) // Веснік Гродзенскага дзяржаўнага ўніверсітэта імя Янкі Купалы. Сер. 1: Гісторыя і археалогія. Філасофія. Паліталогія. 2015. № 1. С. 52–62.
359
Rowell S. Of Men and Monsters: Sources for the History of Lithuania in the Time of Gediminas (ca. 1315–1342) // Journal of Baltic Studies. 1993. Vol. 24, no. 1. S. 77.
360
Леваньский Ю. Старое и новое в польской литературе XVI в. // Культурные связи народов Восточной Европы в XVI в. М., 1976. С. 27.
361
Цит. по: Флоря Б. Н. Русско-польские отношения и политическое развитие Восточной Европы во второй половине XVI — начале XVII в. М., 1978. С. 13; Базелев Л. Россия в польско-литовской политической литературе XVI в. // Культурные связи народов Восточной Европы в XVI в. М., 1976. С. 145; Гейштор А. Теория исторической науки в Польше XVI в. // Культурные связи народов Восточной Европы в XVI в. М., 1976. С. 40–41.
362
Длугош Я. Грюнвальдская битва. М.; Л., 1962. С. 11–15; см. также: Юргинис Ю. М. Литовские книги XVI в. и проявление в них идей гуманизма // Культурные связи народов Восточной Европы в XVI в. М., 1976. С. 61.
363
Меховский М. Трактат о двух Сарматиях. М.; Л., 1936. С. 98–99.
364
Литвин М. О нравах татар, литовцев и москвитян. М., 1994. С. 86.
365
Юргинис Ю. М. Литовские книги XVI в. и проявление в них идей гуманизма. С. 62.
366
См.: Szaraniewicz J. О latopisach i kronikach ruskich XV i XVI wieku a zwlaszcza о «Latopisie Wielikoho Kniaztwa Litowske ho i Zomojtskeho» // Rozprawy i sprawozdania z posiedzen Wydzialu historyczno-filozoficznego Akademii Umietnosci. Krakow, 1882. T. 15. S. 351–423; Smolka S. Najdawniejsze pomniki dziejopisarstwa rusko-litewskiego. Rozbior krytyczny // Pamietnih Akademji Unaiejetnosci w Krakowie. Wydzialy filologiczny i historyocznofilozoficzny. Krakow, 1890. T. 8. S. 1–55; Prochaska A. Latopis litewski. Lwow, 1890; Тихомиров И. А. О составе западно-русских, так называемых литовских летописей // Журнал Министерства народного просвещения. 1901. № 3. С. 1–36; № 5. С. 7–119; Шахматов А. А. Записка о западно-русских летописях // Летопись занятий Археографической комиссии. Вып. 13. СПб., 1901. С. 33–49; Сушицький Т. Захiдньо-руськi лiтописи як пам’ятки лiтератури. Киiв, 1930; Чамярыцкi В. А. Белорускiя летапiсы як помнiкi лiтаратуры. Мiнск, 1969; Улащик Н. Н. Введение в изучение белорусско-литовского летописания. М., 1985; Филюшкин А. И. К вопросу о редакциях белоруссколитовских летописей (в связи с развитием легенды о Палемоне) // Старонкi гiсторыi Магiлёва. Зборнiк навуковых прац удзельнiкаў навуковай канферэнцыi «Гiсторыя Магiлёва: мiнулае i сучаснасць». Магiлёў, 1998. С. 41–50.
367
Анализ развития легенды в литературе и ее реминисценций см.: Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 69–122.
368
Черты из истории и жизни литовского народа. Вильно, 1854. С. 86.
369
Пашуто В. Т. Образование Литовского государства. М., 1959. С. 70; Чемерицкий В. А. История белорусской дооктябрьской литературы. Минск, 1977. С. 64.
370
Улащик Н. Н. Введение в изучение белорусско-литовского летописания. С. 172.
371
Zachara-Wawzynczyk M. Geneza Legendy o rzymskim pochadzeniu litwinow // Zeszyty Historyczne. Uniwersytet Warszawski. T. III. Warszawa, 1963. S. 33.
372
Улащик Н. Н. Введение в изучение белорусско-литовского летописания. С. 144.
373
Пашуто В. Т. Образование литовского государства. С. 68–70; Пашуто В. Т., Флоря Б. Н., Хорошкевич А. Л. Древнерусское наследие и исторические судьбы восточного славянства. М., 1982. С. 131; Батура Р. К., Пашуто В. Т. Культура Великого княжества Литовского // Вопросы истории. 1977. № 4. С. 113; Улащик Н. Н. Введение в изучение белорусско-литовского летописания. С. 136.
374
Антонович В. Б. Монографии по истории Западной и Юго-Западной России. Киев, 1885. Т. 1. С. 15.
375
Рогов А. И. Русско-польские культурные связи в эпоху Возрождения (Стрыйковский и его «Хроника»). М., 1966. С. 126–127; Улащик Н. Н. Введение в изучение белоруссколитовского летописания. С. 130, 138.
376
Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 189–190.
377
Лескинен М. В. Мифы и образы сарматизма. С. 133–137.
378
Яковенко Н. Украïнська шляхта з кiнця XIV до середини XVII столiття. Волинь i Центральна Украïна. Киïв, 2008. С. 61–72.
379
Лескинен М. В. Мифы и образы сарматизма. С. 142.
380
Флоря Б. М. Хазарская версия происхождения украинских казаков в «Летописи» Григория Грабянки // Древняя Русь. Вопросы медиевистики. 2013. № 3 (53). С. 142.
381
Флоря Б. М. Хазарская версия происхождения украинских казаков в «Летописи» Григория Грабянки // Древняя Русь. Вопросы медиевистики. 2013. № 3 (53). С. 142.
382
Шнирельман В. А. «Отмстить неразумным хазарам». Хазарский миф и его создатели // Образ врага / сост. Л. Гудков. М., 2005. С. 248–275; Петрухин В. Я. Хазарский миф и его история // Хазары: миф и история. М.; Иерусалим, 2010. С. 13–21.
383
Плохий С. «Национализация» украинского казачества в XVII–XVIII веках // Империя и нация в зеркале исторической памяти: сб. статей. М., 2011. С. 287.
384
См.: Мишуков О.: 1) «История Русов» в контексте эпохи — первой половины XIX века. М., 1997; 2) «История Русов» в контактно-генетических связях и типологических восхождениях. Киев, 1998; Плохiй С. Козацкий мiф. Iсторiя та нацiетворення в епоху iмперiй. Киïв, 2013.
385
Прицак О. Время военных канцеляристов // Киевская старина. 1993. № 4. С. 64.
386
Кониский Г. История русов или Малой России. М., 1846. С. 2.
387
Маркедонов С. Основной вопрос казаковедения: российская историография в поисках «древнего» казачества // Империя и нация в зеркале исторической памяти: сб. статей. М., 2011. С. 238–239.
388
Империя и нация в зеркале исторической памяти: сб. статей. М., 2011. С. 240.
389
Донская икона Пресвятой Богородицы // Православный календарь. URL: http://days.pravoslavie.ru/Life/life4481.htm (дата обращения: 05.05.2020).
390
Станиславский А. Гражданская война в России XVII в. Казачество на переломе истории. М., 1990. С. 15.
391
Подробный очерк становления и развития жанра см.: Bizzocchi R. Genealogie incredibili. Scritti di storia nell’Europa moderna. Bologna, 2009.
392
Sansovino F. Della origine et de’ fatti delle famiglie illustri d’Italia. Vinegia, 1582.
393
Sansovino F. Della origine et de’ fatti delle famiglie illustri d’Italia. Vinegia, 1582.
394
Подробнее о мифе см.: Kulcsár P. A Corvinus-legenda // Mátyás király 1458–1490 / Szerk. G. Barta. Budapest, 1990. 17–40 old.
395
Подробнее об истории рода Курьяковичей см.: Botica I. Krbavski knezovi u srednjem vijeku. Disertacija. Zagreb, 2011.
396
Подробнее см.: Špoljarić L. Hrvatski renesansni velikaši i mitovi o rimskom porijeklu // Modruški zbornik. 2016. Sv. 9–10. S. 26–32.
397
Подробнее см.: Špoljarić L. Hrvatski renesansni velikaši i mitovi o rimskom porijeklu // Modruški zbornik. 2016. Sv. 9–10. S. 26–32.
398
Raukar T. Arpadovići i Anžuvinci na hrvatskom prijestolju // Povijest Hrvata. Knj. I. Srednji vijek. Zagreb, 2003. S. 200–201.
399
Подробнее об истории рода кркских князей Франкопанов см.: Klaić V. Krčki knezovi Frankapani. Rijeka, 1991.
400
Raukar T. Hrvatska u kasnom srednjem vijeku // Povijest Hrvata. Knj. I. Srednji vijek. Zagreb, 2003. S. 355.
401
Špoljarić L. Hrvatski renesansni velikaši… S. 8.
402
Bene S. Povijest jedne obiteljske povijesti (Rađanje i žanrovska pozadina genealogije Zrinskih) // Susreti dviju kultura: obitelj Zrinski u hrvatskoj i mađarskoj povijesti. Zagreb, 2012. S. 288–289.
403
Подробнее об истории рода см.: Kekez H. Pod znamenjem propetog lava: Povijest knezova Blagajskih do kraja 14. stoljeća. Zagreb, 2016.
404
Подробнее об истории рода Орсини см.: Allegrezza F. Organizazzione del potere e dinamiche familiari: gli Orsini dal Duecento agli inizi del Quattrocento. Roma, 1998.
405
Špoljarić L. Hrvatski renesansni velikaši… S. 31.
406
Об Иштванфи и его «Истории» см.: Гусарова Т. П. Венгрия XVI–XVII вв.: портреты современников на фоне эпохи. М.; СПб., 2018. С. 328–338.
407
Цит. по: Mandušić I. Ugarski povjesničar Nikola (Miklós) Istvánffy i njegovo djelo Historiarum de rebus Ungaricis u hrvatskoj historiografiji // Croatica Christiana Periodica. 2009. S. 47–48.
408
Цит. по: Mandušić I. Ugarski povjesničar Nikola (Miklós) Istvánffy i njegovo djelo Historiarum de rebus Ungaricis u hrvatskoj historiografiji // Croatica Christiana Periodica. 2009. S. 47–48.
409
Восстание закончилось трагически для его инициаторов: не получив в решающий момент поддержки от Османской империи, его руководители сдались императору и были казнены. То, к чему оказалась готова верхушка хорватской аристократии, не соответствовало европейской политической конъюнктуре того времени (см.: Mijatović A. Zrinsko-frankopanska urota. Zagreb, 1992).
410
Bene S. Povijest jedne obiteljske povijesti…
411
Croatica Christiana Periodica. 2009. S. 273.
412
Croatica Christiana Periodica. 2009. S. 283–285.
413
Croatica Christiana Periodica. 2009. S. 272–276.
414
Croatica Christiana Periodica. 2009. S. 281.
415
Vitezović Ritter P. Oživjela Hrvatska = Croatia rediviva. S. 89.
416
Кром М. М. Меж Русью и Литвой. Пограничные земли в системе русско-литовских отношений в конце XV — первой трети XVI в. М., 2010. С. 45.
417
Наиболее известные польские гербовники и гербовники Речи Посполитой: Paprocki B. Herby rycerstwa polskiego. Kraków, 1584 (переиздание — Kraków, 1858); Okolski S. Orbis polonus. Kraków, 1643–1645; Niesiecki K. Herby y familie rycerskie tak w Koronie jako y Wielkim Xięstwie Litewskim zebrane przez X. Kaspra Niesieckiego. T. 1–3. Lwów, 1728–1743; Лакиер А. Б. Русская геральдика. СПб., 1855; Boniecki A. Herbarz Polski. T. 1–16. Warszawa, 1899–1913; Uruski S. Herbarz szlachty polskiej. Warszawa, 1904–1931. T. 1–15.
418
Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 117.
419
Лакиер А. Б. Русская геральдика. С. 410–411.
420
Географию генеалогических легенд Великого княжества Литовского см.: Orzeł J. Historia — Tradycja — Mit… S. 194–204.
421
Okolski S. Orbis Polonus. Krakow, 1641. T. 2. S. 581.
422
Ульяновский В. И. Старая, литовская Речь Посполитая и Московская Русь в представлениях двух князей Константинов Острожских и творцов Острожской книжности // Древняя Русь после Древней Руси: дискурс восточнославянского (не)единства. М., 2017. С. 140.
423
Подробнее о Карловицком мире см.: Abou-El-Haj R. Ottoman Diplomacy at Karlowitz // Journal of the American Oriental Society. 1967. Vol. 87, no. 4. P. 498–512; Kołodziejczyk D. Between the Splendor of Barocco and political Pragmatism: The Form and Contents of the polish-ottoman Treaty Documents of 1699 // Oriente Moderno. 2003. Nuova serie. Anno 22 (83), no. 3. P. 671–679; Abrudan M.-G. Politica orientalã a imperiului habsburgic între asediul vienei (1683) şi tratatul de pace de la passarowitz (1718) // Astra Salvensis. 2016. Vol. 4, iss. 8. P. 61–75; Дегоев В. В.: 1) Дипломатия Петра I на заключительном этапе русско-турецкой войны 1686–1700 годов. Ч. V // Россия XXI. 2016. № 5. С. 110–141; 2) Дипломатия Петра I на заключительном этапе русско-турецкой войны 1686–1700 годов. Ч. VI // Россия XXI. 2016. № 6. С. 116–143.
424
Подробнее см.: Фрейдзон В. И.: 1) Некоторые черты формирования наций в Австрийской империи // Формирование наций в Центральной и Юго-Восточной Европе. Исторический и историко-культурный аспекты. М., 1981. С. 28–38; 2) Нация до национального государства. Историко-социологический очерк Центральной Европы XVIII — начала XIX вв. Дубна, 1999. С. 15–38.
425
Мыльников А. С. Народы Центральной Европы. Формирование национального самосознания XVIII–XIX в. СПб., 1999. С. 46, 72.
426
Hroch M. Evropská národní hnutí v XIX století. Praha, 1986. S. 58–72; Мыльников А. С. Народы Центральной Европы… С. 125–161; Геллнер Э. Нации и национализм. М., 1991. С. 6–8.
427
Фрейдзон В. И. Нация до национального государства… С. 48.
428
Хрох М. Нация и гражданское общество // Нации и национализм. М., 2002. С. 122.
429
Фрейдзон В. И. Нация до национального государства… С. 4–5.
430
Геллнер Э. Нации и национализм… С. 23.
431
Геллнер Э. Нации и национализм… С. 109–110.
432
Геллнер Э. Нации и национализм… С. 112, 115.
433
Цит. по: Geary P., Klaniczay G. Introduction // Manufacturing Middle Ages. Entangled History of Medievalism in Nineteenth-Century Europe / eds P. J. Geary, G. Klaniczay. Leiden; Boston, 2013. P. 5.
434
Литература о Гердере и гердерианском идейном наследии в генезисе европейских национализмов практически необозрима. Из новых работ см.: Ideen und Ideale: Johann Gottfried Herder in Ost und West / Hrsg. von P. Andraschke und H. Loos. Freiburg im Breisgau, 2002; Fox R. J. G. Herder on language and the metaphisics of national community // Review of Politics. 2003. Vol. 65. P. 237–262; Löchte A. Johann Gottfried Herder. Würzburg, 2005.
435
Емкую характеристику явления дает Мирослав Хрох: Hroch M. National Romanticism // Discources of Collective Identity in Central and Southeast Europe (1770–1945). Texts and Commentaries. Vol. II: National Romanticism. The Formation of National Movements / eds B. Trencsényi, M. Kopeček. Budapest; New York, 2007. P. 4–18.
436
Это происходит главным образом там, где существовавшие в Средневековье политико-институциональные формы не воспринимались местными националистами как свои. Яркими примерами могут служить эстонский национализм или финский национализм («карелианизм»), где в качестве национального «мифомотора» (термин Э. Смита) выступают древняя мифология и эпос.
437
О становлении модерной концепции единого славянского народа в контексте формирования европейских национализмов см.: Zajc M. «Panslavizem, panslavizem, bi se kričalo od vseh stran!» K zgodovini slovanstva, slovenstva in nemškega strahu pred panslavizmom 1788–1861 // Prispevki za novejšo zgodovino. 2009. Letnik 49. Št. 1. S. 31–42.
438
Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 197–199.
439
Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 225–232.
440
Wenceslai Hagek a Liboczan, Annales Bohemorum e bohemica editione latine redditi, et quibusdam notis illustrati a P. Victorino a S. Cruce e scholis piis. Nunc plurimis animadversionibus historico-chronologico-criticis, nec non diplomatibus, literis publicis, re genealogica, numaria, variique generis antiquis aeri incisis monumentis aucti a P. Gelasio a S. Catharina ejusdem instituti sacerdote. Pars I / ed. by G. Dobner. Praha, 1761.
441
Jordan J. Ch. De originibus Slavicis: in 2 vols. Vindobonae, 1745. Vol. II. P. 107–108.
442
Шишић Ф. Име Хрват и Србин и теориjе о досељењу Хрвата и Срба. Додатак: Идеjа словенске прадомовине у Подунављу. Биологиjа приче о Чеху, Леху и Меху // Годишњица Николе Чупића. 1922. Књ. 35. C. 33–49.
443
Jambrešić A. Lexicon latinum interpretatione illyrica, germanica et hungarica locuples. Zagreb, 1992. S. 150.
444
Работу над «Лексиконом» начал иезуит Ф. Шушнич (1686–1739), однако в его окончательном виде он в большой степени является плодом работы А. Ямбрешича.
445
Svoboda P. Preporodjeni Čeh, aliti svetost sv. Prokopa vu domovini Čeha, Krapine, i po milošći i darežljivosti g. Sigismunda Šćitarocija, kanonika zagrebečkoga, vu cirkvi menših bratov naprvostavlena. Zagreb, 1767.
446
Подробнее о датировке исхода Чеха, Леха и Руса из Крапины, предложенной Кодициллусом, в ряду других датировок этого события см.: Мыльников А. С. Картина славянского мира… С. 174–177.
447
Шишић Ф. Име Хрват и Србин… С. 45–48.
448
Никольский С. В. Литература конца XVIII века — 1848 года. Общий очерк // Очерки истории чешской литературы XIX–XX вв., М., 1963. С. 28.
449
Лаптева Л. П. Йозеф Добровский как родоначальник критического изучения источников чешской истории // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2007. № 1–2. С. 80.
450
Нещименко Г. П., Широкова А. Г. Особенности формирования литературного языка чешской нации в эпоху национального возрождения // Формирование наций в Центральной и Юго-Восточной Европе. Исторический и историко-культурный аспекты. М., 1981. С. 185.
451
Первольф И. И. Франц Палацкий, историограф чешского народа: Его ученая деятельность. СПб., 1874.
452
Будители — идеологи славянского национального возрождения в конце XVIII–XIX вв. Такое название получили потому, что призывали народы «очнуться от сна» и бороться за освобождение от гнета империй. Внесли большой вклад в создание славянских литературных языков, национальных литератур, историографий, образования и музейного дела.
453
Богданова И. А. Ян Коллар // Очерки истории чешской литературы XIX–XX вв. М., 1963. С. 57, 61–65.
454
Шафарик П. Славянские древности: в 2 т. / пер. О. Бодянского. Т. 1, кн. 1. М., 1847. С. IV.
455
Шафарик П. Славянские древности: в 2 т. / пер. О. Бодянского. Т. 1, кн. 1. М., 1847. С. VI, 1, 76, 83.
456
Браксаторис М. Значение Девина в штуровском осмыслении словацкой истории // Девин. Альманах Общества Людовита Штура в Москве. 2015. Вып. 1. С. 8.
457
Стојановић Љ. Стари српски родослови и летописи. Београд; Сремски Карловци, 1927. С. 277–304.
458
Павић М. Кратка историја српске књижевности. Барок. http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/barok/barok_tokovi.html_Toc514838190 (дата обращения: 24.09.2018); Рајић J. История разных славянских народов, наипаче болгар, хорватов и сербов, из тьмы забвения изъятая и во свет исторический произведенная. Ч. 1. Вена, 1794.
459
Деретић Ј. Културна историја Срба: предавања. Београд, 2018. С. 212.
460
Лещиловская И. И. Славянские интересы Захарии Орфелина // Славянский альманах. М., 2001. С. 58.
461
Славяно-сербский магазин. 1768. Т. 1, Ч. I. С. 3–15.
462
Деретић Ј. Културна историја Срба: предавања. С. 213.
463
Иванов Й. История славяноболгарская, собрана и нареждена Паисием иеромонахом в лето 1762. София, 1914. С. 8.
464
Подробнее см.: Bittner K. Herders Geschichtsphilosophie und die Slawen. Reichenberg, 1929; Birke E. Herder und die Slawen // Schicksalswege deutscher Vergangenheit / Hrsg. von W. Hubatsch. Düsseldorf, 1950. S. 81–102; Lehman U. Herder und die Slawen: Probleme des Geschichtsbildes und Geschichtsverständnisses aus historischer Perspektive // Jahrbuch für Geschichte der sozialistischen Länder Europas. 1978. Bd. 22 (1). S. 39–50; Drews P. Herder und die Slawen: Materialen zur Wirkungsgeschichte bis zur Mitte des 19. Jahrhunderts. München, 1990; David Z. Johann Gottfried Herder and the Czech national awakening: A reassesment. Pittsburgh, 2007; Maxwell A. Herder, Kollár, and the origins of Slavic ethnography // Traditiones. 2011. Vol. 40/2. P. 79–95.
465
Собестианский И. М. Учения о национальных особенностях характера и юридического быта древних славян: Историко-критическое исследование. М., 2011.
466
Вульф Л. Изобретая Восточную Европу: Карта цивилизации в сознании эпохи Просвещения / пер. И. Федюкина. М., 2003. С. 455.
467
См., например: Maxwell A. Herder, Kollár, and the Origins of Slavic Ethnography // Traditiones. 2011. Vol. 40 (2). P. 79–95.
468
Гердер И. Г. Идеи к философии истории и человечества. М.; СПб., 2013. С. 500.
469
Вульф Л. Изобретая Восточную Европу… С. 455.
470
Вульф Л. Изобретая Восточную Европу… С. 499–500.
471
На Международном историческом форуме в Санкт-Петербурге (29 октября — 3 ноября 2019 г.) аспирантом СПбГУ А. А. Лапуновым был высказан и убедительно аргументирован тезис о значительном влиянии на формирование гердеровского славянского мифа труда немецкого просветителя, уроженца Лужицы, К. Г. фон Антона «Первый опыт описания происхождения, обычаев, нравов, мнений и знаний древних славян» (1780-е гг.), в котором немало внимания уделялось лужичанам.
472
Гердер И. Г. Идеи к философии истории и человечества. С. 501.
473
Гердер И. Г. Идеи к философии истории и человечества. С. 501.
474
Исчерпывающий свод сведений с пространными цитатами из работ славянских историков см.: Собестианский И. М. Учения о национальных особенностях…
475
Гердер И. Г. Идеи к философии истории и человечества. С. 500.
476
Гердер И. Г. Идеи к философии истории и человечества. С. 501.
477
Цит. по: Вульф Л. Изобретая Восточную Европу… С. 450.
478
См.: Schöpflin G. The functions of myth and taxonomy of myths // Myths and Nationhood / eds G. Schöpflin, G. A. Hosking. New York, 1997. P. 19–35.
479
Подробнее см.: Murko M. Deutsche Einflüsse auf die Anfänge der böhmischen Romantik. Mit einem Anhang: Kollár in Jena und beim Wartburgfest. Graz, 1897.
480
См., например: Кошелев В. А. Русские славянофилы и русский национализм // Россия и славянский мир: История, язык, культура. М., 2008. С. 147–154; Сергеев С. «Хозяева» против «наемников». Русско-немецкое противостояние в императорской России // Вопросы национализма. 2010. № 3. С. 38–68.
481
См. обстоятельное исследование: Лаптева Л. П. Краледворская и Зеленогорская рукописи // Рукописи, которых не было: Подделки в области славянского фольклора. М., 2002. С. 11–119.
482
Краледворская рукопись / пер. [и примеч.] Н. В. Берга (1860) // Рукописи, которых не было. С. 194.
483
Краледворская рукопись / пер. [и примеч.] Н. В. Берга (1860) // Рукописи, которых не было. С. 190.
484
Краледворская рукопись / пер. [и примеч.] Н. В. Берга (1860) // Рукописи, которых не было. С. 191.
485
Краледворская рукопись / пер. [и примеч.] Н. В. Берга (1860) // Рукописи, которых не было. С. 192.
486
Краледворская рукопись / пер. [и примеч.] Н. В. Берга (1860) // Рукописи, которых не было. С. 192.
487
Краледворская рукопись / пер. [и примеч.] Н. В. Берга (1860) // Рукописи, которых не было. С. 193.
488
Краледворская рукопись / пер. [и примеч.] Н. В. Берга (1860) // Рукописи, которых не было. С. 193.
489
Урбанцова Г. Ян Голлый (1785–1849) // Словацкая литератур: в 2 ч. Ч. I: От истоков до конца XIX в. М., 1997. С. 104.
490
Мех — местная, бытовавшая именно в Крапине, форма имени брата Чеха и Леха, известного по другим источникам как Рус.
491
Gaj Lj. Die Schlösser bei Krapina. Karlovac, 1826. — Об обстоятельствах написания и издания книги, детально изученных М. Теншеком, осуществившим ее перевод на хорватский язык, см.: Tenšek M. Krapina i priče o Čehu, Lehu i Mehu. Krapina, 2005.
492
Gaj Lj. Vjekopisni moj nacrtak. Zagreb, 1875. S. 173.
493
См.: Heršak E. Ideologija i osmišljavanje podrijetla. S. 111.
494
См.: Heršak E. Ideologija i osmišljavanje podrijetla. S. 111.
495
Краледворская рукопись. С. 179.
496
Rukopis králodworský. Sebránj lyricko-epických národnjh zpéwů / Wydán od Wáclawa Hanky. Praha, 1819.
497
Kralodworsky rukopis. Zbjrka staročeskych zpiewo-prawnych basnj, s nekolika ginymi staročeskymi zpiewy / Nalezen a wydan od Waclawa Hanky, s diegopisnym uwodem od Waclawa Aloysia Swobodu. Praha, 1829. S. 30–32.
498
Rukopis Královédvorský / text upravil a úvody opatřil J. Kořínek; kreslil J. Scheiwl. Praha, 1873. S. 54.
499
Краледворская рукопись. С. 156–157.
500
Fapšo M. Od mýtu k fetiši: příběh obrazu Pobití Sasíků pod Hrubou Skálou // Z Českého ráje a Podkrkonoší. Vlastivědná ročenka. Semily: Státní okresní archiv Semily. 2011. Roc. 24. S. 32–48.
501
Králík O. Historická skutečnost a postupná mytizace mongolského vpádu na Moravu roku 1241: příspěvek k ideologii předbřeznové Moravy. Olomouc, 1969.
502
Kvirenc J. České dĕjiny. 100 památných míst. Praha, 2018. S. 106–110.
503
Краледворская рукопись. С. 160.
504
Краледворская рукопись. С. 164.
505
Доланский Ю. Неизвестный чешский отзвук поэм Хераскова // Проблема теории и истории литературы. М., 1971. С. 83–92.
506
Урбанцова Г. Ян Голлый… С. 105.
507
Mikoczy J. Otiorum Croatiae liber unus. Budae, 1806.
508
Оставшаяся в рукописи статья была подробно разобрана и опубликована хорватским исследователем иллиризма Н. Станчичем: Stančić N. Svehrvatska ideja Ljudevita Gaja: slika hrvatske povijesti ranog srednjeg vijeka u ideologiji pripremnog razdoblja Hrvatskog narodnog preporoda (iz rukopisne ostavštine Ljudevita Gaja) // Starine HAZU. 2004. Knj. 62. S. 99–133.
509
Stančić N. Svehrvatska ideja… S. 120–133.
510
Stančić N. Svehrvatska ideja… S. 110.
511
Stančić N. Svehrvatska ideja… S. 112.
512
Stančić N. Svehrvatska ideja… S. 115.
513
Porin: opera V. Lisinskoga / rieči od D. Demetra. Zagreb, 1897.
514
Demeter D. Teuta: tragedija u pet čina. Grobničko polje: pjesan / uvodom popratili V. Mažuranić i Fr. Marković. Zagreb, 1891.
515
Лескинен М. В. Мифы и образы сарматизма. С. 18–20; Kowalski J. Sarmacja… S. 26–34.
516
Цит. по: Мыльников А. С. Народы Центральной Европы… С. 84.
517
Липатов А. В. Формирование польской культуры эпохи Просвещения (Проблемы синтеза национальных традиций и общеевропейских веяний) // Формирование наций в Центральной и Юго-Восточной Европе. Исторический и историко-культурный аспекты. М., 1981. С. 266–267, 271.
518
Struve G. Mickiewicz in Russia // The Slavonic and East European Review. 1947. Vol. 26, no. 66. P. 126–145; Skvor G. Le romantisme polonais et tchèque au XIXe siècle // Études Slaves et Est-Européennes = Slavic and East-European Studies. 1956. Vol. 1, no. 3. P. 164–178; Zantuan K. Mickiewicz in Russia // The Russian Review. 1964. Vol. 23, no. 3. P. 238–246; Ruszkowski J. Adam Mickiewicz i ostatnia krucjata. Studium romantycznego millenaryzmu. Wrocław, 1996; Witkowska A. Romantyzm. Warszawa, 2003; Gall A. Konfrontacja z Imperium: Mickiewicz («Dziady, cz. III») i Puszkin («Jeździec miedziany») w perspektywie postkolonialnej // Słupskie Prace Filologiczne. Seria Filologia Polska. 2010. T. 8. S. 145–165; Адам Мицкевич и польский романтизм в русской культуре. М., 2007.
519
Травкина А. А. Специфика польского романтического мессианизма XIX века // Вестник славянских культур. 2008. № 3–4, Т. Х. С. 57.
520
Липатов А. В. Формирование польской культуры… С. 280.
521
Митина Н. П., Морозова О. П. Эволюция концепции нации в польской общественной мысли конца XVIII — первой трети XIX в. // Формирование наций в Центральной и Юго-Восточной Европе. Исторический и историко-культурный аспекты. М., 1981. С. 282–283, 289.
522
См.: Aleksandrowicz A. Izabela Czartoryska. Polskość i europejskość. Lublin, 1998.
523
Gawinowska T. Zespół parkowo-pałacowy w Puławach. Puławy, 1997.
524
Aleksandrowicz A. Różne drogi do wolności: Puławy Czartoryskich na przełomie XVIII i XIX wieku: Literatura i obyczaj. Puławy, 2011. S. 124–137; «Czasy! Ludzie! Ich dzieła!»: teatr obrazów księżnej Izabeli Czartoryskiej: obrazy i miniatury z Domu Gotyckiego i Świątyni Sybilli w Puławach. Kraków, 2001.
525
Żygulski Z. Motywy rycerskie na tle zbiorów biblioteczno-archiwalnych Domu Gotyckiego w Puławach // Materiały Muzeum Zamkowego w Pszczynie. 2009. Nr. 10. S. 73–87.
526
Dębicki L. Puławy (1762–1830): t. 1–4. T. 4. Lwów, 1888. S. 223–224.
527
Mickiewicz A. Konrad Wallenrod. Powieść historyczna z dziejów litewskich i pruskich. Warszawa, 1830.
528
Mateusiak H. Historia w dziewiętnastowiecznym wydaniu — edytorskie losy Śpiewów historycznych Juliana Ursyna Niemcewicza // Sztuka Edycji. 2011. Nr. 1. S. 27–36; Trochimczyk M. History in Song: Maria Szymanowska and Julian Ursyn Niemcewicz’s Śpiewy historyczne // Annales. 2014. T. 16. S. 142–162.
529
Niemcewicz J. Spiewy Historyczne z muzyka i recinami. Warszawa, 1816. S. 5.
530
Белов М. В. У истоков сербской национальной идеологии. Механизмы формирования и специфика развития (конец XVIII — середина 30-х гг. XIX века). СПб., 2007. С. 509–510.
531
Поповић J. Свеславије, или Пантеон: кн. 1–2. Књ. 1: Душан. Будим, 1831. С. XVII.
532
Поповић J. Свеславије, или Пантеон: кн. 1–2. Књ. 1: Душан. Будим, 1831. С. XVII–XX.
533
Смирнов Ю. Вук Караджич и его фольклорное собрание // Сербские народные песни и сказки из собрания Вука Стефановича Караджича. М., 1987. С. 3–6.
534
Караџић В. С. Мала простонародньа славено-сербска песнарица. Ч. 1. Беч, 1814. С. 16–20.
535
Караџић В. С. Мала простонародньа славено-сербска песнарица. Ч. 1. Беч, 1814. С. 19.
536
Смирнов Ю. И. Славянские эпические традиции. М., 1974. С. 104–105.
537
Караџић В. С. Народна србска пҌснарица. Ч. 2. Вiенна, 1815.
538
Ежегодная и пожизненная пенсия была пожалована Караджичу Николаем I за заслуги в славянской словесности через семь лет — в 1826 г. (см.: Смирнов Ю. Вук Караджич и его фольклорное собрание… С. 14).
539
Караџић В. С. Српске народне приповијетке. Беч, 1853. С. I.
540
Часть сказок Караджич услышал от рассказчиков, в том числе от Тешана Подруговича, который был одним из самых известных певцов, исполнявших эпические песни; часть из них была прислана знакомыми (см.: Караџић В. С. Српске народне приповијетке. Беч, 1853. С. III–XII).
541
Караџић В. С.: 1) Народне српске пјесме. Књ. 1, у којој су различне женске пјесме. Лајпциг, 1824; 2) Народне српске пјесме. Књ. 2, у којој су пјесме јуначке најстарије. Лајпциг, 1823; 3) Народне српске пјесме. Књ. 3, у којој су пјесме јуначке позније. Лајпциг, 1823.
542
Караџић В. С. Народне српске пјесме. Књ. четврта, у којој су различне јуначке пјесме. Беч, 1833. С. VII.
543
Караџић В. С. Српске јуначке пјесме. Беч, 1833. С. X.
544
Часть произведений из репертуара Тешана Подруговича также переиздавалась отдельным сборником. В предисловии к нему приведен рассказ Караджича о Подруговиче из сборника 1833 г. (см.: Подруговић Т. Душанова женидба. Београд, 2006).
545
Смирнов Ю. И. Славянские эпические традиции. С. 111, 240.
546
Караџић В. С.: 1) Срби сви и свуда / Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона. Беч, 1849. С. 1–27; 2) Народне српске пословице и друге различне, као оне у обичај узете ријечи. Цетиње, 1836.
547
Караџић В. С.: 1) Српске народне пјесме. Књига прва, у којој су различне женске пјесме. Беч, 1841; 2) Српске народне пјесме. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. Беч, 1845; 3) Српске народне пјесме. Књига трећа, у којој су пјесме јуначке средњијех времена. Беч, 1846; 4) Српске народне пјесме. Књига четврта, у којој пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу. Беч, 1862.
548
Караџић В. С. Српске народне пјесме. Књига пета, у којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању црногораца. Беч, 1865. — В предисловии к сборнику 1866 г. говорится о том, что рукопись сборника была найдена среди бумаг Караджича, уже подготовленная к печати. Песни, вошедшие в издание, собрал и передал Вуку его друг, консульский чиновник Вук Врчевич. См.: Српске народне пјесме из Херцеговине: (женске). Беч, 1866.
549
Кравцов Н. И. Историко-сравнительное изучение эпоса славянских народов // Основные проблемы эпоса восточных славян. М., 1958. С. 305.
550
Гудков В. П. Книжно-письменный язык у сербов XVIII — начале XIX в. // Формирование наций в Центральной и Юго-Восточной Европе. Исторический и историко-культурный аспекты. М., 1981. С. 142.
551
Malcolm N. Kosovo: a short history. New York, 1998. P. 59–79; Judah T. Kosovo: War and Revenge. New Haven, 2000. P. 7; Белов М. В. Косовская легенда: от церковного культа до национального мифа / Српска. ру. URL: http://www.srpska.ru/article.php?nid=5077 (дата обращения: 05.05.2020).
552
Emmert T. A. Milos Obilic and the Hero Myth // Journal of the North American Society for Serbian Studies 1996. Vol. 10. Р. 162.
553
Ломоносов М. Ю., Колобов А. В. Косовский миф и его хронология // Исторический вестник университетов Любляны и Перми. 2007. № 1. С. 110.
554
Ломоносов М. Ю., Колобов А. В. Косовский миф и его хронология // Исторический вестник университетов Любляны и Перми. 2007. № 1. С. 112.
555
Негош П. Горный венец. М., 1955.
556
Најстарија српска књижевна, културна и научна институција // Матица српска. URL: http://www.maticasrpska.org.rs/matica-srpska/ (дата обращения: 10.12.2018).
557
Кассіа царица, или Травезиранъ Октавіанъ / сочинен Милованом Видаковичем профессором. У Пешти, 1827.
558
Лещиловская И. И. Сербская матица // Славянские матици XIX. Ч. 1. М., 1996. С. 30.
559
Лещиловская И. И. Сербская матица // Славянские матици XIX. Ч. 1. М., 1996. С. 31.
560
Смольянинова М. Г. Юрий Венелин и болгарская литература эпохи национального Возрождения // Ю. Венелин в болгарском Возрождении. М., 1998. С. 14.
561
Венелин Ю. И. О зародыше новой болгарской литературы. М., 1838. С. 50.
562
Венелин Ю. И. Древние и нынешние болгаре в политическом, народописном, историческом и религиозном их отношении к россиянам. Историко-критические изыскания. Изд. 2-е. М., 1856. С. 10.
563
Смольянинова М. Г. Юрий Венелин и болгарская литература эпохи национального Возрождения. С. 5.
564
Смольянинова М. Г. Юрий Венелин и болгарская литература эпохи национального Возрождения. С. 10.
565
Априлов В. Болгарские книжники или какому славянскому племени собственно принадлежит Кирилловская азбука. Одесса, 1841.
566
Априлов В. Денница новоболгарского образования. Одесса, 1841. С. II–IV.
567
Андерсон Б. Воображаемые сообщества. Размышления об истоках и возникновении национализма. М., 2016. С. 236–237.
568
Белая гора — местность на окраине Праги, где в 1620 г. чешские протестанты были разбиты армией Католической унии, состоявшей преимущественно из войск германских, австрийских и баварских земель Священной Римской империи. В Чехии событие, получившее название Белогорской катастрофы, считается трагическим моментом окончательной победы немцев над чехами, концом чешской независимости в Новое время.
569
Андерсон Б. Воображаемые сообщества. Размышления об истоках и возникновении национализма. М., 2001.
570
Ментальная география — изображение объектов на географических, политических административных картах в соответствии не с реальностью, а с идеологическими установками, воображением чужой территории, ее конструированием в соответствии с заданными представлениями. Например, когда страны приписывают себе спорную территорию, то своя территория окрашивается в светлые позитивные тона, а территория противника рисуется черными мрачными красками и т. д. (см.: Downs R. M., Stea D. Maps in Minds. Reflections on Cognitive Mapping. New York, 1977; Gould P., White R. Mental Maps. New York, 1993; Шенк Ф. Б. Ментальные карты: конструирование географического пространства в Европе // Политическая наука. 2001. № 4. С. 4–17).
571
Бауэр О. Национальный вопрос и социал-демократия // Нации и национализм. М., 2002. С. 94–95.
572
См. обзор: Nationalizing Empires / eds S. Berger, A. Miller. Budapest; New York, 2015.
573
Falconieri T. ‘Medieval’ Identities In Italy: National, Regional, Local // Manufacturing Middle Ages. Entangled History of Medievalism in Nineteenth-Century Europe / eds P. J. Geary, G. Klaniczay. Leiden; Boston, 2013. P. 327–329.
574
Цит. по: Актон Л. Принцип национального самоопределения // Нации и национализм. М., 2002. С. 30.
575
Стевовић И. Et in Patria ego: средњовековни споменици у путописима из Србије с почетка XIX века // Етноантрополошки проблеми. 2017. № 12, св. 4. С. 1296.
576
Weber E. Peasants into Frenchmen: The Modernization of Rural France, 1870–1914. Stanford, 1976.
577
Хрох М. От социальных движений к полностью сформировавшейся нации: процесс строительства наций в Европе // Нации и национализм. М., 2002. С. 122.
578
Hobsbawm E., Ranger T. The Invention of Tradition. Cambridge, 1992.
579
Цит. по: Хосбаум Э. Изобретение традиции // Вестник Евразии. 2000. № 1. С. 47, 54.
580
Цит. по: Falconieri T. ‘Medieval’ Identities in Italy… P. 321.
581
Хрох М. От социальных движений… С. 125.
582
Falconieri T. ‘Medieval’ Identities in Italy… P. 324–325.
583
Falconieri T. ‘Medieval’ Identities in Italy… P. 329–330.
584
Стевовић И. Et in Patria ego… С. 1297, 1299, 1301.
585
Мркаљ З. Предање као школско штиво // Казивање о Србима кроз векове од Светог Стефана Немање и Светог Саве до данас. Београд, 2015. С. 1033. >17 Эпос сербского народа. М., 1963. С. 69.
586
Эпос сербского народа. М., 1963. С. 325–326.
587
Мркаљ З. Предање као школско штиво // Казивање о Србима кроз векове од Светог Стефана Немање и Светог Саве до данас. Београд, 2015. С. 1033.
588
Община Босилеград. URL: http://www.bosilegrad.org/bg/Istorija.aspx (дата обращения: 10.12.2019).
589
Guide Bulgaria.com. URL: http://poseti.guide-bulgaria.com/a/488/thracian_sanctuary_the_big_stone.htm (дата обращения: 10.12.2019).
590
Guide Bulgaria.com. URL: http://bg.guide-bulgaria.com/SC/pazardjik/pazardjik/krali_marko (дата обращения: 10.12.2019).
591
King Marko — Adventures of the superhero of Macedonia. URL: http://kralemarko.org.mk/king-marko-legends (дата обращения: 10.12.2019).
592
King Marko — Adventures of the superhero of Macedonia. URL: http://kralemarko.org.mk/marko-towers-fortress (дата обращения: 10.12.2019).
593
Трифуноски Ф. Ј. Слив Маркове Реке — антропогеографска проматрања. Скопје, 1958. С. 16.
594
Задужбина — в средневековой Сербии — церковь или монастырь, построенные правителем во спасение души («за душу»).
595
Петров Г. Материали по изучванието на Македония. София, 1896. С. 280.
596
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 18.
597
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 20.
598
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 23.
599
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 25–26.
600
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 36.
601
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 41.
602
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 45.
603
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. СС. 49.
604
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 50–51.
605
Ломоносов М. Ю., Колобов А. В. Косовский миф и его хронология // Исторический вестник университетов Любляны и Перми. 2007. № 1. С. 112.
606
Ломоносов М. Ю., Колобов А. В. Косовский миф и его хронология // Исторический вестник университетов Любляны и Перми. 2007. № 1. С. 113.
607
Милош Обилич — сербский национальный герой, в Косовской битве 1389 г. убил турецкого султана Мурада, пожертвовав собственной жизнью.
608
Вук Бранкович — сербский вельможа, который в эпической традиции изображался (вопреки фактам) предателем: во время битвы на Косовом поле он якобы увел свои войска.
609
Алексеев С. В. Фольклор в сербской исторической литературе Средневековья // Исторические записки. 2015. № 3. С. 211.
610
Крстевич Г. История блъгарска, част I — История блъгарска под имя Уннов. Цариградъ, 1869. С. XVII–XVIII.
611
Бонева В. Възрожденецът Гаврил Кръстевич. Шумен, 2000. С. 79–80.
612
Шишманов И. Д. Критичен преглед на въпроса за произхода на прабългарите от езиково гледище и етимологиите на името «българин» // СбНУНК. 1900. Т. XVI–XVII.
613
Шишманов И. Д. Критичен преглед на въпросите за произхода на Булгарите // Сборник за народниумотворения. 1909. Вып. 1. С. 145–175.
614
Патриаршеската катедрала «Св. Александър Невски». URL: http://bg-patriarshia.bg/news.php?id=89639 (дата обращения: 10.12.2019).
615
Цит. по: Краткая история Албании. М., 1992. С. 210.
616
Zef Jubani // Shkodra Dil. 2013. 3 April.
617
Frashëri N. Istori e Skënderbeut. Bukuresht, 1889.
618
Robert Е. Historical Dictionary of Albania. Lanham, 2010. Р. 78, 140.
619
Краткая история Албании. С. 261.
620
Pearson O. Albania in the Twentienth Century: a History. New York, 2006. P. 568.
621
Λεβενιωτησ Γ. Η. Μεσαιωνικη Μακεδονια και τα Σλαβικα Φϒλα // Βυζαντιακα. T. 30. Θεσσαλονικη, 2012–2013. Σ. 87.
622
Цит. по: Тимофеев А. Ю. Крест, кинжал и книга. Старая Сербия в политике Белграда (1878–1912). СПб., 2007. С. 109.
623
Цит. по: Тимофеев А. Ю. Крест, кинжал и книга. Старая Сербия в политике Белграда (1878–1912). СПб., 2007. С. 193.
624
Цит. по: Батакович Д. Т. Косово и Метохия: история и идеология. Екатеринбург, 2014. С. 28.
625
Тимофеев А. Ю. Крест, кинжал и книга. С. 110–111, 113.
626
Тимофеев А. Ю. Крест, кинжал и книга. С. 114.
627
Тимофеев А. Ю. Крест, кинжал и книга. С. 130.
628
Тимофеев А. Ю. Крест, кинжал и книга. С. 130, 199.
629
Ристовски Б. Македонската колонија во Петроград и односот кон Балканските војни и Првата светска војна. Скопје, 2014.
630
Цит. по: Лабаури Д. О. Идеология македонизма в 1886–1903 гг. // Славяноведение. 2005. № 3. С. 22–37.
631
Мисирков К. П. За македонцките работи. София: Печатница на «Либералний клуб», 1903. 146 с. // Дигиталниот архив на македонскиот јазик при МАНУ. URL: http://damj.manu.edu.mk/pdf/0005%20Za%20makedonckite%20raboti.pdf (дата обращения: 10.12.2019).
632
Мисирков К. П. За македонцките работи. С. 116–117.
633
Мисирков К. П. За македонцките работи. С. 118–119.
634
Мисирков К. П. За македонцките работи. С. 131.
635
Мисирков К. П. Южно-славянские эпические сказания о женитьбе короля Волкашина в связи с вопросом о причинах популярности короля Марка среди южных славян. Одесса, 1909.
636
Пелски К. Борба за автономија // Македонскиј голос (Македонски глас). II, II 29.11.1914. С. 205–207.
637
Цит. по: Ямбаев М. Национальная идеология Дмитрия Чуповского // Россия и Македония: от прошлого к будущему. К 100-летию журнала «Вардар» (1905 г.). М., 2008. С. 80.
638
Цит. по: Ямбаев М. Национальная идеология Дмитрия Чуповского // Россия и Македония: от прошлого к будущему. К 100-летию журнала «Вардар» (1905 г.). М., 2008. С. 82.
639
Цит. по: Ямбаев М. Национальная идеология Дмитрия Чуповского // Россия и Македония: от прошлого к будущему. К 100-летию журнала «Вардар» (1905 г.). М., 2008. С. 83.
640
Законъ устройства основны школа. Београд, 1863. С. 1.
641
См. например: Наставленіє за профессоре гимназіє и полугимназія. Београд, 1845. С. 4; Тимофеев А. Ю. Крест, кинжал и книга. С. 124.
642
Буквар: за основне школе у вилајету босанском / [приредио М. Мандић]. Сарајево, 1867. С. 15–16.
643
Ненадовић Љ. П. Србска исторія за основне србске школе. Београд, 1851. С. 5–17.
644
Ненадовић Љ. П. Србска исторія за основне србске школе. Београд, 1851. С. 18–20.
645
Ненадовић Љ. П. Србска исторія за основне србске школе. Београд, 1851. С. 21–48.
646
Ненадовић Љ. П. Србска исторія за основне србске школе. Београд, 1851. С. 32–35.
647
Ненадовић Љ. П. Србска исторія за основне србске школе. Београд, 1851. С. 46–48.
648
Ненадовић Љ. П. Србска исторія за основне србске школе. Београд, 1851. С. 28–30.
649
Ненадовић Љ. П. Србска исторія за основне србске школе. Београд, 1851. С. 36–37.
650
Ненадовић Љ. П. Србска исторія за основне србске школе. Београд, 1851. С. 43–48.
651
Крстић Н. Кратка исторія србскогъ народа: за основне србске школе. Београд, 1860. С. 1–8.
652
Крстић Н. Кратка исторія србскогъ народа: за основне србске школе. Београд, 1860. С. 8–17.
653
Крстић Н. Кратка исторія србскогъ народа: за основне србске школе. Београд, 1860. С. 18–23.
654
Крстић Н. Кратка исторія србскогъ народа: за основне србске школе. Београд, 1860. С. 29–39.
655
Крстић Н. Кратка исторія србскогъ народа: за основне србске школе. Београд, 1860. С. 43–48.
656
Крстић Н. Кратка исторія србскогъ народа: за основне србске школе. Београд, 1860. С. 48.
657
Крстић Н. Кратка исторія србскогъ народа: за основне србске школе. Београд, 1860. С. 50–57.
658
Читанка: за другій разредъ србскихъ народнихъ училишта у Аустрійскомъ Царству. Беч, 1855.
659
Христић Ф. Друга читанка за основне србске школе. Београд, 1853. С. 40–55. Друга читанка: за основне србске школе. Београд, 1864. С. 41–54.
660
Христић Ф. Друга читанка… С. 56–72; Друга читанка… С. 55–77.
661
Христић Ф. Друга читанка… С. 64–65; Друга читанка… С. 62.
662
Христић Ф. Друга читанка… С. 75.
663
Друга читанка… С. 79.
664
Христић Ф. Друга читанка… С. 73–87; Друга читанка… С. 77–90.
665
Христић Ф. Друга читанка… С. 82–84.
666
Тителбах В. Атлас Краљевине Србије са земљописом [Картографска грађа]: по наставном програму за III разред основних школа / израд. Б. Тителбах, П. К. Шрепловић. 3 изд. Београд, 1889. С. 10, 22, 24.
667
Дероко Д. Ј. Атлас Краљевине Србије и српских земаља [Картографска грађа]: за IV разред основних школа. Београд, 1911. С. 1–8.
668
Дероко Д. Ј. Атлас Краљевине Србије и српских земаља [Картографска грађа]: за IV разред основних школа. Београд, 1911. С. 52.
669
Шрепловић П. К. Атлас Краљевине Србије са земљописом по речним сливовима [Картографска грађа]: по програму: најкраћи подсетник за ученике III разреда основних школа. Београд, 1914. С. 54.
670
Jelavich Ch. South Slav nationalisms — textbooks and Yugoslav union before 1914. Columbus, 1990. P. 176, 257.
671
Кољанин Д. Настава и уџбеници историје у основним школама у Србији (1880–1913) // Истраживања. 2013. № 24. С. 361, 365.
672
Јовић М. Српска историја за IV разред основне школе. Београд, 1886.
673
Дучић П., Срећковић П. Реферат о «Историји српског народа» // Просветни гласник. Београд, 1882. С. 277.
674
Кољанин Д. Настава и уџбеници историје у основним школама у Србији (1880–1913). С. 361, 366; Поновни конкурс за Историју српског народа за основне школе // Просветни гласник. Београд, 1913. С. 846–847.
675
Тодоровић Ч. М. Историја српскога народа: за IV разред основних школа. Друго поправљено издање. Бизерта, 1918. С. 46.
676
Тодоровић Ч. М. Историја српскога народа: за IV разред основних школа. Друго поправљено издање. Бизерта, 1918. С. 66.
677
Тодоровић Ч. М. Историја српскога народа: за IV разред основних школа. Друго поправљено издање. Бизерта, 1918. С. 68.
678
Кољанин Д. Настава и уџбеници историје у основним школама у Србији (1880–1913). С. 368.
679
Наиболее влиятельными версиями венгерского национального нарратива во второй половине XIX столетия были монументальные труды по истории Венгрии Ласло Салаи (в шести томах) и Михая Хорвата (в восьми томах): Szalay L. Magyarország története. Leipzig, 1852–1854; Horváth M. Magyarország történelme. Budapest, 1871–1873. Непосредственно накануне и в период миллениума Венгрии увидела свет десятитомная «История венгерской нации» под редакцией Шандора Силади: A magyar nemzet története / szerk. S. Szilágyi. Budapest, 1892–1898.
680
Подробнее см.: Фодор И. Как была установлена дата «обретения родины» древними венграми? // Труды Камской археолого-этнографической экспедиции Пермского государственного гуманитарно-педагогического университета. Вып. XII: Средневековая археология Восточной Европы. Пермь, 2017. С. 200–206.
681
Подробнее см.: Фодор И. Как была установлена дата «обретения родины» древними венграми? // Труды Камской археолого-этнографической экспедиции Пермского государственного гуманитарно-педагогического университета. Вып. XII: Средневековая археология Восточной Европы. Пермь, 2017. С. 201.
682
Подробное обоснование датировки см.: Pauler Gy. A Magyar nemzet története Szent Istvánig. Budapest, 1900.
683
Фодор И. Как была установлена дата… С. 202.
684
Хаванова О. В. Венгерский Миллениум 1896 года: между «потемкинской деревней» и «градом Китежем» // Национализм в мировой истории. М., 2007. С. 391.
685
Ратобыльская А. В. Венгерский туранизм // Славяне и их соседи. Вып. 10: Славяне и кочевой мир. М., 2001. С. 220.
686
Ратобыльская А. В. Венгерский туранизм // Славяне и их соседи. Вып. 10: Славяне и кочевой мир. М., 2001. С. 220.
687
Вернадский Г. В. Начертание русской истории. СПб., 2000.
688
Ратобыльская А. В. Венгерский туранизм. С. 220–222.
689
Ратобыльская А. В. Венгерский туранизм. С. 225–226.
690
Ратобыльская А. В. Венгерский туранизм. С. 224–225.
691
О венгерском «официальном национализме» эпохи дуализма и его исторической судьбе см.: Андерсон Б. Воображаемые сообщества. Размышления об истоках и распространении национализма / пер. В. Г. Николаева. М., 2016. С. 182–189.
692
Хаванова О. В. Венгерский Миллениум… С. 377–378.
693
Хаванова О. В. Венгерский Миллениум… С. 378.
694
Хаванова О. В. Венгерский Миллениум… С. 378.
695
Присутствие Далмации в названии Триединого королевства отражало в данном случае лишь историческую традицию, так как королевство Далмация не подпадало под юрисдикцию хорватских властей, а, будучи подконтрольным Вене, находилось в составе Цислейтании. Воссоединение Далмации с остальной Хорватией будет одной из главных целей хорватской политики эпохи дуализма.
696
Историографию вопроса см.: Goldstein I. O Tomislavu i njegovu dobu // Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. 1985. Knj. 18. S. 23–55; Bratulić J. Kralj Tomislav u izvorima i znanstvenoj literaturi do 1925. // Prvi hrvatski kralj Tomislav. Zbornik radova / ur. J. Bratulić. Zagreb, 1998. S. 191–204.
697
Kukuljević Sakcinski I. Tomislav, prvi kralj hrvatski // Rad JAZU. 1879. Knj. 58. S. 1–52. Пере печатано: Zbornik kralja Tomislava (Posebna izdanja JAZU. Knj. 17). Zagreb, 1925. S. 40–85.
698
Kukuljević Sakcinski I. Tomislav, prvi kralj hrvatski // Zbornik kralja Tomislava. S. 68.
699
Smičiklas T. Poviest Hrvatske. Dio I. Zagreb, 1882. S. 215–226.
700
Horvat R. Kralj Tomislav i njegovo doba // Prosvjeta. 1896. Sv. 4. Br. 23. S. 729–733; Br. 24. S. 756–764.
701
Goldstein I. O Tomislavu i njegovu dobu. S. 27; Gračanin H. Povijesni identiteti i politički realiteti: proslava tisućgodišnjice Hrvatskog Kraljevstva 1925 godine // Hrvati i manjine u Hrvatskoj: moderni identiteti. Četvrti hrvatski simpozij o nastavi povijesti. Zagreb, 2014. S. 121.
702
Klaić V. Povijest Hrvata od najstarijih vremena do svršetka XIX stoljeća. Knj. I. Zagreb, 1899. S. 98–107.
703
Deželić V. Prvi kralj. Split, 2011. S. 7–21.
704
Lončarević V. Pogovor // Deželić V. Prvi kralj. S. 326–327.
705
Gračanin H. Povijesni identiteti i politički realiteti… S. 122–123.
706
Gračanin H. Povijesni identiteti i politički realiteti… S. 122–123.
707
Подробнее см.: Jolić R. Duvno kroz stoljeća. Tomislavgrad; Zagreb, 2002.
708
Подробнее см.: Macaulay J. The Gothic Revival 1745–1845. Glasgow; London, 1975; Clark K. The Gothic Revival: An Essay in the History of Taste. London, 1983; Hunter-Stiebel P. Of knights and spires: Gothic revival in France and Germany. New York, 1989; Aldrich M. Gothic Revival. London, 2005.
709
Цит. по: Stefański K. Polska architektura sakralna w poszukiwaniu stylu narodowego. Łódź, 2002. S. 19–21.
710
Majdowski A. O poglądach na styl wiślano-bałtycki w polskiej architekturze sakralnej XIX wieku // Nasza Przeszłość: studia z dziejów Kościoła i kultury katolickiej w Polsce. T. 78. Kraków, 1992. S. 303–328.
711
Crowley D. Finding Poland in the Margins: The Case of the Zakopane Style // Journal of Design History. 2001. Vol. 14, no. 2. P. 105–116; Tatra Highlander Folk Culture in Poland and America. Collected Essays from «The Tatra Eagle» by T. V. Gromada. Hasbrouck, 2012.
712
Czapliński K. Zamki w Polsce. Kielce, 2008. S. 10–11, 35–38, 44–46, 72–73; Haftka M. Zamki krzyżackie w Polsce. Malbork, 1999.
713
Sowa K. The Development of Cracow in the 19th Century against the Background of the Historic Role of the City // The Polish Sociological Bulletin. 1986. No. 73/74. P. 113–124.
714
Ostrowski J., Podlecki J. Wawel. Zamek i katedra. Kraków, 1996; Grychowki M., Czyżewski K. Katedra wawelska. Katowice, 2001; Skowron R. Wawel. Kronika dziejów. Kraków, 2001.
715
Krzysztoforska-Doschek J. Źródła mitów i legend polskich. O Kraku — władcy Lechitów, o Smoku i Wawelu // Wiener Slavistisches Jahrbuch. 2005. Vol. 51. P. 165–177.
716
О деятельности Чарторыйских см.: Kukiel M. Czartoryski and European Unity 1770–1861. Princeton, 2015.
717
Szypowska M. Jan Matejko. Wszystkim znany. Poznań, 2016.
718
Репин И. Е. Далекое и близкое: Письма об искусстве. 1893–1894. URL: http://ilyarepin.ru/pisma2 (дата обращения: 31.08.2018).
719
Symbolika i rzeczywistość historyczna w «Bitwie pod Grunwaldem» Matejki. URL: https://www.rmf24.pl/kultura/news-symbolika-i-rzeczywistosc-historyczna-w-bitwie-pod-grunwalde,nId,288427utm_source=paste&utm_medium=paste&utm_campaign=firefox (дата обращения: 31.08.2018).
720
Symbolika i rzeczywistość historyczna w «Bitwie pod Grunwaldem» Matejki. URL: https://www.rmf24.pl/kultura/news-symbolika-i-rzeczywistosc-historyczna-w-bitwie-pod-grunwalde,nId,288427utm_source=paste&utm_medium=paste&utm_campaign=firefox (дата обращения: 31.08.2018).
721
Ян Матейко и картина его «Иоанн Грозный в эпоху ужасов» // Всемирная иллюстрация. 1875. № 348. С. 174–175.
722
Poczet królów Polskich według Jana Matejki / opr. red. J. Skarbowski. Kraków, 1961.
723
Шпаков В. Н. История Всемирных выставок. М., 2008. С. 101.
724
Ян Матейко и картина его «Иван Грозный в эпоху ужасов». С. 177.
725
Стасов В. В. Нынешнее искусство в Европе. URL: http://az.lib.ru/s/stasow_w_w/text_1874_nyneshnee_iskusstvo_v_evrope.shtml (дата обращения: 31.08.2018).
726
Rak J. Paradoxy zrodu moderních husitských tradic // Husitský Tábor. Supplementum 3. Tábor, 2007. S. 732. Также см.: Zumr J. Žižka «democrat a republikán» v reflexi roku 1848 // Ibid. S. 755–758.
727
Vybíral Z. Hus in historical memory // Jan Hus. Couraģe to Think. Couraģe to Believe. Couraģe to Die. Tábor, 2015. P. 155.
728
Doležalová E., Zilynskyj B. Hus in Literature, Theatre and Film // Jan Hus. Couraģe to Think. Couraģe to Believe. Couraģe to Die. Tábor, 2015. P. 188–194; Smrčka J. Jan Hus in Music // Ibid. P. 196–202; Smrčka J., Vlnas V. Hus in Fine Art // Ibid. P. 208–234; Lavrová H. A Tree Struck by Lighting with Burn and Shine — Jan Hus in the work of František Bílek // Jan Hus. 1415–2015. Tábor, 2015. P. 89–92.
729
Krausová M. Obraz Jana Žižky v historických pověstech // Husitský Tábor. Supplementum 3. Tábor, 2007. S. 709–725. — Перечень посвященных гуситам мемориальных акций и памятников см.: Chochol V. Husitské motivy na měšťanských domech z přelomu 19. A 20. Století (období let 1880–1914) // Ibid. S. 811–830.
730
Smrčka J. Jan Hus in the Confessional history of the Europe // Jan Hus. 1415–2015. Tábor, 2015. P. 52.
731
Vandrovcová J., Vandrovcová L., Zajícová L. Association for Erecting Jan Hus Memorial in Tábor // Ibid. P. 103–104.
732
Памятники и памятные знаки были установлены в городах и местечках Чехии: Йичин (1872, скульптор Антонин Сухарда), Войице (1897, Йозеф Калвода), Нова Пака (1898, Антонин Лукеш); Хотетов (1878, Йозеф Беран), Ломнице (1900, Йиндржих Ржига), Бенешов (1901, Алоис Кун), Козоеды (1903, Алоис Кун), Розтоки (1903, Алоис Кун), Неханице (1904), Бероун (1908, Франтишек Велик), Костелец-над-Лабем (1911, Карел Финк); Богушовице (1911, Ладислав Бенеш), Горжице (1914, Ладислав Шалоун); Колин (1914, Франтишек Билек) и др. (перечень см.: Abazid D. Hussite heritage sites and monuments in the Czech Republic // Jan Hus. 1415–2015. Tábor, 2015. P. 150–151).
733
Zilynskyj B. Formation of the Hus Tradition // Ibid. P. 121.
734
Гулинская З. К. Бедржих Сметана. М., 1968. С. 181–190.
735
Гулинская З. К. Бедржих Сметана. М., 1968. С. 183.
736
Цит. по: Там же. С. 240.
737
Гулинская З. К. Антонин Дворжак. М., 1973. С. 181–186.
738
Гулинская З. К. Антонин Дворжак. М., 1973. С. 121–122.
739
Ваницку Я. О Чешской музыке. М., 1965. С. 143–146.
740
Никольский С. В. Чешская литература // История литератур западных и южных славян: в 33 т. Т. 2. М., 1997. С. 436.
741
Филипчикова Р. Л. Алоис Ирасек // Очерки истории чешской литературы XIX–XX вв., М., 1963. С. 315.
742
Филипчикова Р. Л. Алоис Ирасек // Очерки истории чешской литературы XIX–XX вв., М., 1963. С. 316–317.
743
Филипчикова Р. Л. Алоис Ирасек // Очерки истории чешской литературы XIX–XX вв., М., 1963. С. 321.
744
Филипчикова Р. Л. Алоис Ирасек // Очерки истории чешской литературы XIX–XX вв., М., 1963. С. 322.
745
Кишкин Л. С. Ярослав Врхлицкий // Очерки истории чешской литературы XIX–XX вв., М., 1963. С. 297.
746
Кишкин Л. С. Ярослав Врхлицкий // Очерки истории чешской литературы XIX–XX вв., М., 1963. С. 301.
747
Ефимов А. Великие исторические подделки: Краледворская рукопись. Как фальшивки помогли сформировать чешскую национальную идентичность. URL: https://chrdk.ru/sci/kak_falshivki_pomogli_sozdat_cheshskuju_identichnost (дата обращения: 31.08.2018).
748
Колпинский Ю. Д. Искусство Чехословакии // Всеобщая история искусств: в 6 т. Т. V: Искусство 19 века. М., 1964. URL: http://totalarch.ru/art_history/19th_century/czech (дата обращения: 31.08.2018).
749
К теме любви Ольдржиха и Божены обращались и композиторы. Так, в 1863 г. Б. Сметана написал увертюру «Ольдржих и Божена».
750
Колпинский Ю. Д. Искусство Чехословакии // Всеобщая история искусств: в 6 т. Т. V: Искусство 19 века. М., 1964. URL: http://totalarch.ru/art_history/19th_century/czech (дата обращения: 31.08.2018).
751
Об архитектуре Чехии и о соборе Св. Вита см.: Kuthan J., Royt J. Katedrála sv. Víta, Václava a Vojtěcha. Praha, 2011; Kuthan J., Royt J. The Cathedral of St. Vitus at Prague Castle. Praha, 2017; Vlček P. Umělecké památky Prahy. Pražský hrad a Hradčany. Praha, 2000.
752
Поп И. И. Искусство Чехии и Моравии IX — начала XVI века. М., 1978.
753
David P., Soukup V. Dějiny hradů a tvrzí v Čechach, na Moravě a ve Slezsku. Praha, 2012. S. 19, 63, 65, 67, 77, 91, 95, 127, 204, 392–395.
754
Первой Пражской дефенестрацией называются события 1419 г., когда в Праге произошел конфликт между горожанами и местными властями, в ходе которого ратуша была взята штурмом, городские чиновники были выброшены из окон ратуши и убиты. 1419 г. считается началом открытого восстания гуситов.
755
Ivanega J. Rezidenční strategie Adama Františka ze Schwarzenbergu na příkladu panství Hluboká nad Vltavou počátkem 18. Století. URL: https://www.semanticscholar.org/paper/Rezidenční-strategie-Adama-Františka-ze-na-příkladu-Ivanega/1657b654eeacd91ebe851770c6522099225f4fcc (дата обращения: 31.08.2018).
756
Известно, что в лице св. Войтеха просматриваются черты пражского архиепископа Франциска де Паула фон Шёнборна, а в лице св. Прокопия обнаруживается сходство с самим Йозефом Вацлавом Мысльбеком.
757
Sršeň L. Historical Building // The great book of the National Museum. Praha, 2016. P. 116–157.
758
Хлебников В. Собр. соч.: в 6 т. Т. 1. М., 2000. С. 98.
759
Доронина Р. Ф. Сербская литература в преддверии войны // Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян. М., 2004. С. 73.
760
Гиляровский В. Стихотворения из книги «Грозный год» // Московский журнал. 2003. № 11. С. 25.
761
Цит. по: Касович А. А. Празднование юбилеев Грюнвальдской битвы в ХХ веке // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2010. № 2. С. 81.
762
Цит. по: Касович А. А. Празднование юбилеев Грюнвальдской битвы в ХХ веке // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2010. № 2. С. 81–82.
763
Вязьмитинов В. Е. Грюнвальд. 15-VII-1410 // Военно-исторический вестник. 1910. № 7–8. С. 71–76.
764
Касович А. А. Празднование юбилеев Грюнвальдской битвы… C. 84–85.
765
Вязьмитинов В. Е. Грюнвальд. 15-VII-1410. С. 73.
766
Раичевич Г. Первая мировая война и творчество М. Црнянского // Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян. М., 2004. С. 92.
767
Дзюба О. «Дневник о Чарноевиче» Милоша Црнянского в контексте южнославянской антивоенной прозы // Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян. М., 2004. С. 109.
768
«Закат Европы» — название философского труда немецкого мыслителя О. Шпенглера, опубликованного в 1918 г.
769
Бахтурова А. Ю. Славянское единство: идея и практическое воплощение в Восточной Галиции в годы Первой мировой войны // Первая мировая война. Версальская система и современность. Вып. 2. СПб., 2014. С. 55–64.
770
Липатов А. В. Цивилизационный излом // Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян. М., 2004. С. 25.
771
Согласно легенде, известной с XV в., в горе Бланик у села Луневице-под-Бланикем, в 30 км от Табора, спят рыцари, убитые на разных войнах. Периодически они просыпаются и намереваются выйти из горы, чтоб атаковать врагов, но их успокаивает св. Вацлав, произнося слова: «Еще не время» (см.: Jirásek A. Staré pověsti české. Praha, 1999. S. 238–240).
772
Фирсов Е. Ф. Рукописные журналы на родном языке чешских добровольцев в России в 1916–1917 гг., или Чехия — Земля Обетованная // Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян. М., 2004. С. 230.
773
Жујковић Ј. Отаџбина (књига за народ). Беседа Јована М. Жујовића, председника Сербске краљевске академије са српским ратним инвалидима на петровдан 1918 године. Београд, 1919. С. 5, 8.
774
Karadordevic A. Ujednitelj. Govori. Beograd, 1991. S. 26.
775
Karadordevic A. Ujednitelj. Govori. Beograd, 1991. S. 50.
776
Trgovčević L. The Kosovo Myth in the First World War // Konev I. Sveti mesta na Balkanite. Blagoevgrad, 1996. P. 331–338.
777
Смольянинова М. Г. Иван Вазов о Первой мировой войне // Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян. М., 2004. С. 400, 402.
778
Златарски В. История българите от появата им в Европа до основаването на българското царство на Балканския полуостров // Годишник на Софийския университет. 1914. Историко-филологически факултет. Т. 10–11. С. 1–112.
779
Златарски В. История на българската държава през средните векове. София, 1918. С. 55–175.
780
Стоянов С. Рожденные войной // Первая мировая война в литературах и культуре западных и южных славян. М., 2004. С. 395.
781
Стенографски дневници на Народното събрание. София, 1916. С. 437–495.
782
Церковныя Ведомости, издаваемыя при Святейшем Правительствующем Синоде. 1916. 19 марта. № 12. С. 345.
783
Rak J. Paradoxy zrodu moderních husitských tradic // Husitský Tábor. Supplementum 3. Tábor, 2007. S. 727.
784
Leonhard J. Das Erbe der Vielfalt: die europäischen Empires und die Friedensverträge nach 1918 // Zeitschrift für Staats- und Europawissenschaften. 2012. Bd. 10, nr. 3. S. 361–384; Gerwarth R., Manela E. The Great War as a Global War: Imperial Conflict and the Reconfiguration of World Order, 1911–1923 // Diplomatic History. 2014. Vol. 38, no. 4. P. 786–800; Schnell F. Empire in Disguise: The Soviet-Russian Imperial Metamorphosis after World War I // Journal of Modern European History. 2015. Vol. 13, no. 2: The Crisis of Empire after 1918. P. 203–225.
785
Ср.: Falconieri T. ‘Medieval’ Identities in Italy… P. 327–329.
786
Harty K. The Reel Middle Ages: American, Western and Eastern European, Middle Eastern, and Asian Films about Medieval Europe. Jefferson, 1999.
787
Сборник статей и материалов о киноискусстве социалистических стран: в 2 вып. Вып. 1. М., 1977.
788
Искусство кино. 1994. Вып. 1–5. С. 82, 84.
789
Rożek M. Mistyczny Kraków. Kraków, 1991.
790
Skaff S. The Law of the Looking Glass: Cinema in Poland, 1896–1939 (Polish and Polish American Studies). Ohio, 2008. P. 72.
791
Здесь и далее использованы газетные материалы, собранные и проанализированные в магистерской диссертации А. Шишковой: «Исторические образы в политической пропаганде Польши в 1918–1939 годы», защищенной в 2018 г. в Санкт-Петербургском государственном университете под научным руководством А. И. Филюшкина.
792
Denar Bolesława Śmiałego // Ilustrowany Kuryer Codzienny. 1922. 2 stycznia. No. 2. S. 15.
793
Dyadem Władysława Jagiełły // Ilustrowany Kuryer Codzienny. 1922. 28 stycznia. No. 28. S. 1.
794
Dyadem Kazimierza Jagiellończyka // Ilustrowany Kuryer Codzienny. 1922. 13 lutego. No. 44. S. 1.
795
Semkowicz W. Smoleńsk // Ilustrowany Kuryer Codzienny. 1918. 10 lutego. No. 41. S. 2–3.
796
Wydanie na łup ziemi Chełmskiej wbrew historycznemu prawu Polaków // Ilustrowany Kuryer Codzienny. 1918. 12 lutego. No. 43. S. 1.
797
Balkelis T. War, revolution, and nation-making in Lithuania, 1914–1923. Oxford, 2018.
798
Кацель I. А. История Литвы. Ковно, 1922. С. 102–103.
799
Mačiulis D. Lietuvos valsty bėbes kultūros politika 1927–1940 metais. Vilnius, 2002. P. 230.
800
Мицкунайте Г. Пиковый валет: Князь Витовт глазами современников и потомков // Родина: Российский исторический журнал. 2003. № 12. С. 104–106.
801
См., например: Jonynas I. Batorai. Kaunas, 1934.
802
Вилимас Д. Великое княжество Литовское: Стереотипы исторической памяти в Литве // Ab Imperio: Исследования по новой имперской истории и национализму в постсоветском пространстве. 2004. № 4. С. 511–512.
803
См.: Galandauer J. Národní památník na Vítkově. Praha, 2012.
804
Рукописи, которых не было: Подделки в области славянского фольклора / подгот. А. Л. Топорков, Т. Г. Иванова, Л. П. Лаптева, Е. Е. Левкиевская. М., 2002. С. 51–55.
805
Токарев Д. «Ничего не изменилось за две тысячи лет»: русская тема в творчестве Альфонса Мухи // Искусствознание. 2012. № 3/4. С. 380.
806
См.: Dusza E. Pan-Slavism in Alphonse Mucha’s Slav Epic. URL: https://19thc-artworldwide.org/spring14/dusza-on-pan-slavism-in-alphonse-mucha-s-slav-epic (дата обращения: 12.02.2019); Цочева Н. «Славянска епопея» на Ал. Муха — мит и история // Limes slavicus 3. Културни концепти на славянството. Шумен, 2018. С. 243–268.
807
Напомним, что в XIX в. утверждается состав панславянских цветов — синий, белый красный (см.: Вилинбахов Г. В. Государственная геральдика в России: Теория и практика: дис. … д-ра ист. наук. СПб., 2003. URL: http://www.dissercat.com/content/gosudarstvennaya-geraldikav-rossii-teoriya-i-praktika (дата обращения: 11.01.2020).
808
Дворжак А. Славянская эпопея // Альфонс Муха / под ред. С. Муха. М., 2006. С. 147.
809
Кусак Д., Кадлечикова М. Альфонс Муха: альбом. М., [б. г.].
810
Токарев Д. «Ничего не изменилось за две тысячи лет»: русская тема в творчестве Альфонса Мухи // Искусствознание. 2012. № 3/4. С. 386.
811
Чехословацкая кинематография // Кино: энциклопедический словарь / под ред. С. И. Юткевича. М., 1987. С. 485.
812
Svaty Vaclav (1930). URL: https://icv.vlada.cz/cz/udalosti/vystavy/svaty-vaclav-1930-75620/tmplid-560/ (дата обращения: 12.12.2018).
813
Ломоносов М. Ю. Национальные мифы в государственном управлении (сербский опыт ХХ в.) // Ars administrandi. 2009. № 1. С. 140.
814
Ломоносов М. Ю. Национальные мифы в государственном управлении (сербский опыт ХХ в.) // Ars administrandi. 2009. № 1. С. 138–144.
815
Марковић Д. Свечаности на Газиместану о Видовдану између два Светска рата // Этнолошке свеске. 1989. Т. Х. С. 127–134.
816
Ломоносов М. Ю. Национальные мифы… С. 140.
817
Марковић Д. Свечаности на Газиместану… С. 130.
818
Прослава 550. Годишњице Косовске битке 1939. URL: www.youtube.com/watch?v= LsJSjcUlOcQ&t=332s (дата обращения: 18.09.2018).
819
Подробнее см.: Petković S. The Patriarchate of Peć. Belgrade, 1982; Pavlovich Р. The History of the Serbian Orthodox Church. Belgrade, 1989.
820
Алешина Л. С., Яворская Н. В. Искусство Югославии. М., 1966. С. 232–234.
821
Gračanin H. Povijesni identiteti i politički realiteti… S. 123–138.
822
Gračanin H. Povijesni identiteti i politički realiteti… S. 137.
823
Патриаршеската катедрала «Св. Александър Невски». URL: http://bg-patriarshia.bg/news.php?id=89639 (дата обращения: 18.09.2018).
824
Подробнее см.: Мичев Н. Речник на имената и статута на населените места в България 1878–2004. София, 2005.
825
Младенов С. Появата на Аспаруховите Булгари в Туркския клон на Арио-Алтайските народи // Булгарска историческа библиотека. 1928. В. 1. С. 49–71.
826
Романова В. Българска орда — 1938 г. и списание «Ави-Тохол» // Науката в преход: История и параистория. Белград, 2011. С. 3–12.
827
Meta B. The national-building process in the years 1920–1930 // 100 years of independence. Speeches of the International Scientific Conference: Tirana, 26–27 November 2012.Tirana, 2014. Ff. 11–24. F. 15.
828
Labi M. Udhërrëfyes i Muzeut Historik Kombëtar. Tiranë, 2016. F. 18–19.
829
Јовић М.: 1) Српска историја са кратком историјом Хрвата и Словенаца за IV разред основне школе са сликама по новом програму. Београд: Геца Кон, 1921; 2) Народна историја Југословена за III разред основне школе. Београд, 1935.
830
Кољанин Д. Уџбеничко питање у просветној политици Краљевине Југославије (1929–1941) // Истраживања. 2014. № 25. С. 333, 341.
831
Koljanin D. Methodological and motivational basis of history textbooks for primary schools in the Kingdom of Yugoslavia (1918–1941) // Истраживања. 2015. № 26. P. 134–135.
832
Прица Д. М. Историја југословенског народа (Срба, Хрвата и Словенаца) за III разредосновне школe по новом наставном програму. Београд, 1932. С. 12.
833
Koljanin D. Methodological and motivational basis of history textbooks… P. 135, 137.
834
Koljanin D. Methodological and motivational basis of history textbooks… P. 139–140.
835
«Разрабатывая свои безумные планы мирового господства, гитлеровские заговорщики наряду с развязыванием и осуществлением грабительских войн готовили поход против мировой культуры. Они мечтали вернуть Европу ко временам господства гуннов и тевтонов. Они пытались повернуть человечество вспять» (Нюрнбергский процесс: сб. материалов: в 8 т. Т. 1. М., 1954. С. 744; кроме того, см.: Там же. С. 105, 125).
836
Косовска легенда и симболи у политици НОП-а // Jeдинство. 6. јун 1990. С. 8.
837
Дармаев А. Легенда Самаркада и Кракова. URL: https://baikal-mir.ru/2017/10/25/legenda-samarkanda-i-krakova/ (дата обращения: 10.12.2018).
838
Марковић Д. Свечаности на Газинестану о Видиовдану изнеђу два Светска рат // Этнолошку свеске. 1989. Т. Х. С. 128.
839
Батакович Д. Т. Косово и Метохия: история и идеология. Екатеринбург, 2014. С. 154–155, 240.
840
Jovanović B. Crna Gora u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji. Beograd, 1960. S. 130.
841
Vana Toomas. Noorsoojutt XVI sajandi Tallinast. Tallinn, 1944.
842
Ункович И. Н. Сохранение памятников старины на территории бывшей Югославии после Второй мировой войны — влияние Любо Карамана и Франца Штеле // Послевоенное восстановление памятников. Теория и практика ХХ века. СПб., 2014. С. 211.
843
Ункович И. Н. Сохранение памятников старины на территории бывшей Югославии после Второй мировой войны — влияние Любо Карамана и Франца Штеле // Послевоенное восстановление памятников. Теория и практика ХХ века. СПб., 2014. С. 212.
844
Цит. по: Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 90.
845
Дороз-Турек М. Восстановление сакральных объектов в Польше после войны // Послевоенное восстановление памятников. Теория и практика ХХ века: материалы международной научной конференции 4–5 декабря 2014 г. СПб., 2014. С. 72.
846
Нюрнбергский процесс. Т. 1. С. 751–752.
847
Estreicher K.: 1) Cultural Losses of Poland. London, 1944; 2) Straty kultury polskiej pod okupacją niemiecką 1939–1944 wraz z oryginalnymi dokumentami grabieży. Kraków, 2003.
848
Нюрнбергский процесс. Т. 1. С. 749.
849
Подробнее о концепциях восприятия польской средневековой культуры в Польше ХХ в. см.: Horzela D., Walczak M. After the revolution: medieval art studies in Poland since 1989 // Umění a revoluce: pro Milenu Bartlovou. Praha, 2018. S. 66–99.
850
Также см.: Faraldo J. Medieval socialists artefacts: Architecture and Discourses of National Identity in provincial Poland, 1945–1960 // Nationalities Papers. 2001. Vol. 29, no. 4. P. 605–632.
851
Цит. по: Бараньский М. Послевоенное восстановление архитектурных памятников в оценке зарубежных экспертов // Послевоенное восстановление памятников. Теория и практика ХХ века: материалы международной научной конференции 4–5 декабря 2014 г. СПб., 2014. С. 3.
852
Дороз-Турек М. Восстановление сакральных объектов в Польше… С. 72.
853
Burman P. Conservation in Poland // Transactions. 1985. Vol. 10.
854
Тврђава Голубац // Споменици културе у Сербиjи. URL: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=541 (дата обращения: 10.12.2018).
855
Тврђава Рам // Споменици културе у Сербиjи. http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=743 (дата обращения: 10.12.2018).
856
Тврђава Фетислам // Споменици културе у Сербиjи. URL: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=753 (дата обращения: 10.12.2018).
857
Смедеревска тврђава // Споменици културе у Србиjи. URL: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=571 (дата обращения: 10.12.2018).
858
Пиростки град // Споменици културе у Србиja. URL: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=784 (дата обращения: 10.12.2018).
859
Спомен обележје деспоту Стефану Лазаревићу // Споменици културе у Србиjи. URL: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=559 (дата обращения: 10.12.2018).
860
Ункович И. Н. Сохранение памятников старины… С. 216.
861
Gazimestan // Republički zavod za zaštitu spomenika kulture — Beograd. URL: http://www.spomenici.heritage.gov.rs/lat/nkd/pregled/gazimestan_pr (дата обращения: 10.12.2018).
862
Gazimestan // Republički zavod za zaštitu spomenika kulture — Beograd. URL: http://www.spomenici.heritage.gov.rs/lat/nkd/pregled/gazimestan_pr (дата обращения: 10.12.2018).
863
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу // Београдска тврђава. URL: http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/?p=622 (дата обращения: 10.12.2018).
864
Марияска Е. Осветиха паметника на цар Борис Покръстител в Двора на кирилицата // Impressio. 2017. 3 май.
865
Самуилова крепост. URL: http://samuilovakrepost.com (дата обращения: 10.12.2018).
866
Labi M. Udhërrëfyes i Muzeut Historik Kombëtar. Tiranë, 2016. F. 4.
867
Drishti Y. National museum Gjergj Kastrioti Skanderbeg. Tiranan, 2012. P. 19.
868
Касович А. А. Празднование юбилеев Грюнвальдской битвы… С. 87.
869
Доманович Р. Королевич Марко во второй раз среди сербов // Голова сахара: сербская классическая сатира и юмор. М., 1985. С. 238–258.
870
Blažejovský J. Mistr Vávra? Pokus o solidní pohled na zesnulou legend. URL: https://magazin.aktualne.cz/kultura/umeni/mistr-vavra-pokus-o-solidni-pohled-na-zesnulou-legendu/r~i: article:714556/?redirected=1551198191 (дата обращения: 06.03.2019).
871
Kopal P. Za časů Markety Lazarové…? Filmové obrazy středověku // Film a dějiny. Praha, 2005. S. 57–83.
872
Rogoff J. Review: «Lucie Česálková (ed.). Staré pověsti české.» Apparatus. Film, Media and Digital Cultures in Central and Eastern Europe 7. 2018. URL: http://www.apparatusjournal.net/index.php/apparatus/article/view/144/372 (дата обращения: 06.01.2019).
873
Kopal P. Za časů Markety Lazarové…? S. 353–359.
874
Bingham А. Directory of World Cinema: East Europe. 2001. P. 89.
875
Tomkiewicz R. «Krzyżacy» Aleksandra Forda // Komunikaty Warmińsko-Mazurskie. T. 2. Olsztyn, 2010. P. 170.
876
Wajda A. Gates of Paradise’: The idea of making a religious film. URL: https://www.youtube.com/watch?v=HaUd-EzvhEw (дата обращения: 03.06.2019).
877
Velikij voin Albanii Skanderbeg // Festival de Cannes. URL: https://www.festival-cannes.com/en/films/velikij-voin-albanii-skanderbeg (дата обращения: 12.12.2018).
878
Nikolova I. Unwritten/Written/Rewritten Histories: The Glory of the Khan and Boris the First as Alternative Historical Narratives in Bulgarian Cinema // Canadian Slavonic Papers = Revue Canadienne des Slavistes. 2000. Vol. 42, no. 1/2. P. 131–148.
879
Константин Философ. URL: https://www.bnt.bg/bg/a/konstantin-filosof-2 (дата обращения: 22.05.2016).
880
Nikolova I. Unwritten/Written/Rewritten Histories… P. 131–148.
881
Škrabalo I. 101 godina filma u Hrvatskoj 1896–1997: pregled povijesti hrvatske kinematografije. [S. l.], 1998. S. 529.
882
См.: Марков Г. Половин век институт по история на БАН. URL: http://server.clphchm.bas.bg/nachalo_istorija.htm (дата обращения: 11.01.2020).
883
См.: Марков Г. Половин век институт по история на БАН. URL: http://www.ihist.bas.bg/nachalo_istorija.htm (дата обращения: 11.01.2020).
884
См.: Войников И. Поява на тюркската теория за произхода на прабългарите в българската историография // История-БГ. URL: http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksBG/I_Vojnikov_Tjurkskata_teorija.pdf (дата обращения: 11.01.2020).
885
См.: Войников И. Поява на тюркската теория за произхода на прабългарите в българската историография // История-БГ. URL: http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksBG/I_Vojnikov_Tjurkskata_teorija.pdf (дата обращения: 11.01.2020).
886
История на България: в 2 т. Т. 1. София, 1954.
887
Косев Д. Атлас по българска история. София, 1963.
888
История на България: в 14 т. Т. 2. София, 1981; Т. 3. София, 1982.
889
Подробнее см.: Mękarski A. Między historiozofią a polityką. Historiografia Polski Ludowej w opiniach i komentarzach historyków i publicystów emigracyjnych 1945–1989. Warszawa, 2011. S. 44–89.
890
Historia Śląska: w 3 t. T. 1: do Roku 1763. Wrocław, 1960.
891
Historia Pomorza: w 2 t. T. 1: Do Roku 1466. Poznań, 1969.
892
Historia chłopów polskich: w 3 t. T. 1. Warszawa, 1970.
893
Arnold S. Historia Polski. w 5 rozd. Rozdział I: Od ustroju plemiennego do pocztku stosunków feudalnych i powstania panstwa Polskiego (do poczatku XII wieku). Warszawa, 1949; Historia Polski. T. I: Historia Polski do roku 1764 / рod red. H. Łowmiańskiego. Warszawa, 1957; Bardach J. Historia Polski: do r. 1466. Warszawa, 1960; Buszko J., Gierowski J. Historia Polski: w 4 t. T. 1: Do roku 1505. Warszawa, 1987; и др.
894
Přehled československých dějin: v 3 sv. Díl 1: Do roku 1848 / vědečtí redaktoři: J. Macek, F. Graus, J. Tibenský. Praha, 1958.
895
Babić A., Babić V. Историја народа Југославије. Beograd, 1953.
896
Grafenauer B. Zgodovina slovenskega naroda: v 4 zv. Zv. 1: Od naselitve do uveljavljenja frankovskega fevdalnega reda. Ljubljana, 1954.
897
Историја Београда: в 3 т. 1. Стари, средњи и нови век / уред. В. Чубриловић. Београд, 1974.
898
Isrorija Jugoslavije / I. Božić et al. Beograd, 1972.
899
Бурмов А. Създаване на българската държава. София, 1951; Poulík J., Burian Z. Z hlubin věku. Praha, 1956; Łowmiański H. Początki Polski: polityczne I społeczne procesy kształtowania się narodu do początku wieku XIV. Warszawa, 1964; и др.
900
В монографии Б. Хроповского (Chropovský B. Slovensko na úsvite dejí Bratislava, 1970) отстаивается положение о раннем заселении славянами территории Словакии, показано ее определяющее значение как ядра объединения Само.
901
См.: Poulík J., Burian Z. Z hlubin věku. Praha, 1956; Poulík J. Velká Morava a počátky československé státnosti: k 1100. výročí smrti Metoděje. Praha, 1985.
902
Šmahel F. Idea národa v husitských Čechách. Praha, 1971.
903
Гжесик Р. Этногенез славян в польской исторической рефлексии ХХ — ХХІ вв. // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2017. № 2. C. 107–121.
904
Живков Т. Някои основни проблеми на работата с младежта и Комсомола. Тезиси, развити от другаря Тодор Живков на заседанието на Политбюро на ЦК на БКП на 12 октомври 1967 г. // Тодор Живков за Комсомола и младежта. София, 1968. С. 64–66.
905
Rohdewald S. Figures of (Trans-) National Religious Memory of the Orthodox Southern Slavs before 1945: An Outline on the Examples of Ss. Cyril and Methodius // TRAMES. 2008. Vol. 12, no. 3. S. 287–298.
906
См., например: Велев Г.: 1) Празникът «Св. Кирил и Методий» // Духовна култура. 1950. № 5. С. 8–11; 2) Култът към славянските равноапостоли през българското възраждане // Духовна култура. 1961. № 5. С. 8–21; Григоров К.: 1) Сред народа // Прослава на Кирил и Методий. София, 1963. С. 137–139; 2) Празникът на Кирил и Методий в Пловдив // Прослава на Кирил и Методий. София, 1963. С. 111–112; Киселков В. С. Кирилометодиевският култ в България // Хиляда и сто години славянска писменост. София, 1963. С. 339–358; Кулелиев Й. Нови данни за първото чествуване паметта на светите братя Кирил и Методий в Търново // Духовна култура. 1961. № 5. С. 21–24.
907
Ассман А. Распалась связь времен? Взлет и падение темпорального режима модерна. М., 2017. С. 197.
908
Ницше Ф. О пользе и вреде истории для жизни // Ницше Ф. Сочинения: в 2 т. Т. 1. М., 1990. С. 179.
909
Бауман З. Ретротопия. М., 2019. С. 63.
910
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. СПб., 2004. С. 52.
911
Шляпентох В. Э., Матвеева С., Шубкин В. Н. Катастрофическое сознание в современном мире в конце ХХ века (по материалам международных исследований) / под ред. В. Э. Шлятенпоха и др. М., 1999. С. 11.
912
Martha A. Bartter. Nuclear Holocaust as Urban Renewal // Nuclear War and Science Fiction. 1986. Vol. 13, no. 2. P. 148.
913
Филиппов И. С. О понятии «средние века» и его содержании // Исторический журнал: Научные исследования. 2014. № 4. С. 471–484.
914
Арнаутова Ю. Е. Размышления медиевиста о новом «образе средневековья» // Новое прошлое = The New Past. 2016. № 1. С. 26–37.
915
Арнаутова Ю. Е. Размышления медиевиста о новом «образе средневековья» // Новое прошлое = The New Past. 2016. № 1. С. 26–37.
916
Бауман З. Ретротопия. С. 37.
917
Романова Ю. В. Фэнтези: между массовой и элитарной культурой // Вестник Томского государственного университета. Культурология и искусствоведение. 2015. № 1 (17). С. 8.
918
Епанчинцев Р. В., Фролова А. А. К вопросу о жанре фэнтези в современной литературе // Вестник Северо-Восточного государственного университета. 2016. № 26. С. 22.
919
См.: Cecire M. Medievalism, Popular Culture and National Identity in Children’s Fantasy Literature // Studies in Ethnicity & Nationalism. 2009. Vol. 9, iss. 3. P. 395–409.
920
Бауман З. Ретротопия. С. 18.
921
См.: Ассман А. Распалась связь времен? С. 204–205.
922
О средневековых образах в историческом кино см.: Kevin J. The Reel Middle Ages: American, Western and Eastern European, Middle Eastern and Asian Films About Medieval Europe. London, 1999; Aberth J. Knight at the Movies: Medieval History on Film. New York & London, 2003; Lynn T., Tyson P. Race, Class, and Gender in «Medieval» Cinema. New York, 2007; Bildhauer B. Filming the Middle Ages. London, 2011.
923
D’Arcens L. Screening early Europe: premodern projections // Screening the Past. 2009. No. 26. P. 2.
924
Sexson M. Miranda’s Attendants: Memory, Medievalism, Cyberspace and the Soul // Soundings: An Interdisciplinary Journal. 1994. Vol. 77, no. 1/2. P. 15–16.
925
Бауман З. Ретротопия. С. 40, 42.
926
Бойм С. Будущее ностальгии. М., 2019. С. 21.
927
Описание см.: Глушко Е. В. К новейшей истории Краледворской и Зеленогорской рукописей, или О свободе мысли // Диалог со временем. 2007. Вып. 21. С. 283–285.
928
Smolíková K. Husité. Táboř, 2012.
929
Skanderbeg // IMDb. URL: https://www.imdb.com/title/tt6064768/?ref_=nv_sr_3 (дата обращения: 11.01.2020).
930
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 39.
931
Эко У. Средние века уже начались // Иностранная литература. 1974. № 4. С. 259–260.
932
Matthews D. From Medieval to medievalism: A new semantic history // The Review of English Studies. New Series. 2011. Vol. 62, no. 257. P. 696–699.
933
См.: Elliott A. Medievalism, Politics and Mass Media Appropriating the Middle Ages in the Twenty-First Century. Suffolk, 2017. P. 22–44.
934
Лоуэнталь Д. Прошлое — чужая страна. С. 80.
935
Бойм С. Будущее ностальгии. С. 16, 18.
936
Эко У. Средние века уже начались. С. 271–272.
937
См.: Sitas A. The New Tribalism: Hostels and Violence // Journal of Southern African Studies. 1996. Vol. 22, no. 2. P. 235–248; Antonio R. After Postmodernism: Reactionary Tribalism // American Journal of Sociology. 2000. Vol. 106, no. 1. P. 40–87; James P. Globalism, Nationalism, Tribalism: Bringing Theory Back in. Newbury Park, California, 2006; Tapper R. Tribe and state in Iran and Afghanistan: an update // Études rurales. 2009. No. 184: La tribu à l’heure de la globalisation. P. 33–46; Acosta B. The Dynamics of Israel’s Democratic Tribalism // Middle East Journal. 2014. Vol. 68, no. 2. P. 268–286.
938
Ср.: Бауман З. Ретротопия. С. 56–59.
939
Меняйло А. А. Феномен неоварваризации в культуре // Вестник Донского государственного аграрного университета. 2016. № 1–2. С. 54–59.
940
Bull H. The Anarchical Society: A Study of Order in World Politics. New York, 1977.
941
См.: Olsen G. Neo-Medievalism in Africa: Whither Government-to-Government Relations Between Africa and the European Union? // Civil Wars. 2003. Vol. 6, iss. 2. P. 94–120; Norell M. A New Medievalism? The Case of Sri Lanka // Civil Wars. 2003. Vol. 6, iss. 2. P. 121–137; Rapley J. Keynote Address — From Neo-Liberalism to the New Medievalism // Globalisation and Governance in the Pacific Islands: State, Society and Governance in Melanesia / ed. by S. Firth. [S. l.], 2006. P. 18; Rapley J. The New Middle Ages // Foreign Affairs. 2006. Vol. 85, no. 3. P. 95–103.
942
См.: Berzins C., Cullen P. Terrorism and Neo-Medievalism // Civil Wars. 2003. Vol. 6, iss. 2. P. 8–32; Diken B. The war against terror, Neo-medievalism and the Egyptian Revolution // New Formations. 2012. iss. 75. P. 26–44.
943
Khapaeva D. Neomedievalism as a Future Society: The Case of Russia // The Year’s Work of Medievalism. 2017. Vol. 32.
944
Elliott A. Medievalism… P. 45–67.
945
Утц Р. Дивные новые медиевализмы // Неприкосновенный запас. 2018. № 1 (117). С. 166–170.
946
Rothman S. European Society and Politics. Indianapolis, 1969. P. 195.
947
Holsinger B. Medievalization Theory: From Tocqueville to the Cold War // American Literary History. 2010. Vol. 22, no. 4. P. 900–910.
948
Vacca R. The Coming Dark Age. St. Albans: Panther, 1974.
949
Holsinger B. Medievalization Theory… P. 898–899.
950
Могилина М. В. Цифровые миражи: представление истории в компьютерных играх // Осенняя школа по гуманитарной информатике. Калининград, 2017. С. 51–54.
951
Costa-Gomes R. Medieval Baltimore: Using American medievalism to teach about the European middle ages // Imago Temporis — Medium Aevum. 2012. Vol. 6. P. 351–365; Robison W. Stimulation, Not Simulation: An Alternate Approach to History Teaching Games // The History Teacher. 2013. Vol. 46, no. 4. P. 577–588; Wainwright A. Teaching Historical Theory through Video Games // The History Teacher. 2014. Vol. 47, no. 4. P. 579–612; Запорожченко А. В., Аванесян Д. Э., Александров А. А. Использование потенциала современных компьютерных игр в изучении военной истории // Война и личность: роль и место личности в истории войн материалы Всероссийской (с международным участием) научной конференции, посвященной 100-летию Брусиловского прорыва / под ред. В. И. Баяндина, А. В. Запорожченко. Новосибирск, 2016. С. 102–105; Лаврухина М. А., Сломинская Е. В. Средства наглядности, используемые в компьютерных играх как способ стимулирования интереса к изучению истории // Человек, общество и культура в XXI веке: сб. научных трудов по материалам Международной научно-практической конференции / под ред. Е. П. Ткачевой. Белгород, 2017. С. 80–83; Артеменко А. А. Дидактический потенциал компьютерных игр и его реализация в процессе обучения истории // Инновации в образовании и науке: межвузовский сб. научно-методических трудов / под ред. Е. Н. Атарщиковой, В. И. Бережного. М., 2017. С. 47–56.
952
Kendrick L. Games Medievalists Play: How to Make Earnest of Game and Still Enjoy It // New Literary History. 2009. Vol. 40, no. 1. P. 43–61; Vowinckel A. Past Futures: From Re-enactment to the Simulation of History in Computer Games // Historische Sozialforschung. 2009. Vol. 34, no. 2. P. 322–332; Савчук В. В. Компьютерная игра как предмет медиафилософии // Медиафилософия. 2014. Т. Х, № Х. С. 3–23; Ляпкина Т. Ф., Данилова А. Ю. Компьютерные игры как объект антропологического исследования // Вестник Санкт-Петербургского государственного университета культуры и искусств. 2016. № 1. С. 69–72.
953
Демин К. А., Пушкарева И. Н., Тагильцева Ю. Р. Компьютерные игры военного жанра как элемент пропаганды в информационной войне России и США // Политическая лингвистика. 2016. № 5. С. 110–116; Овчинников Ю. Д., Плотникова Ю. В. Виртуальная игрушка как часть национальной культуры и национального самосознания // Инновационные проекты и программы в образовании. 2017. № 5. С. 66–71; Белов С. И. Компьютерные игры как инструмент реализации политики памяти (на примере отображения событий Великой Отечественной Войны в видеоиграх) // Вестник Российского университета дружбы народов. Серия: Политология. 2018. Т. 20. № 1. С. 96–104.
954
Роллингз Э., Моррис Л. Проектирование и архитектура компьютерных игр. М., 2006. С. 180.
955
Kingdom Come: Deliverance. URL: https://www.kickstarter.com/projects/1294225970/kingdom-come-deliverance/posts/754383 (дата обращения: 28.02.2019).
956
Vavra: «There is no propaganda» in Kingdom Come: Deliverance. URL: https://www.gamesindustry.biz/articles/2018-04-19-vavra-there-is-no-propaganda-in-kingdom-comedeliverance (дата обращения: 28.02.2019).
957
Vavra: «There is no propaganda» in Kingdom Come: Deliverance. URL: https://www.gamesindustry.biz/articles/2018-04-19-vavra-there-is-no-propaganda-in-kingdom-comedeliverance (дата обращения: 28.02.2019).
958
Resetera bans multiple users for praising Daniel Vavra from Warhorse Studios. URL: https://www.oneangrygamer.net/2018/02/resetera-bans-multiple-users-praising-daniel-vavrawarhorse-studios/52202/ (дата обращения: 28.02.2019).
959
Schweiger B. Reprezentacje władzy w igrach komputerowych. Porównanie Wiedźmina III oraz Dragon Age // Teksty Drugie. 2017. Vol. 2017, iss. 3. S. 276–293; Овчинников В. М., Паулюс П. Архетипы и мифологемы как элементы феномена «открытого мира» компьютерной РПГ вселенной «Ведьмак» // Человек и культура. 2018. № 4. С. 46–56.
960
Majkowski T. Z. Geralt of Poland: The witcher 3 between epistemic disobedience and imperial nostalgia // Open Library of Humanities. 2018. Vol. 4, iss. 1. S. 1–35.
961
The Witcher 3 and the Eastern European Difference. URL: https://www.ign.com/articles/2014/03/10/the-witcher-3-and-the-eastern-european-difference (дата обращения: 01.03.2019).
962
Панфилов Ф. М. Средневековые песочницы: медиевализм в компьютерных играх начала XXI века // Неприкосновенный запас. 2016. № 3 (107). С. 66–67.
963
Didzgalvyte M. The dark, ironic, surreal games of Central and Eastern Europe. URL: https://www.gamesindustry.biz/articles/2018-10-29-dark-ironic-surreal-game-aesthetics-of-thepost-ussr-block (дата обращения: 01.03.2019).
964
Didzgalvyte M. The dark, ironic, surreal games of Central and Eastern Europe. URL: https://www.gamesindustry.biz/articles/2018-10-29-dark-ironic-surreal-game-aesthetics-of-thepost-ussr-block (дата обращения: 01.03.2019).
965
Романова Ю. В. Фэнтези: между массовой и элитарной. С. 8.
966
Алексеев С. В. Фэнтези // Энциклопедия гуманитарных наук. 2013. № 2. С. 309–310.
967
Алексеев С. В. Фэнтези // Энциклопедия гуманитарных наук. 2013. № 2. С. 310.
968
Алексеев С. В. Фэнтези // Энциклопедия гуманитарных наук. 2013. № 2. С. 310.
969
Шамякина С. Литература фэнтези: дифференциация понятия и жанровая характеристика // Шамякина С. Verbo tenus (У прасторы слова): Філалагічныя эцюды. Мінск, 2003. С. 117.
970
Развадовская Н. А. Фэнтези А. Сапковского: синтез мировой и национальной культур // Универсальное и национальное в культуре: сб. научных статей. Минск, 2012. С. 202.
971
Развадовская Н. А. Фэнтези А. Сапковского: синтез мировой и национальной культур // Универсальное и национальное в культуре: сб. научных статей. Минск, 2012. С. 203; Войтонь Р. Славянская мифология. Современные литературные инспирации: ведьмак, вельмы и вампиры (Анджей Сапковский «Сага о Ведьмаке») // Вісник маріупольського державного гуманітарного університету. 2010. № 3. С. 85.
972
Войтонь Р. Славянская мифология. С. 86.
973
Развадовская Н. А. Фэнтези А. Сапковского: синтез мировой и национальной культур. С. 203, 205–206.
974
Шамякина С. Литература фэнтези: дифференциация понятия и жанровая характеристика. С. 111.
975
Развадовская Н. А. Фэнтези А. Сапковского: синтез мировой и национальной культур. С. 208–209.
976
Ascenzi A. Children’s Literature as a «Source» for the History of Cultural and Educational Processes // History of Education & Children’s Literature. 2012. Vol. VII, no. 2. P. 497–514; Bottigheimer R. Fairy Tales and Children’s Literature: a Feminist’s Perspective // Teaching Children’s Literature: Issues, Pedagogy, Resources / ed. by G. Sadler. New York, 1992. P. 101–108; Rybak K. Hide and Seek with Nazis: Playing with Child Identity in Polish Children’s Literature about the Shoah // Libri & Libery. 2017. Vol. 6, no. 1. P. 11–24.
977
Clark D. The Magical Middle Ages in Children’s Fantasy Literature // Magical Tales: Myth, Legend & Enchantment in Children’s Books / eds C. Larrington, D. Purkiss. Oxford, 2013. P. 81–113.
978
Bradford C. Medievalism and Nationhood in Children’s Literature // The Nation in Children’s Literature: Nations of Childhood / eds Ch. Kelen, B. Sundmark. New York, 2013. P. 209–221.
979
Blažič M. Children’s Literature in South Eastern Europe, between Social and Economy Market Utopia // Sunny Side of Darkness: Children’s Literature in Totalitarian and Post-Totalitarian Eastern Europe / eds J. Webb, M. Müürsepp. Tallinn, 2005. P. 181–198.
980
Flegar Ž., Švarc K. Conflict vs. Laughter: the Greatest Authorial Battle in Croatian Children’s Literature // Детские чтения. 2014. Т. 6, № 2. С. 141–154; Уташи А. Слике «Номади медија» — илустрација и текст као нераздвојива целина у књигама за децу // Детињство. Часопис о књижевности за децу. 2014. Бр. 1. С. 44–51.
981
Cecire M. Medievalism, Popular Culture and National Identity in Children’s Fantasy Literature // Studies in Ethnicity & Nationalism. 2009. Vol. 9, iss. 3. P. 396–397.
982
Bradford C. Medievalism and Nationhood in Children’s Literature. P. 209–211.
983
Cecire M. Medievalism, Popular Culture and National Identity in Children’s Fantasy Literature. P. 396.
984
Додик: Свети Сава учинио да Срби имају идентитет // Глас Српске. URL: http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Dodik-Sveti-Sava-ucinio-da-Srbi-imajuidentitet/201743.html (дата обращения: 31.08.2018).
985
Blažič M. Children’s Literature in South Eastern Europe, between Social and Economy Market Utopia. P. 193–194.
986
Intervju: Jovana Reba, autorka prvih slikovnica o Nemanjćima // Detinjarije. URL: https://www.detinjarije.com/intervju-jovana-reba-autorka-prvih-slikovnica-o-nemanjicima/ (дата обращения: 31.08.2018).
987
Кулаузов Реба Ј. Ко је био Стефан Немања? Београд, 2015. С. 11.
988
Кулаузов Реба Ј. Цар Душан Силни. Београд, 2015. С. 10.
989
Кулаузов Реба Ј. Цар Душан Силни. Београд, 2015. С. 11.
990
Прве сликовнице за децу о Неманићима // Јединица. URL: http://www.crveneberetke.com/prve-slikovnice-za-decu-o-nemanjicima/ (дата обращения: 15.08.2018).
991
Станишић С. Лазар на двору краља Душана. Београд, 2015.
992
Станишић С. Стефан Немања добија сина Растка. Чачак, 2015.
993
Станишић С. Растко Немањић: поглед дужи од времена. Чачак, 2017.
994
Nemanjići — U ime oca (prva knjiga trilogije o Stefanu Nemanji) — Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković // Slovopres. URL: http://slovopres.com/nemanjici-u-ime-oca-prva-knjigatrilogije-o-stefanu-nemanji-vladimir-kecmanovic-i-dejan-stojiljkovic-laguna/ (дата обращения: 31.08.2018).
995
Кецмановић B. Немањићи у сенци Косовскогo мита. URL: https://rs.sputniknews.com/radio_sputnjik_intervju/201611061108737040-kecmanovic-nemanjici-kosovski-mit/ (дата обращения: 31.08.2018).
996
Кецмановић В., Стојиљковић Д. Немањићи. Књ. 1: У име оца. Београд, 2016; Књ. 2: Два орла. Београд, 2016; Књ. 3: У име сина. Београд, 2017.
997
Милорадовић Б. Чувари круне цара Душана. Чачак, 2016.
998
Стевановић Б. Авантуре Краљевића Марка. Београд, 2016.
999
«Avanture Kraljevića Marka» Branka Stevanovića za sve generacije // Studio B. URL: http://studiob.rs/avanture-kraljevica-marka-branka-stevanovica-za-sve-generacije/ (дата обращения: 31.08.2018); Краљевић Марко је наш Чак Норис // Вечерње новости. URL: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:616414-Kraljevic-Marko-je-nas-Cak-Noris (дата обращения: 31.08.2018).
1000
Марковић Н. Авантуре Кралјевића Марка Бранка Стевановића: усмена епска песма у руху савремене поезије за децу // Књижевност за децу у науци и настави. 2018. Књ. 21. С. 299–322; Мићић В. Нехронолошко читање збирке песама Авантуре Краљевића Марка // Иновације у настави. 2015. Бр. 4. С. 93–101.
1001
Меселџија П. Марко Краљевић и змај. Београд, 2017. С. 11–13.
1002
См., например: Бубало Б. Историја 6: уџбеник за шести разред основне школе. Београд, 2011. С. 185; Михаљчић Р. Историја: за 6. разред основне школе. Београд, 2016. С. 130.
1003
Museums and the Making of Ourselves: The Role of Objects in National Identity. Leicester, 1974; Kavita S. The Museum is National // India International Centre Quarterly. 2002/2003. Vol. 29, no. 3/4. P. 176–196; Greig C. Violence and Empathy: National Museums and the Spectacle of Society // Traditional Dwellings and Settlements Review. 2006. Vol. 17, no. 2. P. 19–38; Bennett T. The Birth of the Museum: History, Theory, Politics. London, 2006; Грусман В. М. Музей в системе формирования национально-государственной идеи: дис. … д-ра пед. наук. СПб., 2007; Черкаева Е. О. Краеведческие музеи и формирование национального самосознания (на примере экспозиции Саратовского музея краеведения) // Исторические экспозиции региональных музеев в постсоциалистический период. СПб., 2009. С. 193–200; Knell S., Aronsson P., Amundsen A. National Museums: New Studies from Around the World. London, 2011; Porciani I. Nations on display: history museums in Europe // Setting the Standards: Institutions, Networks and Communities of National Historiography. Basingstoke, 2012. P. 130–152; National Museums and Nation-Building in Europe 1750–2010: Mobilization and Legitimacy, Continuity and Change / eds P. Aronsson, G. Elgenius. Gothenburg, 2014; Калякина А. В. Разработка концепции «национального музея» в начале XIХ в.: опыт сохранения национальной памяти // Гуманитарные технологии в современном мире. Калининград, 2015. С. 14–19.
1004
Pettai V. Narratives and Political development in the Baltic states: History revised and improvised // Ab Imperio. 2004. No. 1. P. 405–435; Таран А. В. Музеи Украины в процессе «национальной модернизации» // Обсерватория культуры. 2009. № 2. С. 70–77; Shafir M. Ideology, memory and religion in post-communist east central Europe: A comparative study focused on post-holocaust // Journal for the Study of Religions and Ideologies. 2016. Vol. 15, iss. 44. P. 52–110.
1005
Folga-Januszewska D. 1000 museums in Poland: a guide. Kraków, 2011. P. 395, 755.
1006
Folga-Januszewska D. 1000 museums in Poland: a guide. Kraków, 2011. P. 28, 68, 86, 108, 467, 499, 836.
1007
Folga-Januszewska D. 1000 museums in Poland: a guide. Kraków, 2011. P. 57, 181, 218, 250, 487, 737, 988, 1070.
1008
Расширенный вариант обзора см.: Филюшкин А. И. Как изображать прошлое нации? Два подхода в музейных экспозициях (на примере Эстонии и Белоруссии) // Вопросы музеологии. 2016. № 1 (13). С. 3–9.
1009
Vabamu. Okupatsioonide ja vabaduse muuseum. URL: https://www.vabamu.ee/ (дата обращения: 01.09.2016).
1010
Eesti muuseumid = Estonian museums. Tallinn, 2008.
1011
Õunapuu P. The Tallinn Department of the Estonian National Museum: History and Developments // Folklor. 2011. Vol. 48. P. 1–33.
1012
Ajaloomuuseum. URL: http://www.ajaloomuuseum.ee/ru/naitused-ajaloomuuseumis-ru/pusiekspositsioonid-ru/540-visa-hing-11000-aastat-eesti-ajalugu (дата обращения: 01.09.2016).
1013
Центр ледникового периода. URL: https://jaaaeg.ee/ru/o-centre-lednikovogo-perioda/ (дата обращения: 11.12.2019).
1014
Tourist guide: Bran castle. Bucharest, 2016.
1015
Если в дохристианском мире дракон имел чаще положительное значение, то примерно с V столетия он начинает считаться олицетворением дьявольских сил.
1016
Свети Сава Српски: каталог изложбе. Београд, 2016.
1017
Названы лауреаты кинофестиваля в Карловых Варах. URL: https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/07/09/n_10280222.shtml (дата обращения: 11.11.2018).
1018
Holdsworth N. ’Little Crusader’ Wins Karlovy Vary Grand Prix. URL: https://www.hollywoodreporter.com/news/little-crusader-wins-karlovy-vary-grand-prix-1019539 (дата обращения: 06.03.2019).
1019
Szczur S. Historia Polski Średniowiecze: podręcznik. Kraków, 2010; Čornej P., Čornejová I., Parkan F. Dějepis pro gymnázia a střední školy, Středověk a raný novověk. Praha, 2010.
1020
Dějepis 7. Středověk. 7. Ročník / L. Mikulenková et al. Olomouc, 2014.
1021
Globalni i operativni planovi i dnevne pripreme — 6. razred. Istorija. URL: http://osnovneskole.edukacija.rs/materijali-za-nastavnike/sesti-razred (дата обращения: 14.02.2019).
1022
Османович Е. Повијест: уџбеник за шести разред основне школе. Сарајево, 1991.
1023
Так, в одном из рассмотренных пособий намного детальнее рассказано о Стефане Немане и его конфликте с братом Тихомиром, а также об автокефалии сербской церкви и заслугах св. Саввы. См.: Бубало Ђ. Историја 6: уџбеник за шести разред основне школе. Београд, 2011. С. 124–138.
1024
Михаљчић Р. Историја: за 6. разред основне школе. Београд, 2016. С. 116, 121.
1025
Михаљчић Р. Историја: за 6. разред основне школе. Београд, 2016. С. 129–131.
1026
Recommendation 1283 (1996). History and the learning of history in Europe / Parliamentary Assembly Council of Europe. URL: https://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=15317&lang=en (дата обращения: 04.01.2020).
1027
Dutceac S. A. Myth, Identity, and Conflict: A Comparative Analysis of Romanian and Serbian Textbooks. New York, 2011. Р. 14.
1028
Dutceac S. A. Myth, Identity, and Conflict: A Comparative Analysis of Romanian and Serbian Textbooks. New York, 2011. Р. 15–16.
1029
Dutceac S. A. Myth, Identity, and Conflict: A Comparative Analysis of Romanian and Serbian Textbooks. New York, 2011. Р. 15.
1030
Марјановић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. Београд: Завод за уџбенике, 2009; Ћирковић С. Историја: за II разред гимназије природна-математичког смера. Београд, 2012.
1031
См., например: Историја: за II година гимназијско образованиј / М. Бошковски и др. Скопје, 2006; Историја за прва год гимназиско образование / Б. Ристовски и др. Скопје, 2014.
1032
История и цивилизация за 11. клас / В. Гюзелев и др. София, 2012; История и цивилизация за 11 клас / А. Николов и др. София, 2012.
1033
История и цивилизация. 10 клас / Л. Спасов и др. София, 2019; История и цивилизации за 10. клас / Х. Матанов и др. София, 2019; Босева М. Атлас по история и цивилизации за 6. клас. София, 2017.
1034
Dërguti M., Ferit D. Historia e shqiptarëve 12. Për klasën e 12-të të shkollës së mesme. Tiranë, 2012.
1035
Dërguti M., Treska T. Histori 6. Për klasën e 7-të të skollës 9-vjeçare. Tiranë, 2017. F. 52, 68.
1036
Историја: за II година гимназијско образованиј / М. Бошковски и др. Скопје, 2006. С. 31.
1037
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. C. 45–50, 179–197.
1038
Dërguti M., Treska T. Histori 6. F. 39–42; Dërguti M., Ferit D. Historia e shqiptarëve 12. Për klasën e 12-të të shkollës së mesme. Tiranë, 2012. F. 51–53.
1039
Hasičić A. Historija. Povijest: udžebnik za 7. rayred devetogodišnje osnovne škole. Sarajevo, 2010. S. 13.
1040
Rexhepi F., Demaj F. Historia 10. Për gjimnazin e përgjithshëm dhe për gjimnazin e shkencave shoqërore. Prishtinë, 2015. F. 156.
1041
Ашаева А. В., Гусев Н. С., Добычина А. С., Леонтьева А. А. Отношение к истории в современной Болгарии (опыт полевого исследования в селе Момчиловцы) // Славянский мир в третьем тысячелетии: Этнические, конфессиональные, социокультурные компоненты идентичности народов Центральной, Восточной и Юго-Восточной Европы. М., 2017. С. 460.
1042
Ашаева А. В., Гусев Н. С., Добычина А. С., Леонтьева А. А. Отношение к истории в современной Болгарии (опыт полевого исследования в селе Момчиловцы) // Славянский мир в третьем тысячелетии: Этнические, конфессиональные, социокультурные компоненты идентичности народов Центральной, Восточной и Юго-Восточной Европы. М., 2017. С. 460.
1043
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. C. 198–239.
1044
Rexhepi F., Demaj F. Historia 10. F. 169–185.
1045
Историја: за II година гимназијско образованиј / М. Бошковски и др. C. 58–91.
1046
Dërguti M., Treska T. Histori 6. F. 66–67.
1047
Hasičić A. Historija. 2010. S. 118–129.
1048
Dutceac S. A. Myth, Identity, and Conflict: A Comparative Analysis of Romanian and Serbian Textbooks. Р. 114.
1049
Trgovčević L. The Kosovo Myth in the First World War // Свети места на Балканите / ур. И. Конев. Благоевград, 1996. С. 331–338; Malcolm N. Kosovo: A Short History. New York, 1999; Greenawalt A. Kosovo Myths: Karadžić, Njegoš, and the Transformation of Serb Memory // Spaces of Identity. No. 3 (51). 2001. Р. 49–65; Kostovicova D. Kosovo: the Politics of Identity and Space. London; New York: Routledge, 2005; Spasić I. The trauma of Kosovo in Serbian national narratives // Narrating Trauma: On the Impact of Collective Suffering / eds R. Eyerman, J. C. Alexander, E. Butler Breese. New York, 2016. P. 81–106; Ramet S. P. Dead Kings and National Myths: Why Myths of Founding and Martyrdom Are Important // Civic and Uncivic Values. Serbia in the Post-Milošević Era / eds О. Listhaug, Р. S. Ramet, D. Dulic. Budapest, 2011. Р. 267–298; Колосков Е. А. Косовский миф в современной сербской и албанской историографии: этапы и основные тенденции // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2016. № 2. C. 152–168; Зашто је косовски мит толико присутан у савременој Србији / Нова српска политичка мисао, субота, 09. мај 2009. URL: http://www.nspm.rs/prenosimo/zasto-je-kosovski-mit-toliko-prisutan-u-savremenoj-srbiji.htmlhttp://www.nspm.rs/prenosimo/zasto-je-kosovski-mit-toliko-prisutan-u-savremenojsrbiji.html (дата обращения: 31.07.2019); Вучинић M. M. Косовски мит и српски национални идентитет // Нова српска политичка мисао, четвртак, 14. мај 2009. URL: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/kosovski-mit-i-srpski-nacionalni-identitet.html (дата обращения: 31.07.2019); Hrvati «prisvojili» i Kosovsku bitku: U njoj je knez Lazar bio vazal hrvatskog kralja / Novosti. 18. maj 2018. URL: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html (дата обращения: 31.07.2019).
1050
Dërguti M., Treska T. Histori 6. F. 66.
1051
Hasičić A. Historija. S. 119.
1052
Rexhepi F., Demaj F. Historia 10. F. 169.
1053
Бошковиќ М., Мачевска Д. Историја за l година средно стручно образование. Скопје, 2010. С. 84.
1054
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. С. 203–204; Ћирковић С. Историја: за II разред гимназије природна математичког смера. С. 75–76.
1055
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. С. 203–204; Ћирковић С. Историја: за II разред гимназије природна математичког смера. С. 75–76.
1056
Hasičić A. Historija. S. 119.
1057
Бошковиќ М., Мачевска Д. Историја за l година средно стручно образование. С. 84.
1058
Hasičić A. Historija. S. 87–91.
1059
Бошковиќ М., Мачевска Д. Историја за l година средно стручно образование. С. 59–61.
1060
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. С. 127–133.
1061
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. С. 127–128.
1062
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. С. 129.
1063
См. например: Vojnović L. Pad Dubrovnika (1797–1806). Zagreb, 1908. URL: https://archive.org/details/paddubrovnika01vojngoog/page/n23 (дата обращения: 31.07.2019); Kristović I. Dubrovačka Republika prva u Europi zabranila ropstvo, čak 400 godina prije SAD-a! Večernji list, 27. siječnja 2014. URL: https://www.vecernji.hr/vijesti/dubrovacka-republika-prva-u-europi-zabranila-ropstvo-cak-400-godina-prije-sad-a-917387 (дата обращения: 31.07.2019).
1064
Hasičić A. Historija. S. 90.
1065
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. С. 192.
1066
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. С. 193–194.
1067
Hasičić A. Historija. S. 90.
1068
Бошковиќ М., Мачевска Д. Историја за l година средно стручно образование. С. 84; Историја: за II година гимназијско образованиј / М. Бошковски и др. С. 29–31, 36–39.
1069
Георгий Кастриоти (1405–1468) Скандербег (от османского Искандер-бей) был героем антиосманской борьбы балканских народов в XV в. Он также принимал участие в конфликтах в Италии. С его именем связывают начало активного переселения албанцев на Апеннинский полуостров.
1070
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. С. 217.
1071
См., например: Historija naroda Jugoslavije. T. I. Zagreb, 1953.
1072
Hasičić A. Historija. S. 103.
1073
Rexhepi F., Demaj F. Historia 10. F. 111.
1074
Rexhepi F., Demaj F. Historia 10. F. 113; Dërguti M., Ferit D. Historia e shqiptarëve 12. F. 54.
1075
См. например: Историјски атлас [Картографска грађа] / ур. Г. Јовановић. Београд, 2014; Историјски атлас / гл. ред. М. Благоевич. Београд, 1997; Atlas. Historia e populit shqiptar — 9 / red. B. Meta. Tiranë, 2009; Atlas. Historia e populit shqiptar për klasën IX dhe XII / red. M. B. Kola. Tiranë, 2009.
1076
Бошковиќ М., Мачевска Д. Историја за l година средно стручно образование. С. 45–46.
1077
Николова М. България. Средновековна история 7–17. век; Босева М. Атлас по история и цивилизации за 6. клас.
1078
Стефан Твртко I Котроманич (1338–1391) — правитель средневекового боснийского государства, добившийся независимости от Венгерского королевства и претендовавший на наследие державы Стефана Душана. В 1377 г. был провозглашен королем «сербов, Боснии, Побережья и западных земель» (Далмации). В традиционной национальной историографии считается первым королем независимой Боснии.
1079
Королевич Марко Мрнявчевич (1335–1395) — реальный исторический персонаж и популярный герой южнославянского фольклора королевич Марко. Был коронован в качестве наследника бездетного сербского короля Стефана Уроша V. После смерти последнего Марко не был признан королем и владел Прилепом (на территории современной Республики Северная Македония). Национальная македонская историография зачастую представляет Марко Мрнявчевича в качестве правителя Македонского средневекового государства.
1080
Dutceac S. A. Myth, Identity, and Conflict: A Comparative Analysis of Romanian and Serbian Textbooks. Р. 86.
1081
Неманичи — сербская королевская династия 1166–1371 гг. Сын Немани великий жупан Рашки Стефан был коронован в 1217 г., после чего Неманичи стали именоваться королями Сербии. Предпоследний и наиболее успешный представитель династии Стефан Урош IV Душан (Сильный) в 1346 г. был венчан на царство «сербов и ромеев», которое трактуется как Сербское (или Сербско-греческое) царство (или империя) в национальных историографиях Балканских государств.
1082
Hasičić A. Historija. S. 94.
1083
Царь Самуил — последний правитель (Западно-)Болгарского царства (980–1018). Держава Самуила, чьей столицей был город Охрид, расположенный в современной Северной Македонии, воспринималась в югославской историографии как государство македонских славян, что впоследствии трансформировалось в современной македонской историографии в Македонское царство.
1084
Подробнее см.: Колосков Е. А. «Македонское царство»: спор о праве на средневековую историю между Македонией и Болгарией // Славянский альманах. 2018. № 1–2. С. 11–23.
1085
Hasičić A. Historija. S. 130.
1086
Бошковиќ М., Мачевска Д. Историја за l година средно стручно образование. С. 85; Историја: за II година гимназијско образованиј / М. Бошковски и др. С. 57.
1087
Dërguti M., Treska T. Histori 6. F. 59; Dërguti M., Ferit D. Historia e shqiptarëve 12. F. 72.
1088
Николова М. България. Средновековна история 7. — 17. век.
1089
Hasičić A. Historija. S. 130.
1090
Rexhepi F., Demaj F. Historia 10. F. 186.
1091
Бошковиќ М., Мачевска Д. Историја за l година средно стручно образование. С. 85; Историја: за II година гимназијско образованиј / М. Бошковски и др. С. 57.
1092
Марјанивић-Душанић С., Шуица М. Историја: за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. C. 221; Ћирковић С. Историја: за II разред гимназије природна математичког смера. C. 168.
1093
Договор за приятелство, добросъседство и сътрудничество между Република България и Република Македония // Държавен Вестник. Брой: 19, от дата 2.3.2018 г. С. 16. URL: http://dv.parliament.bg/DVWeb/showMaterialDV.jsp?idMat=123506 (дата обращения: 17.12.2019).
1094
Ср. в связи с этим рассуждения Адама Регевича о медиевальном значении Диснейлэнда в современном обществе: Regiewicz A. Mediewalizm wobec zjawisk audio-wizualnych i nowych mediów. Warszawa, 2014. S. 194–197.
1095
Bogacki M. Historical reenactment jako nowy sposób prezentacji przeszłości // Do Broni! 2006. Nr. 4. S. 34–37; Dziedzictwo w akcji. Rekonstrukcja historyczna jako sposób uczestnictwa w kulturze / red. T. Szlendak. Warszawa, 2012; Skotnicka-Palka M. Powtarzam powtórzone. Rekonstrukcje historyczne // Kwartalnik Pamięć i Przyszłość. 2014. Nr. 4 (26). S. 62–69; Regiewicz A. Mediewalizm wobec zjawisk… S. 176–191, 197–200.
1096
Виткунас М. Память о войнах и сражениях эпохи Великого княжества Литовского в културном ландшафте современной Литвы // Ваенныя трыумфы эпохi Вялiкага княства Лiтоўскага. Мiнск, 2018. С. 296.
1097
Виткунас М. Память о войнах и сражениях эпохи Великого княжества Литовского в културном ландшафте современной Литвы // Ваенныя трыумфы эпохi Вялiкага княства Лiтоўскага. Мiнск, 2018. С. 294–297.
1098
1514 m. Oršos mūšis: karinė pergalė ir jos ženklai. Skiriama Oršos mūšio 500 metų sukakčiai paminėti. Pranešimų tezės. Vilnius, 2014.
1099
Данный параграф является переработанной и сокращенной версией статьи: Филюшкин А. И. «Мобилизация Средневековья» как инструмент формирования представлений о славянском единстве // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2017. № 1. C. 22–39.
1100
О современном состоянии преподавания данного курса см.: Кутявин В. В. О «новой» привилегированности курса «История южных и западных славян» // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2017. № 2. C. 154–167.
1101
Мягков Г. П., Недашковская Н. И. Идеологемы национальной идентичности как социокультурный фактор: Cлавистика на пути к отрицанию «славянского единства» // Вестник экономики, права и социологии. 2007. № 4. С. 109–113.
1102
Thomas G. Ján Kollár’s Thesis of Slavic Reciprocity and the Convergence of the Intellectual Vocabularies of the Czech, Slovak, Slovene, Croatian and Serbian Standard Languages // Canadian Slavonic Papers = Revue Canadienne des Slavistes. 1992. Vol. 34, no. 3. P. 279–299; Šmahelová H. Kollárova vize slovanské vzájemnosti // Česká literature. 2002. Vol. 50, no. 2. P. 125–148.
1103
См., например, статью о перспективах возрождения панславизма: Suslov M. Geographical Metanarratives in Russia and the European East: Contemporary Pan-Slavism // Eurasian Geography and Economics. 2012. Vol. 53, no. 5. P. 575–595.
1104
Костурова-Парашкевова М. О возможности существования славянского единства в настоящем времени // Вестник Кемеровского государственного университета культуры и искусств. 2013. № 4 (25). С. 38–43.
1105
Лескинен М. В. Славянское единство: От лингво-культурной классификации к политической мифологизации // Славяноведение. 2013. № 6. С. 52–61.
1106
Curta F. The Making of the Slavs between Etnogenesis, Invention and Migration // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2008. № 2 (4). С. 155–172; Иванов С. А. «В тени юстининовых крепостей?» Ф. Курта и парадоксы раннеславянской этничности // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2008. № 2 (4). С. 5–12; Шувалов П. В. Изобретение проблемы (по поводу книги Флорина Курты) // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2008. № 2 (4). С. 13–20.
1107
Подробнее см.: Алимов Д. Е., Кибинь А. С. Рец. на кн.: Urbanczyk P. Trudne poczatki PolskiI. Wrocław, 2008 // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2010. № 1 (7). С. 213–236.
1108
Критике подвергся даже, казалось бы, незыблемый постулат о праславянском языковом единстве. Сегодня лингвисты предпочитают говорить о славянских диалектах (см.: Popowska-Taborska H. Przydatność badań językowych do rekonstrukcji wczesnych dziejów Słowian // Polszczyzna północno-wschodnia. Metodologia badań językowych. Wrocław; Warszawa; Kraków, 1989. S. 97–105; Schuster-Sewc H. The fall of the Slavic Language Unity (the Proto-slavic) and the Genetic Developments of the Slavic Language // Zeitschruft für Slawistik. 2007. T. 52, no. 3. S. 314–325).
1109
Мыльников А. С.: 1) Картина славянского мира: Взгляд из Восточной Европы. Этногенетические легенды, догадки, протогипотезы XVI — начала XVIII века. СПб., 1996; 2) Картина славянского мира: Взгляд из Восточной Европы. Представления об этнической номинации и этничности: XVI — начало XVIII века. СПб., 1999.
1110
Мыльников А. С. Картина славянского мира: Взгляд из Восточной Европы. Этногенетические легенды… С. 259.
1111
Golub I., Bracewell W. The Slavic Idea of Juraj Križanić // Harvard Ukrainian Studies. 1986. Vol. 10, no. 3–4. P. 438–491.
1112
Kunze P. The Sorbian National Renaissance and Slavic Reciprocity in the First Half of the Nineteenth Century // Canadian Slavonic Papers = Revue Canadienne des Slavistes. 1999. Vol. 41, no. 2. P. 189–206.
1113
Рафальский И. Славянская идея как проект наднациональной интеграции // Родина. 2013. № 6. С. 64–66.
1114
Kohn H. Pan-Slavism: Its History and Ideology. Notre Dame, 1953; Прокудин Б. А. Идея славянского единства в политической мысли России XIX века. М., 2007; Французова О. А. Панславизм и идеи славянской интеграции в представлениях чешских радикалов первой половины XIX века // Общество и цивилизация. 2015. Т. 1. С. 11–17; Киселев В. С. Панславизм и конструирование национальной идентичности в русской и польской словесности XIX в. // Русин. 2015. № 3. С. 108–127; Амелина Е. М. Русские мыслители о славянском единстве // Соловьевские исследования. 2016. № 1 (49). С. 6–17.
1115
Колин К. К. Славянская культура как стратегический фактор обеспечения единства и безопасности славянского мира // Вестник Кемеровского государственного университета культуры и искусств. 2014. № 1 (26). С. 13–18.
1116
Родионова И. В. Актуализация темы славянского единства в советской идеологии 1940-х годов // Вопросы гуманитарных наук. 2015. № 2 (77). С. 21–28; Applebaum R. The Friendship Project: Socialist Internationalism in the Soviet Union and Czechoslovakia in the 1950s and 1960s // Slavic Review. 2015. Vol. 74, no. 3. P. 484–507.
1117
Кикешев Н. И. «Славяне! Мы объединимся для борьбы и победы»: Славянское движение в СССР в годы Великой Отечественной войны // Военно-исторический журнал. 2008. № 8. С. 25–29.
1118
Waskovich G. Poland’s Place among the Slavs // Polish Review. 1962. Vol. 7, no. 3. P. 84–91.
1119
Лаптева Л. П. Краледворская и Зеленогорская рукописи и их оценка в России XIX и начала XX вв. // Studia slavica. Budapest. 1975. T. 21. S. 67–94.
1120
Толстая С. М. Аспекты, критерии и признаки славянской культурной общности // Common Elements in Slavic Folklore: Зборник радова. Српска академиjа наука и уметности, Балканолошки институт. Belgrade, 2012. С. 17–31.
1121
Велчев Й. Балканският човек XIV–XVII век: в 3 т. Т. 1. Пловдив, 2014.
1122
Helme M. Eestimaa Linnuste teejuht = Guide Castles in Estonia. 7 trips — 60 castles. Tallinn, 2003.
1123
Püüa G., Nurk R., Sepp T. Kastellist kindluseks. Kuressaare linnus-kindluse ehituslugu uute väliuuringute valguses. Ruressaare, 2016.
1124
Pagel O., Kirss O. Rakvere linnuse ajalugu esimesest aastatuhandest 20. Sajandini. Virumaa, 2008.
1125
См. проект реконструкции Нарвского замка: Paaver T. Looking Back on the Architektural Competition of Narva Castle // Narva Muuseum Toimetised. 2016. Nr. 17. P. 159–171.
1126
О финском, эстонском и балтском эпосе, времени его записи и роли в становлении национального самосознания см.: Oinas F.: 1) The finnish and estonian folk epic // Journal of Baltic Studies. 1976. Vol. 7, no. 1. P. 1–12; 2) Legends of Kalevipoeg // Journal of Baltic Studies. 1986. Vol. 17, no. 4. P. 313–320; Dundes A. Nationalistic Inferiority Complexes and the Fabrication of Fakelore: A Reconsideration of Ossian, the Kinder- und Hausmärchen, the Kalevala, and Paul Bunyan // Journal of Folklore Research. 1985. Vol. 22, no. 1. P. 5–18; Kruks S. The Latvian Epic «Lāčplēsis: Passe-Partout» Ideology, Traumatic Imagination of Community // Journal of Folklore Research. 2004. Vol. 41, no. 1. P. 1–32; Šmidchens G. National Heroic Narratives in the Baltics as a Source for Nonviolent Political Action // Slavic Review. 2007. Vol. 66, no. 3. P. 484–508; Hasselblatt C. Kalevipoeg Studies: The Creation and Reception of an Epic. Helsinki, 2016.
1127
Winchester / D. Bryan et al. Gloucestershire, 2015. P. 51–53.
1128
В источниках он фигурирует также как Кробат, Курт, Куврат, Коврат, Кроват.
1129
Werner J. Der Grabfund von Malaja Perescepina und Kuvrat, Kagan der Bulgaren. München, 1984; Сокровища хана Кубрата. Перещепинский клад / В. Н. Залесская и др. СПб., 1997. С. 4; Комар А. В. Перещепинский комплекс в контексте основных проблем истории и культуры кочевников Восточной Европы VII — нач. VIII в. // Степи Европы в эпоху Средневековья. Т. 5: Хазарское время. Донецк, 2006. С. 7–244; Somogyi P. The Migration of Kuvrat’s Song // The Other Europe in the Middle Ages: Avars, Bulgars, Khazars and Cumans. Leiden; Boston, 2008. P. 128.
1130
Мемориал хану Кубрату и Древней Великой Болгарии объединит болгар по всему миру. URL: http://bnr.bg/ru/post/100851525 (дата обращения: 05.05.2018).
1131
Хрисимов Н. Вознесенский комплекс: проблемы интерпретации // Степи Европы в эпоху средневековья. Т. 7: Хазарское время. Донецк, 2009. С. 7–41; Дровосєкова О. В. З історії відкриття Вознесенського комплексу // Старожитності Лівобережного Подніпров’я. Київ; Полтава, 2012. С. 156.
1132
Дровосєкова О. В. З історії відкриття Вознесенського комплексу. С. 156.
1133
Полывянный Д. И. Калоян // Православная энциклопедия. Т. 29. М., 2012. С. 582–584.
1134
Anonymus. Gesta hungarorum: Béla király jegyzőjének könyve a magyarok cselekedeteiről. Budapest, 1975. Ol. 126.
1135
Подробнее о венгерских королевских захоронениях см.: Gyula K., Ferenc M.: 1) Az Árpád-ház uralkodók. Budapest, 1988; 2) Árpád előtt és után: Tanulm. a magyarság és hazája korai történetéről. Szeged, 1996.
1136
The Hungarian Illuminated Chronicle. Budapest, 1969. P. 129.
1137
Simon of Keza. The Deeds of the Hungarians. New York; Budapest, 1999. P. 137.
1138
Długosz J. Roczniki czyli kroniki sławnego królestwa polskiego. Ks. 1–12. Warszawa, 2009.
1139
«Великая хроника» о Польше, Руси и их соседях XI–XIII вв. / под ред. В. Л. Янина. М., 1987. С. 141.
1140
Стрийковський М. Літопис польський, литовський, жмудський і всієї Руси / відп. ред. О. Купчинський. Львів, 2011. С. 239.
1141
См., например: Poulik J. Velkomoravské hradište Mikulčice, Brno, 1963.
1142
Lutovský M. Hroby knížat. Praha, 1997. S. 187.
1143
Bravermanová M., Lutovský M. Hroby, hrobky a pohřebiště česÝch knížat a král. Praha, 2001.
1144
Стојановић Љ. Стари српски родослови и летописи. Београд, 1927. С. 18–19.
1145
Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд, 1988. С. 56; Данилови настављачи: Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника. Београд, 1989. С. 65.
1146
Фајфрић Ж. Света лоза Стефана Немање. Шид, 1998. URL: http://www.rastko.rs/istorija/loza_nemanjica/index_c.html (дата обращения: 24.06.2018).
1147
См. его труды по истории Литвы: Narbutt T.: 1) Dzieje starożytne narodu litewskiego. T. 1. Wilnj, 1835; 2) Pomniki do dziejów litewskich. Pod względem historycznym, dyplomatycznym, geograficznym, statystycznym, obyczajowym, orcheograficznym i t. p. Wilno, 1846; 3) Dzieje narodu litewskiego w krótkości zebrane z dołączeniem potoku pochodzeń ludów narodu litewskiego i czterech tablic rodowych xiążąt litewskich. Wilno, 1847.
1148
Кухаренко Ю. Пинские курганы // Славяне и Русь. М., 1968. С. 87–90.
1149
Малевская М. В. Применение брускового кирпича в архитектуре западной Руси второй половины XIII–XIV вв. // Советская археология. 1989. № 4. С. 213.
1150
Ротхирх В. Литовско-языческие очерки. Историческия изследования Теобальда. Вильна, 1890. С. 137–145.
1151
Ališauskas V., Paknys M. Kaplica św. Kazimierza w Wileńskiej Katedrze: przewodnik. Vilnius, 2004.
1152
Benda K. A magyar korona regénye. Magvető, 1979; Bertényi I. A magyar korona története. Kossuth, 1986; A magyar Szent Korona és a Szentkorona-tan az ezredfordulón / ed. by Z. Tóth. Budapest, 1999.
1153
Низовский А. Ю. Реликвии Священной Римской империи германской нации. М., 2011. С. 250–252.
1154
Jareb M. «Old-Croatian Crown», or the Construction and Use of a National and Political Symbol from the Late 19>th Century to the World War II // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2014. № 2. С. 16–33.
1155
Lileyko J. Regalia Polskie. Warszawa, 1987; Rożek M. Polskie koronacje i korony. Kraków, 1987.
1156
Sadowski J. Miecz koronacyjny polski «Szczerbcem» zwany // Rozprawy Akademii Umiejętności. Wydział Historyczno-Filozoficzny. 1894. Serya II. T. V, ogólnego zbioru tom XXX. S. 62–121; Kuczyński K. O polskim mieczu koronacyjnym // Przegląd Historyczny. 1961. R. 52. Z. 3. S. 562–577; Rokosz M. Legenda Szczerbca // Studia Historyczne. 1988. R. 31. Z. 1. S. 3–21; Sobolewski J. Szczerbiec, insignium — amulet Bolesława Pobożnego // Z dziejów średniowiecznej Europy środkowowschodniej. Zbiór studio / red. J. Tyszkiewicz. Warszawa, 1998. S. 71–94; Żygulski Z. Szczerbiec // Urbs celeberrima. Księga pamiątkowa na 750-lecie lokacji Krakowa / red. A. Grzybkowski, Z. Żygulski, T. Grzybkowska. Kraków, 2008. S. 309–355.
1157
Biborski M., Stepinski J., Zabinski G. Szczerbiec (the jagged sword) — The coronation Sword of the Kings of Poland // Gladius: estudios sobre armas antiguas, armamento, arte militar y vida cultural en Oriente y Occidente. 2011. No. 31. P. 93–95, 137, 140.
1158
Тойбл К. Ювелирное дело. М., 1982. С. 180–182.
1159
Тойбл К. Ювелирное дело. М., 1982. С. 182–183.
1160
Boněk J., Boněk T. České korunovační klenoty: Neznámá historie. Skrytá poselství. Zapomenuté symboly. Praha, 2006; Bravermanová M. České korunovační klenoty. Praha, 2008.
1161
Атанасов Г. Инсигниите на средновековните български владетели: Корони, скиптри, сфери, оръжия, костюми, накити. Плевен, 1999.
1162
Полывянный Д. И. Калоян // Православная энциклопедия. Т. 29. М., 2012. С. 582–584.
1163
Madgearu A. The Asanids: The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire, 1185–1280. Leiden; Boston, 2016. P. 190.
1164
Kunsthistorisches Museum Wien. URL: https://www.khm.at/nocache/en/search/?no_cache=1&L=1&tx_solr%5Bq%5D=Skanderbeg (дата обращения: 07.10.2018).
1165
Kunsthistorisches Museum, Wien. URL: https://www.khm.at/objektdb/detail/371645/ (дата обращения: 07.10.2018).
1166
Škegro A. Dalmion / Delmion i Delminium — kontroverze i činjenice // Opuscula Archaeologica. 1999–2000. Vol. 23–24: Sportula dissertationum Marino Zaninović dicata. S. 395–403.
1167
Летопис Попа Дукљанина / ур. Ф. Шишић. Београд; Загреб, 1928; Алексеев С. В. Летопись попа Дуклянина. Перевод и комментарий. СПб., 2015. — Вероятным автором летописи считается Григорий, архиепископ Бара в 1172–1196 гг. См.: Peričić E. Sclavorum Regnum Grgura Barskog: Ljetopis Popa Dukljanina. Zagreb, 1991.
1168
Летопис Попа Дукљанина. С. 301–309.
1169
См. об этом: Mužić I. Hrvatska kronika u Ljetopisu Popa Dukljanina. Split, 2011. S. 22–23, 58–60; Hadžijahić M. Povijest Bosne u IX i X stoljeću. Sarajevo, 2004. S. 36–82.
1170
Летопис Попа Дукљанина. С. 392–401.
1171
Marulić M. Djela kraljeva Dalmacije i Hrvatske / priredio i predgovor napisao N. Jovanović; preveo i bilješkama popratio V. Rezar // Marulić M. Latinska manja djela II. Split, 2011. S. 123–225.
1172
Одним из редких исключений являлась позиция сербского ученого Н. Банашевича, считавшего летописную Далму вымышленным местом, которое следовало бы располагать значительно южнее Дельминия, на устанавливаемой по другим источникам границе Нижней и Верхней Далмации (Банашевић Н. Летопис попа Дукљанина и народна предања. Београд, 1971. С. 30–31).
1173
Фома Сплитский. История архиепископов Салоны и Сплита / пер., коммент., вступ. ст. О. А. Акимовой. М., 1997. С. 25, 43.
1174
Steindorff L. Tumačenja riječi Dalmatia u srednjovjekovnoj historiografiji. Istovremeno o Saboru na planities Dalmae // Etnogeneza Hrvata / ur. N. Budak. Zagreb, 1995. S. 151–152.
1175
В XI–XII вв. понятие «Верхняя Далмация» использовалось для обозначения территории от Дубровника до реки Бояны (см.: Barada M. Dalmatia Superior // Rad JAZU. 1949. Knj. 270. S. 93–113).
1176
Традиция включать в Далмацию территорию современной Черногории и Албании с городом Диррахий (Дуррес) засвидетельствована в источниках раннего Средневековья (см.: Basić I. Dalmatinski biskupi na crkvenom saboru u Hijereji 754. godine // Spalatumque dedit ortum. Zbornik povodom desete godišnjice Odsjeka za povijest Filozofskog fakulteta u Splitu / ur. I. Basić, M. Rimac. Split, 2014. S. 178–182).
1177
Летопис Попа Дукљанина. С. 308.
1178
Подробнее см.: Ančić M. Mjesto Bosne i Hercegovine u konstrukciji povijesti Dominika Mandića (Kako danas čitati djela Dominika Mandića) // Dr. fra Dominik Mandić (1889–1973.): zbornik radova sa znanstvenog simpozija / ur. R. Jolić. Mostar; Zagreb, 2014. S. 867–883.
1179
Согласно Ю. Ратткаю (1652 г.), Будимир правил в 641–681 гг. (cм.: Rattkay J. Spomen na kraljeve i banove Kraljevstava Dalmacije, Hrvatske i Slavonije / prev. Z. Blažević, V. Rezar, B. Nikšić, T. Shek Brnardić, I. Miličić. Zagreb, 2016. S. 144–147). П. Риттер-Витезович (1696 г.) считал, что Будимир правил в 756–796 гг. (cм.: Vitezović Ritter P. Kronika aliti Spomen vsega svieta vikov: 1696 / prired. A. Jembrih. Zagreb, 2015. S. 140).
1180
Mandić D. Kraljevstvo Hrvata i Ljetopis Popa Dukljanina // Mandić D. Rasprave i prilozi iz stare hrvatske povijesti. Rim, 1963. S. 443–469.
1181
Если прибавить к концу V в. (дате прихода «славян-готов» в Далмацию) сроки правления легендарных королей, то время предполагаемого правления Будимира приходится на период VII — середины VIII в.
1182
Mandić D. Hrvatski Sabor na Duvanjskom polju god. 753 // Ibid. S. 145–193.
1183
Ančić M. Mjesto Bosne i Hercegovine… S. 870–880; Vedriš T. Dominik Mandić i njegovo viđenje pokrštavanja Hrvata u svjetlu spisa «Hrvati i Srbi — dva stara različita naroda» // Dr. fra Dominik Mandić (1889.–1973.). S. 900–924. Ančić M. Mjesto Bosne i Hercegovine… S. 875.
1184
См.: Страленберг Ф. И. Записки капитана Филиппа Иоганна Страленберга об истории и географии Российской империи Петра Великого: Северная и Восточная часть Европы и Азии. М.; Л., 1985.
1185
Енгел Й. К., фон. История на българите в Мизия / прев. от нем. и комент. Н. Андреева. Велико Търново, 2009.
1186
Енгел Й. К., фон. История на българите в Мизия / прев. от нем. и комент. Н. Андреева. Велико Търново, 2009.
1187
Венелин Ю. Древние и нынешние болгары в политическом, народописном, историческом и религиозном их отношении к россиянам: в 2 т. Т. 1. М., 1989.
1188
Trencsenyi В. Relocating Ithaca: Alternative Antiquities in Modern Bulgarian Political Discourse // Multiple Antiquities — Multiple Modernities: Ancient Histories in Nineteenth Century European Cultures / eds G. Klaniczay, M. Werner, O. Gecser. Frankfurt/Main, 2011. P. 249–278.
1189
См., например: Раковски Г. С. Българите древле носили и името кимбри или кимерии. София, 2009.
1190
Войников И. Поява на тюркската теория за произхода на прабългарите в българската историография. URL: http://www.bulgari-istoria-2010.com/1_1.html (дата обращения: 20.08.2018).
1191
Крстевич Г. История блъгарска, част І — История блъгарска под имя Уннов. Цариградъ, 1869. С. XVII–XVIII.
1192
Бонева В. Възрожденецът Гаврил Кръстевич. Шумен, 2000. С. 79–80.
1193
Daskalov R. Bulgarian-Greek Dis/Entanglements // Entangled Histories of the Balkans. V. 1: National Ideologies and Language Policies. Leiden; Boston, 2013. P. 149–240.
1194
Trencsenyi В. Relocating Ithaca… Р. 274.
1195
Шишманов И. Д. Критичен преглед на въпроса за произхода на прабългарите от езиково гледище и етимологиите на името «българин» // Сборник за народни умотворения, наука и книжнина. 1900. Т. XVI–XVII.
1196
Шишманов И. Д. Критичен преглед на въпросите за произхода на Булгарите // Сборник за народни умотворения. 1909. № 1. С. 145–175.
1197
Златарски В. История българите от появата им в Европа до основаването на българското царство на Балканския полуостров // Годишник на Софийския университет. Историко-филологически факултет. 1914. № 10–11. С. 1–112.
1198
Златарски В. История на българската държава през средните векове: в 3 т. Т. 1, ч. 1: Епоха на хунно-българското надмощие. София, 1918.
1199
Ibid. С. 55–175.
1200
Ibid. С. 55–56.
1201
Младенов С. Появата на Аспаруховите Булгари в Туркския клон на Арио-Алтайските народи // Булгарска историческа библиотека. 1928. № 1. С. 49–71.
1202
Съсълов Д.: 1) Пътят на България. София, 2000; 2) Българи в древността отсам и отвъд Памир. София, 2010.
1203
Даскалов Р. Българското общество. 1878–1939: в 2 т. Т. 1: Държава. Политика. Икономика. София, 2005. С. 250.
1204
Sygkelos Y. Nationalism form the Left: the Bulgarian Communist Party during the Second World War and the Early Post-war Years. Leiden, 2011. Р. 186.
1205
Бакалов Г. Историографски проблеми около ранната история на евразийските Българи // Studia Protobulgarica et mediaevalia Europensia. София, 2003. С. 41.
1206
Борисов Б. Г. Българските Дон Кихотовци. URL: https://sites.google.com/site/bulgariannewhistory/blgarskite-don-kihotovci (дата обращения: 20.08.2018).
1207
Sygkelos Y. Nationalism form the Left: the Bulgarian Communist Party during the Second World War and the Early Post-war Years. Leiden, 2011. Р. 186.
1208
Историа на България: в 2 т. Т. I. София, 1954. С. 57.
1209
Дуйчев И. Именик на Булгариските ханове и Булгарската държавна традиция // Векове. 1973. № 8. С. 5–11.
1210
Бешевлиев В. Първобългарите. Бит и култура. София, 1981.
1211
Chukov V., Andreeva-Chukova R. Central Asian Studies in Bulgaria: Main Trends and Perspectives // Central Eurasian Studies Review. 2002. Vol. 1, no. 3. P. 2–9.
1212
Добрев П. Стопанската култура на прабългарите. София, 1986.
1213
Добрев П. Българските огнища на цивилизация на картата на Евразия. София, 1998.
1214
Там же. С. 107–108.
1215
Златарски В. Н. История на Българската държава през средните векове. София, 1994.
1216
Съсълов Д.: 1) Пътят на България. София, 2000; 2) Българи в древността отсам и отвъд Памир. София, 2010.
1217
Дориян Александров, председател на Сдружение «Българска орда 1938»: Историята ни се фалшифицира // АТАКА. Брой 108. 18.02.2006. URL: http://arhiv.vestnikataka.bg/archive.php?broi=108&text=&fromDate=&toDate=&newsID=7039 (дата обращения: 20.08.2018).
1218
В основе данного параграфа — исправленная и дополненная публикация: Колосков Е. А. «Македонское царство»: спор о праве на средневековую историю между Македонией и Болгарией // Славянский альманах. 2018. № 1–2. С. 11–23.
1219
Kofos E. Alexander the Great and his Time // The Boston Globe. 1993. Jan. 5. P. 9.
1220
См., например: Младенов Н. Е. Няма да позволим Македония да ни отнеме историята: интервю с Николай Младенов, министър на външните работи // 24 часа: всекидневник за новините, каквито са. Год. 22, бр. 327 (30 ноем. 2012). С. 13; Кадев Г. Отношенията между България и Република Македония — проблеми и противоречия // Международна политика. 2013. Год. 9, бр. 1/2. С. 226–233; Радулов Г. Н. История(та) на Македония: апология на македонството. София, 2010; Тодев И. Митът «Македония» // Демократически преглед: списание за либерално гражданско общество и култура. 1997. № 34. С. 554–563.
1221
Ристовски Б. Периодизација на процесот на раѓањето, развитокот и афирмација на Македонска национална свест // Македонска национална свест корените, развитокот и афирмација. Делчево, 2002. С. 15–32.
1222
Бошковски М. Великаните на македонскиот среден век. Кн. 1: Кнез Хацон, кнез Пребонд, кнез Акамир, цар Самоил, цар Гаврил Радомир и цар Јован Владислав). Скопје, 2007.
1223
Отворен е новиот Археолошки музеј на Македонија // МКД. 19 Октомври. 2014. URL: https://www.mkd.mk/makedonija/skopje/otvoren-e-noviot-arheoloshki-muzej-na-makedonija-foto20 (дата обращения: 20.08.2018).
1224
Historiја narode Јugoslavijје I. Zagreb, 1953. S. 127–136.
1225
Антолjaк С. Самуилова држава. Скопје, 1969; Ташковски Д.: 1) Цар Самуил. Скопje, 1967; 2) Раѓањето на македонската нација. Скопје, 1967; 3) За Македонската нација. Скопје, 1976. С. 18.
1226
Самуиловото царство — Славиja // Macedonium.org. http://www.macedonium.org/Macedonium.aspx?jazik=2&kid=1&pid=2&ppid=9&tid=254 (дата обращения: 18.12.2018).
1227
Стојчев В. Оружјето и воената вештина во Македонија низ историјата // Одбрана. 2002. Год. 11, бр. 75. С. 25–30.
1228
Енциклопедија Македоника: в 2 т. Т. II. Скопје, 2009. С. 1212, 1574.
1229
Tashovski D.: 1) Haćon // Nikad Robom. Broj 109. 1967; 2) Krali Brebond // Nikad Robom. Broj 112. 1967. URL: https://www.facebook.com/pg/macedoniaendless/photos/?tab=album&album_id=749407665085126 (дата обращения: 18.12.2018).
1230
Антолјак С. Средновековна Македонија. Т. 1. Скопје, 1985. С. 295–314.
1231
Споменикот на цар Самоил стигна на плоштадот «Македониja» // Дневник. 28.06.2011. URL: http://www.dnevnik.mk/default.asp?ItemID=E96A2FA4FAECB34697607E35AE088F1A (дата обращения: 18.12.2018).
1232
Грудев И. Истината за Македония и Македонизма. Варна, 2011.
1233
Цеков Н. Чий е цар Самуил? // DW България. 18.09.2014. URL: https://www.dw.com/bg/чий-е-цар-самуил/a-17932158 (дата обращения: 18.12.2018).
1234
Президентът, премиерът и патриархът почетоха цар Самуил // Dnes.bg. 09.10.2014. URL: http://www.dnes.bg/stranata/2014/10/09/prezidentyt-premieryt-i-patriarhyt-pochetoha-carsamuil.241603 (дата обращения: 18.12.2018).
1235
Хамдан Н. Откриха паметника на цар Самуил отново със скандали // Nova.bg. 08.06.2015. URL: https://nova.bg/news/view/2015/06/08/ (дата обращения: 18.12.2018).
1236
Анастасов Ю. Великобългарската политика и Македония // Македонска мисъл. 1945. Кн. 1–2. Год. 1. С. 15.
1237
Калайджиев Х. Федерална Македония // Македонска мисъл. 1945. Кн. 1–2. Год. 1. С. 4.
1238
Петров П. Самуил — царят воин. София, 2014.
1239
Николов Г. Н. Българският цар Гаврил-Роман Радомир (1014–1015) // Македонски преглед: Списание за наука, литература и обществен живот. 2015. Год. XXXVIII, № 3. С. 35–62.
1240
Николов Г. Н. Епохата на великия български цар Самуил // Македонски преглед: Списание за наука, литература и обществен живот. 2014. Год. XXXVII, № 3. С. 7–28.
1241
Николов Г. Н. Българският цар Самуил. София, 2014.
1242
Николов Г. Н. Българският цар Гаврил-Роман Радомир (1014–1015).
1243
Бошковски М. Великаните на македонскиот среден век. Кн. 1.
1244
Самуиловата држава во историската, воено-политичката, духовната и културната традиција на Македонија / ред. И. Велев, В. Ѓ. Ликин. Струмица, 2015.
1245
История на Самуиловата крепост. URL: http://samuilovakrepost.com/history/ (дата обращения: 18.12.2018).
1246
Ристовски Б. Периодизација на процесот на раѓањето, развитокот и афирмација на Македонска национална свест // Македонска национална свест корените, развитокот и афирмација. Делчево, 2002. С. 15–16.
1247
Андреев Й. Цар Петър II Делян (1040–1041) в книгата Българските ханове и царе. VII–XIV век. София, 1998.
1248
Павлов П. Бунтари и авантюристи в средновековна България. В. Търново, 2000.
1249
См., например: Станев К. Миграция на българи през 30-те г. на XI в. от Северна България към западните български земи. Нов поглед към предисторията на въстанието на Петър Делян // Минало: Тримесечно списание за история. 2004. № 3. С. 38–46; Младенов М. М. Петър ІІ Делян и Алусиан: «кралските знаци» в средновековна България // Епохи: Историческо списание на ВТУ Св. св. Кирил и Методий. 2008. Год. 16, бр. 1–2. С. 65–73.
1250
Радков Р. Цар Петър Делян. Народна трагедия в 5 действия. В. Търново, 2001.
1251
Поп-Јовановски А. Петар Делjaн. Скопје, 1990.
1252
Ташковски Д. Цар Делјан. Скопје, 2005.
1253
Манева Е. Средновековен Просек: престолнина на самостојни господари, несуден дом на византиски принцови, средиште на сценски игри // Културен живот: списание за култура, уметност, општествени прашања. 1999. Год. 44, бр. 1. С. 48–55.
1254
Аџиевски К. Стрез и Латинското царсто // 60 години Институт за историја: зборник на трудови од Меѓународна научна коференција, «Македонија и соседите», Скопје 0809.12.2006 година. Скопје, 2010. C. 27–30.
1255
Андреев Й., Лазаров И., Павлов П. Кой кой е в средновековна България. София, 1995. С. 353–356.
1256
Павлов П. Забравени и неразбрани (Събития и личности от българското средновековие). София, 2010.
1257
Енциклопедија Македоника: в 2 т. Т. II. Скопје, 2009. С. 918.
1258
Атанасовски А. Македонија во XIV век. Тетово, 2009.
1259
Аџиевски K.: 1) Сакрални споменици во Велешката област од средниот век (VI–XIV в.) // Историja: списание на Сојузот на историските друштва на Македонија. 2001. Год. 37, бр. 1/2. С. 7–13; 2) Манастирски имоти во Велешката област во XIII и XIV век // Историја: списание на Сојузот на историските друштва на Македонија. 2003. Год. 39, бр. 1/2. С. 111–120.
1260
Макаријоска Л. Деривацијата на прилозите во македонските црковнословенски текстови од XIII и XIV век // XXIV научна конференција на XL меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура (Охрид, 13.-30.VIII 2007), Лингвистика. Охрид, 2007. С. 243–251; Бицевска K. Правописни и фонетски особености во ракописите од северна Македонија од XIII и XIV век. Скопје, 2012.
1261
Данный параграф является переработанной и сокращенной версией статей: Колосков Е. А.: 1) Косовский миф в современной сербской и албанской историографии: этапы и основные тенденции // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2016. № 2. C. 152–168; 2) Косовский миф как элемент сербо-албанских противоречий // Вынужденное соседство — добровольное приспособление в дипломатических и межнациональных отношениях в Центральной, Восточной и Юго-Восточной Европе XVIII–XXI вв. М.; СПб., 2017. С. 107–116; 3) Косовский миф в сербском политическом дискурсе (1986–1991) // Славянский мир: общность и многообразие: Тезисы молодежной научной конференции в рамках Дней славянской письменности и культуры. М., 2018. С. 124–128.
1262
Подробнее см.: Малешевић М. Насиље идентитета // Културне паралеле: Свакодневна култура у постсоциjaлистичком периоду (ур. 3. Дивац): [Зборник радова Етнографског института САНУ. Вып. 24]. Београд, 2008.
1263
Жујковић Ј. Отаџбина (књига за народ): Беседа Јована М. Жујовића, председника Сербске краљевске академије са српским ратним инвалидима на петровдан 1918 године. Београд, 1919. С. 5, 8.
1264
Ломоносов М. Ю. Национальные мифы в государственном управлении (сербский опыт ХХ в.) // Ars administrandi. 2009. № 1. С. 138–144.
1265
Ломоносов М. Ю. Национальные мифы в государственном управлении (сербский опыт ХХ в.) // Ars administrandi. 2009. № 1. С. 141.
1266
Historiја narode Jugoslavije I. (до почетка XVI века). Zagreb, 1953. S. 440–454.
1267
Historiја narode Jugoslavije I. (до почетка XVI века). Zagreb, 1953. S. 451.
1268
Цит. по: Ломоносов М. Ю. Национальные мифы… С. 141.
1269
Samardžić R. Za carstvo nebesko // Kosovska bitka. Beograd, 1989. C. 9–14.
1270
Косово и Метохија у српској истории / Р. Самарджич et al. Београд, 1989.
1271
Mihaljčić R. The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition. Beograd, 1989.
1272
См., например: Михаљчић Р. Мотив издаје у историографија // Косовска битка у историографиja (Зборник радова 11) / одг. ур. С. Терзић. Београд, 1990. С. 23–31.
1273
Самарджич Р. Косовско опредељење. Београд, 1990.
1274
Ћирковић С. М. Срби у средњем веку. Београд, 1995.
1275
Zirojević О. Kosovo in the Collective Memory // The Road to War in Serbia: Trauma and Catharsis / ed. by N. Popov. Budapest, 2000. P. 189–211.
1276
Rexha ll. Beteja e Kosovës në kronika-burime osmane të shekujve XV–XVI // Përparimi: reviste kulturore / кësh. red. M. Bardhi. Prishtinë, 1991. № 43/4. Р. 483–490.
1277
См., например: Pulaha S. Shqiptaret dhe Beteja e Fushe-Kosoves e vitit 1389 // Studime historike. 1990. № 4. Р. 163–181; Xhufi P. Shqiptaret e Jugut ne Betejen e Fushe-Kosoves // Studime historike. 1989. № 4. Р. 149–153; Malltezi L. Beteja e Fushe-Kosoves (1389) dhe kontributi i shqiptareve // Ibid. Р. 139–148.
1278
См., например: Thengjilli P. Vlera e burimeve osmane per Betejen e Fushe-Kosoves // Studime historike. 1989. № 4. Р. 155–161.
1279
Beteja e Kosoves: permledhje studimesh / red. shkencor dhe pergatitja per botim L. Malltezi. Tiranë, 1998.
1280
Beteja e Kosoves: permledhje studimesh / red. shkencor dhe pergatitja per botim L. Malltezi. Tiranë, 2005.
1281
Лома А. Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд, 2002.
1282
См., например: Mikić Đ. Ottoman and Albanian Violence against the Serbs of Kosovo and Metohija // Articles of International Scholarly Meeting Held at the Serbian Academy of Sciences and Arts. Belgrade, 2006. P. 17–40.
1283
См., например: Simić P. Raspeto Kosovo: dokumenta o Kosovu i Metohiji. Beograd, 2006.
1284
Kosovo: the Crown of Serbian History. Belgrade, 2007.
1285
Коштуница В. Између силе и права: Косовски записи. Београд, 2000.
1286
См.: Колосков Е. А. Косовский миф в современной сербской и албанской историографии… С. 159.
1287
Historia e popullit sqiptar. Tirana, 2002.
1288
Beteja e Kosoves: permledhje studimesh / redaktimi Shkencor dhe pergatitja per botim Luan Malltezi. Tiranë, 2005.
1289
Delvina S. Kosova një mit Serb apo një realitet historik shqiptar. Tiranë, 2000.
1290
См., например: Čolović I.: 1) Politika simbola: ogledi o političkoj antropologiji. Beograd, 2000; 2) Politics of Identity in Serbia: Essays in Political Anthropology. New York, 2002; 3) Bordel ratnika: folklor, politika i rat. Beograd, 2007.
1291
Slapšak S. Womenʼs Memory and an Alternative Kosovo Myth // History of the Literary Cultures of East-Central Europe: Junctures and Disjunctures in the 19>th and 20>th Centuries. 2004. Vol. 4. Р. 261–269.
1292
Подробнее см.: Зашто је косовски мит толико присутан у савременој Србији. Субота, 09. мај 2009. URL: http://www.nspm.rs/prenosimo/zasto-je-kosovski-mit-toliko-prisutanu-savremenoj-srbiji.html (дата обращения: 27.10.2016).
1293
Вучинић М. М. Косовски мит и српски национални идентитет. Четвртак, 14. мај 2009. URL: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/kosovski-mit-i-srpski-nacionalni-identitet.html?alphabet=c (дата обращения: 27.10.2016).
1294
Питулић В. Д. Косовска битка између историјских извора и епске легенде // Зборник радова Филозофского факултета. 2012. Т. XLII. № 2. С. 99–112.
1295
Обрадовић Р. М. О переводимо клетве кнеза Лазара на француски језик // Зборник радова Филозофского факултета. 2013. Т. XLIII. № 1. С. 49–66.
1296
Kosova: A Monographic Survey / eds R. Ismajili, M. Ktaja. Prishtina, 2013.
1297
Buxhovi J. Kosovo: (The Ottoman Empire). Houston, 2013. P. 29–30.
1298
Бојанић-Ћирковић М. Д. Жртвовање и саможртвовање кнеза Лазара у народној епици са хришћанског и паганског аспекта // Зборник радова Филозофского факултета. 2014. Т. XLIV, no. 1. С. 67–82.
1299
Čolović I. Smrt na Kosovu Polju: istorija kosovskog mita. Beograd, 2016.
1300
См.: Magocsi P. R. With their backs to the mountains: a history of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest; New York, 2015. P. 2–7.
1301
Подробнее см.: Varsik B. Osídlenie Košickej kotliny s osobitným zreteľom na celé východné Slovensko a horné Potisie. Zväzok III. Bratislava, 1977. S. 366–383; Ratkoš P. Problematika kolonizácie na valašskom práve na území Slovenska // Historické štúdie. 1980. Roč. 24. S. 181–222; Uličný F.: 1) Dejiny osídlenia Šariša. Košice, 1990; 2) Začiatky Rusínov na Slovensku // Pogranicze etniczne polsko-rusko-słowackie w średniowieczu / red. S. Czopek. Rzeszów, 1996. S. 220–232; Reinfluss R. Śladami Łemków. Warszawa, 1990; Parczewski M.: 1) Początki kształtowania się polsko-ruskiej rubieży etnicznej w Karpatach. Kraków, 1991; 2) Geneza Łemkowszczyzny w świetle wyników badań archeologicznych // Łemkowie w historii i kulturze Karpat: w 2 t. T. I / red. J. Czajkowski. Rzeszów, 1992. S. 11–25; Nalepa J. Łemkowie, Wołosi i Biali Chorwaci: uwagi dotyczące kwestii genezy osadnictwa ruskiego na polskim Podkarpaciu // Acta Archaeologica Carpathica. 1997/1998. T. 34. S. 135–177.
1302
Национальная политика чехословацкого руководства в Подкарпатской Руси оценивается исследователями по-разному. Так, по мнению крупнейшего знатока вопроса К. В. Шевченко, чехословацкие власти под влиянием соседней Галиции поощряли именно украинофильскую ориентацию (см.: Шевченко К. В. Русины и межвоенная Чехословакия. К истории этнокультурной инженерии. М., 2006). В то же время в короткий период венгерской власти над Закарпатьем (1939–1944 гг.) государственную поддержку получил проект отдельного русинского народа. Наконец, среди русинов восточной Словакии преобладающей, вплоть до начала инициированной советскими властями украинизации, была русофильская ориентация, достигшая своего пика в первые годы после освобождения Словакии советскими войсками в 1945 г. (см.: Дронов М. Ю. К вопросу о месте русофильства в национально-культурной жизни русинов Словакии в ХХ столетии // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2010. № 1 (7). С. 77–88).
1303
Хотя советская национальная политика в целом основывалась на принципах лингвистического национализма, следует отметить, что использовались эти принципы весьма гибко, сообразуясь с государственными интересами СССР. Например, с включением в состав СССР Бессарабии государственную поддержку, несмотря на фактическое языковое единство местных жителей с населением Румынии, получил молдавский национальный проект, тогда как в Советской Карелии, расширившей свои пределы в результате Зимней войны, напротив, стала осуществляться интенсивная финнизация (об украинизации русинов в широком контексте советской национальной политики см.: Борисенок Ю. А. Тактические игры со славянством. Русинская проблема на фоне политики советской коренизации // Карпатские русины в славянском мире: актуальные проблемы. М.; Братислава, 2009. С. 182–197).
1304
Из числа европейских стран с крупным русинским меньшинством русинская идентичность получила официальный статус лишь в Югославии, оказавшейся вследствие советско-югославского конфликта 1948 г. вне советского блока и проводившей самостоятельную национальную политику. Югославские русины, компактно проживавшие в Воеводине (Сербия), получили возможность кодифицировать свой язык (см.: Русини / Руснаци / Ruthenians (1745–2005) / гл. ур. М. Феjса. Т. I–II. Нови Сад, 2006–2009).
1305
В данном случае нас не интересует вопрос о числе и социальном составе лиц, идентифицирующих себя в качестве русинов в настоящем и в различные периоды истории. Во-первых, он нерелевантен для нашей темы, подразумевающей анализ самой национальной идеологии, а не ее распространения и влияния на общество. Во-вторых, мы исходим из того, что идентичность ситуативна, вследствие чего само понятие этнической группы нельзя не считать условным. Как справедливо замечает Р. Брубейкер, «групповость — переменная, а не константа, и из нее невозможно исходить. Она различна не только в разных предполагаемых группах, но и внутри группы: со временем она может прибывать или истощаться, достигая пика в исключительные — но краткие — моменты коллективного подъема. Этничность не требует такой групповости» (Брубейкер Р. Этничность без групп / пер. И. Борисовой. М., 2012. С. 16).
1306
Michna E. «The Rusyn’s history is more beautiful than the Ukrainians». Using history in the process of legitimization of national aspiration by Carpatho-Rusyn ethnic leaders in Transcarpathian Ukraine // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2010. № 1 (7). С. 93–96.
1307
Магочiй П. Р. Формування нацiональної самосвiдомостi: Пiдкарпатська Русь (1848–1948). Ужгород, 1994.
1308
Подробнее см.: Алимов Д. Е. Происхождение русинов Закарпатья в дискурсивном пространстве национального нарратива: между миграционизмом и автохтонизмом // Русин. 2017. № 4 (50). С. 179–197.
1309
Тороньский А. И. Русины-лемки // Зоря Галицкая, яко альбум на год 1860. Львов, 1860. С. 400.
1310
Добрянский А. И. О западных границах Подкарпатской Руси со времен св. Владимира // Журнал Министерства народного просвещения. 1880. Ч. CCVIII. С. 142.
1311
Карамзин Н. М. История государства Российского. Т. I. М., 1989. С. 155, 195, 293.
1312
Сравнивая области расселения балканских и белых хорватов, Карамзин писал: «…белые хорваты обитали гораздо ближе к Киеву — думаю, в окрестности гор Карпатских, едва ли не от их имени так названных — служили Олегу, воевали против Владимира, и с Х века утратили сие имя в наших летописях» (Карамзин Н. М. История государства Российского. Т. I. М., 1989. С. 195).
1313
Большое внимание уделял хорватам и польский историк И. Лелевель, однако именно концепция П. Й. Шафарика стала наиболее влиятельной в науке.
1314
Шафарик П. Й. Славянские древности. Часть историческая: в 2 т. / пер. О. Бодянского. Т. II. Кн. I. М., 1847. С. 60.
1315
Повесть временных лет / подгот. текста, статьи и пер. Д. С. Лихачева; под ред. В. П. Адриановой-Перетц. 3-е изд. СПб., 2007.
1316
Константин Багрянородный. Об управлении империей / пер. Г. Г. Литаврина; под ред. Г. Г. Литаврина, А. П. Новосельцева. М., 1991.
1317
Например, в недатированной части летописи — так называемом космографическом введении, где летописец повествует о расселении славян с Дуная и разных славянских народах, сначала фигурируют некие белые хорваты, упоминаемые летописцем в одном ряду с сербами и хорутанами (см.: Повесть временных лет. С. 144), а затем — просто хорваты, которые, по словам летописца, жили в мире вместе с другими племенами Восточной Европы (см.: Там же. С. 146). В следующей части летописи, где уже присутствует погодная запись событий, восточноевропейские хорваты упоминаются дважды: первый раз они упомянуты в числе славянских племен, чьи воины участвовали в походе князя Олега на Константинополь в 907 г. (см.: Там же. С. 152), а второй раз — под 993 г. — в качестве объекта военного похода князя Владимира (см.: Там же. С. 192). Вопреки давней историографической традиции, согласно которой все перечисленные упоминания хорватов относятся к одному и тому же народу, тот факт, что белые хорваты фигурируют в летописи в одном ряду с сербами и хорутанами, позволяет думать, что белыми летописец в данном случае назвал не «русских», а балканских хорватов (см.: Майоров А. В. Великая Хорватия: Этногенез и ранняя история славян Прикарпатского региона. СПб., 2006. С. 140–142). Неслучайно поэтому те современные исследователи, которые придерживаются локализации хорватов в Галичине, называют их карпатскими хорватами, считая применение к ним термина «белые хорваты» историографическим заблуждением (см.: Войтович Л. В.: 1) «Бiлi» хорвати чи «карпатськi» хорвати? // Миколаївщина. Збiрник наукових статей. Т. 1. Львiв, 1998. С. 49–79; 2) «Білі» хорвати чи «карпатські» хорвати? Продовження дискусії // Дрогобицький краєзнавчий збірник. 2004. Вип. 8. С. 38–45; 3) Карпатские хорваты // Вестник СПбГУ. Серия 2. История. 2005. Вып. 1. С. 133–146).
1318
Когда хорваты упоминаются летописцем в числе прочих славянских племен, они неизменно следуют сразу после вятичей, живших в бассейне Оки и, очевидно, замыкающих собой при перечислении группу племен, живших к востоку от Днепра, и перед дулебами, древними обитателями Побужья, которые вместе с упоминаемыми далее уличами и тиверцами относятся к группе племен, живших к западу от Днепра. Чьими же соседями являлись хорваты — соседями дулебов или соседями вятичей? Современные исследователи решают этот вопрос по-разному. Украинские историки поддерживают традиционную локализацию хорватов в Карпатах (см.: Войтович Л. В.: 1) Князівства карпатських хорватів // Етногенез та рання історія слов’ян: нові наукові концепції на зламі тисячоліть: матеріали Міжнародної наукової конференції. 30–31 березня 2001 року. Львів, 2001. С. 195–210; 2) Карпатські хорвати в етнополітичному розвитку Центрально-Східної Європи раннього середньовіччя // Україна в Центрально-Східній Європі (з найдавніших часів до XVIII ст.). Вип. 4. Київ, 2004. С. 105–132; 3) Повертаючись до хорватів Костянтина Багрянородного // Нартекс. Byzantina Ukrainensis. Т. 2: ‛Pωμαĩος: сборник статей к 60-летию проф. С. Б. Сорочана. Харьков: Майдан, 2013. С. 71– 101; Михайлина Л. П. Літописні хорвати у вітчизняній і зарубіжній історіографії // Питання стародавньої та середньовічної історії, археології й етнології. 1998. Т. 1. С. 102–115; Тимощук Б. О. Східні хорвати // Матеріали і дослідження з археології Прикарпаття і Волині. Львів, 1995. Вип. 6. С. 214–218). В польской же историографии появилась и со временем приобрела популярность локализация «русских» хорватов в бассейне Дона, недалеко от того места, где еще во II–III вв. было впервые в качестве личного имени зафиксировано имя Хорват (см.: Kotlarczyk J. Siedziby Chorwatów wschodnich // Acta Archaeologica Carpathica. 1971. T. 12(1–2). S. 161–188; Labuda G. Studia nad początkami państwa polskiego. T. II. Poznań, 1988. S. 199–200). Критический обзор дискуссии см.: Powierski J. Czy siedziby Chorwatów «Powiesti wriemiennych let» mogły leżeć na wschód od Dniepru? // Szlachta, starostowie, zaciężni / рod red. B. Śliwińskiego. Gdańsk; Koszalin, 1998. S. 157–192.
1319
См.: Вестберг Ф. Комментарий на записку Ибрагима ибн-Якуба о славянах. СПб., 1903. С. 50–51.
1320
Подробнее см.: Fokt K. Chorwacja północna — między rzeczywistością, hipotezą i legendą // Acta Archaeologica Carpathica. 2003. T. 38. S. 137–155; Bakala J. Bílí Chorvati v proměnách raněstředověké Evropy: laboratoř netřetržitého enigmatu. Opava, 2004.
1321
Так, русский ученый Н. П. Барсов на основании топонимов, будто бы происходящих от племенного названия хорватов, включил в хорватскую племенную территорию польский город Пшемысль (Перемышль) (см.: Барсов Н. П. Очерки русской исторической географии. География начальной летописи. Варшава, 1873. С. 80, 89), хотя в «Повести временных лет» город этот прямо именуется городом ляхов (см.: Повесть временных лет. С. 15). Безосновательный тезис о «хорватском Перемышле» перекочевал из дореволюционной российской историографии в советскую и стал бесконечно тиражироваться посредством исторических карт. В русинской историографии примером подобного же использования топонимики для определения якобы исконных границ русинского этнического пространства стала известная книга Н. Бескида (Бескид Н. Карпаторусская древность. Ужгород, 1928).
1322
Понятие введено А. И. Миллером (см.: Миллер А. И. Конфликт «идеальных отечеств» // Родина. 1999. № 8. С. 79–82).
1323
Ковальская Э. Традиции национальных святых Кирилла и Мефодия: возникновение и использование в политической пропаганде словацкого национализма // Славяноведение. 2013. № 2. С. 70–72.
1324
Šoltés P. Tri jazyky, štyri konfesie. Etnická a konfesionálna pluralita na Zemplíne, Spiši a v Šariši. Bratislava, 2009. S. 59.
1325
Žeňuch P. Cyrilská rukopisná edukačná spisba v prostredí Mukačevskej eparchie v 18. storočí // Наукові записки Національного університету «Острозька академія». Сер. «Філологічна». 2015. Вип. 57. С. 28. Прим. 3.
1326
См.: Поп И. Энциклопедия Подкарпатской Руси. Ужгород, 2001. С. 210.
1327
Bazilovits J. Brevis notitia fundationis Theodori Koriathovits olim ducis de Munkacs, pro religiosis Ruthenis Ordinis Sancti Basilii Magni, in Monte Csernek ad Munkacs, anno MCC CLX. Factae. Pars Secunda. Cassoviae, 1799. P. 80.
1328
Szirmay A. Notitia topographica, politica inclyti comitatus Zempleniensis. Budae, 1803. P. 52.
1329
Лучкай М. Historia Carpato-Ruthenorum // Науковий збiрник Музею української культури у Свиднику. Пряшів, 1988. Т. 13. С. 154.
1330
Тезис об исконно русской принадлежности Закарпатья воспроизводился чуть ли не во всех советских публикациях, затрагивавших раннюю историю Закарпатья, как нечто само собой разумеющееся, причем в некоторых из них венгры, вопреки логике, именовались завоевателями русских земель (!). Одна из немногих попыток научного обоснования тезиса о власти Киевской Руси над Закарпатьем, обычно подававшегося в советской историографии в декларативной форме, содержалась в работе видного закарпатского историка Н. Лелекача, вышедшей вскоре после присоединения Подкарпатской Руси к СССР. Н. Лелекач ссылался на «Венгерско-польскую хронику» (XIII в.), упоминавшую о том, что в начале XI в. границы Польши, Венгрии и Руси сходились в районе некой соляной крепости, которую, скорее всего, следует отождествить с одним из населенных пунктов восточной Словакии, возможно городом Прешов. На основании главным образом этой информации ученым делался вывод, что земли к востоку от Прешова, то есть Закарпатская Украина, еще в начале XI в. принадлежали Руси (см.: Лелекач Н. М. Про приналежність Закарпаття до Київської Русі в Х-XI ст. // Наукові записки Ужгородського державного університету. 1949. Т. 2. С. 16–37). Более вероятным, однако, представляется то, что речь в хронике идет о русском участке границы к северу от Карпат. К северу от Прешова, действительно, проходила польско-русская граница, которая после завоевания Словакии польским правителем Болеславом Храбрым южнее Карпат перетекала в польско-венгерскую границу. При таком понимании данного известия получается, что земли восточнее Прешова входили в состав Венгрии, а не Руси. Впрочем, само использование информации источника XIII столетия для реконструкции ситуации, существовавшей двумя веками ранее, требует серьезных оговорок. Современный исследователь проблематики русско-венгерского пограничья М. К. Юрасов склоняется к тому, что в XI в. современное Закарпатье было буферной территорией между Венгрией и Русью (см.: Юрасов М. К. Подкарпатская Русь в эпоху обретения родины венграми // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2010. № 1 (7). С. 3–16).
1331
Вместе с тем необходимо отметить, что идея о кирилло-мефодиевских истоках христианства в карпато-русинских землях продолжала жить и развиваться среди русинских и украинских историков, проживавших за пределами СССР. Особое место занимают здесь труды автора украинской национальной ориентации, греко-католического священника Степана Папа (Штефан Папп), жившего в словацком Прешове — культурном центре так называемой Пряшевской Руси. Правда, работа С. Папа, посвященная христианизации Закарпатья, вышла в США, а монументальная трехтомная «История Закарпатья» стала постепенно публиковаться уже в период Перестройки. Труды Папа стали важнейшей вехой в развитии темы предполагаемых связей Кирилла и Мефодия с Закарпатьем (см.: Пап С.: 1) Початки християнства на Закарпаттi. Фiладельфiя, 1983; 2) Iсторiя Закарпаття: в 3 т. Т. I. Iвано-Франкiвськ, 2001).
1332
Ярким образцом подобного подхода могут служить работы современных греко-католических историков из Прешовского края Словакии — Горазда и Йозафата Тимковичей. См.: Timkovič G. A.: 1) Svätý Cyril (869) bol katánskym episkopom // Krásnobrodský zborník. Prešov, 1996. Zv. I/1-2. S. 53–90; 2) Sv. Cyril a Metod priniesli a šírili na Veľkej Morave byzantskú liturgiu sv. Jána Zlatoústeho // Krásnobrodský zborník. Prešov, 1996. Zv. I/1-2. S. 91–136; 3) Cyril a Metod boli gréckokatolíkmi. Prešov, 2003; Vladimirus de juxta Hornad [Timkovič J. V.]. Dejiny gréckokatolíkov Podkarpatska (9.–18. storočie). Košice, 2004. Ср. также: Поп Д. И.: 1) Начало христiянiзацiї Подкарпатської Руси и мiсiонеры-угрорусины в Києвськув Руси // Русин (Кишинев). 2009. № 4 (18). С. 15–22; 2) Раннефеодальные государства Центральной Европы и подкарпатские русины // Карпатские русины в славянском мире: Актуальные проблемы. М.; Братислава, 2009. С. 238–242.
1333
Поп Д. И. Раннефеодальные государства… С. 236.
1334
Сополига М. До проблеми етногенезу української меншини Словаччини // Українцiрусини: Етнолiнгвiстичнi та етнокультурнi процеси в iсторичному розвитку. Київ, 2013. С. 353–354.
1335
Krasowski I. Problem autochtonizmu Rusinów w Beskidzie Niskim // Łemkowie w historii i kulturze Karpat: cz. I–II / red. J. Czajkowski. Cz. I. Rzeszów, 1992. S. 383.
1336
Для современной западноукраинской историографии характерны унаследованные из работ советских историков и археологов, а также дореволюционных российских и отчасти галицких авторов XIX–XX вв. представления о так называемой Карпатской Хорватии — восточнославянской племенной державе, якобы охватывавшей в VI–X вв. Галичину, Закарпатье и северную Буковину. В связи с этим хорватскими в украинской историографии обычно именуются археологические памятники раннего Средневековья, обнаруженные на территории как Прикарпатья, так и Закарпатья. Ввиду того, что Карпатская Хорватия при этом нередко мыслится как своего рода предшественница Галицко-Волынской державы, уместно говорить о формировании на Украине своеобразной версии украинского национального нарратива, артикулирующей преемственность средневековых восточнославянских политий на территории Галичины. Своим акцентом на Карпатской Хорватии эта версия национального нарратива заметно отличается от позиции создателя классической версии украинского нарратива М. Грушевского. Не считаясь с фактором позднейшей колонизации, он включал в состав древней «Украины-Руси» все территории расселения карпатских русинов, но совершенно не считал нужным размещать на них, как и в самой Галичине, хорватов, в проживании которых на указанных территориях историк сильно сомневался (см.: Грушевський М. Iсторiя України-Руси: в 10 т. Т. I: До початку XI вiка. Нью Йорк, 1954. С. 210–226). Среди наиболее ярких новых работ о Карпатской Хорватии (см.: Iдзьо В. Carpiani — Карпи — Хорвати V столiття до нашої ери — Х столiття нашої ери. Iвано-Франкiвськ, 2015).
1337
Шевченко К. В. Славянская Атлантида: Карпатская Русь и русины в XIX — первой половине ХХ вв. М., 2010. С. 47.

Третье издание руководства (предыдущие вышли в 2001, 2006 гг.) переработано и дополнено. В книге приведены основополагающие принципы современной клинической диетологии в сочетании с изложением клинических особенностей течения заболеваний и патологических процессов. В основу книги положен собственный опыт авторского коллектива, а также последние достижения отечественной и зарубежной диетологии. Содержание издания объединяет научные аспекты питания больного человека и практические рекомендации по использованию диетотерапии в конкретных ситуациях организации лечебного питания не только в стационаре, но и в амбулаторных условиях.Для диетологов, гастроэнтерологов, терапевтов и студентов старших курсов медицинских вузов.

Этот учебник дает полное представление о современных знаниях в области психологии развития человека. Книга разделена на восемь частей и описывает особенности психологии разных возрастных периодов по следующим векторам: когнитивные особенности, аффективная сфера, мотивационная сфера, поведенческие особенности, особенности «Я-концепции». Особое внимание в книге уделено вопросам возрастной периодизации, детской и подростковой агрессии.Состав авторского коллектива учебника уникален. В работе над ним принимали участие девять докторов и пять кандидатов психологических наук.

В шпаргалке в краткой и удобной форме приведены ответы на все основные вопросы, предусмотренные государственным образовательным стандартом и учебной программой по дисциплине «Семейное право».Рекомендуется всем изучающим и сдающим дисциплину «Семейное право».

В шпаргалке в краткой и удобной форме приведены ответы на все основные вопросы, предусмотренные государственным образовательным стандартом и учебной программой по дисциплине «Налоговое право».Книга позволит быстро получить основные знания по предмету, повторить пройденный материал, а также качественно подготовиться и успешно сдать зачет и экзамен.Рекомендуется всем изучающим и сдающим дисциплину «Налоговое право» в высших и средних учебных заведениях.

В шпаргалке в краткой и удобной форме приведены ответы на все основные вопросы, предусмотренные государственным образовательным стандартом и учебной программой по дисциплине «Трудовое право».Книга позволит быстро получить основные знания по предмету, повторить пройденный материал, а также качественно подготовиться и успешно сдать зачет и экзамен.Рекомендуется всем изучающим и сдающим дисциплину «Трудовое право».

В шпаргалке в краткой и удобной форме приведены ответы на все основные вопросы, предусмотренные государственным образовательным стандартом и учебной программой по дисциплине «Международные экономические отношения».Книга позволит быстро получить основные знания по предмету повторить пройденный материал, а также качественно подготовиться и успешно сдать зачет и экзамен.Рекомендуется всем изучающим и сдающим дисциплину «Международные экономические отношения» в высших и средних учебных заведениях.

Книга представляет собой значительно переработанное издание монографии 1996 г, посвященной первой кочевой империи в истории Центральной Азии Империи Хунну (209 г до н. э. — 48 г н. э.) Как и почему хунну (азиатские гунны) создали могущественную державу, приводившую в ужас соседние народы что толкало их на завоевания и походы в чем особенности их общественного устройства почему Хуннская держава так же стремительно распалась, как и возникла — все эти вопросы рассматриваются в монографии Видное место отведено изложению общетеоретических проблем истории кочевого мира и происхождения архаической государственности, специфике историко-антропологического прочтения летописных источников, методике компьютерного анализа археологического материала, методам экологических, экономических, демографических и социальных реконструкций в археологии Книга предназначена для историков, археологов и этнологов-антропологов.

В монографии освещаются ключевые моменты социально-политического развития Пскова XI–XIV вв. в контексте его взаимоотношений с Новгородской республикой. В первой части исследования автор рассматривает историю псковского летописания и реконструирует начальный псковский свод 50-х годов XIV в., в во второй и третьей частях на основании изученной источниковой базы анализирует социально-политические процессы в средневековом Пскове. По многим спорным и малоизученным вопросам Северо-Западной Руси предложена оригинальная трактовка фактов и событий.

Эта книга для тех, кто был в Афинах и Аттике, но многое пропустил. А также для тех, кто никогда не был в Греции, но хочет узнать возможно больше о ее древней истории. В особенности такой информации, которой нет в учебниках. Автор постарался собрать все самое важное и не пропустить ничего существенного. Все об Афинах и Аттике в одной книге.

Известный ученый и литератор, член Французской академии Жорж Дюби (1919–1996) занимает особое место в современной историографии, являясь автором многочисленных глубоких исследований по истории средневековой Франции, а также популярных книжек по избранной им теме. Его захватывающие книги, смелость и богатство содержания которых поражают читателя, стали одним из символов Франции. В предлагаемой вниманию читателей работе автор рассматривает средневековое французское общество, как бы поднимаясь над фактологической картиной прошлого, уделяя внимание лишь отдельным, наиболее ярким историческим событиям.

Книга была дважды издана на русском языке, переведена на английский, отдельные главы появились на многих европейских языках. Книга высоко оценена рецензентами в мировой литературе как наиболее полное описание истории вмешательства коммунистической партии в развитие науки, которое открыло простор для процветания шарлатанов и проходимцев и привело к запрещению многих приоритетных направлении российской науки. Обширные архивные находки позволили автору коренным образом переработать книгу для настоящего издания, включив в нее новые данные и концессии.