Марш Смерти Русского охранного корпуса - [136]
287. Беловуковић Р. Од илегалных группа до окружног комитета // «Годишњак историјског архива». – 1974. – XI. С. 3–368.
288. Београд у рату и революциjи 1941–1945. Књига 1. – Београд: Историјски архив Београда, 1984. – 381 с.; Књига 2. – Београд: Историјски архив Београда, 1984. – 349 с.
289. Босиљчић С. Тимочка краjина. – Заjечар: Историјски архив Тимочка крајина, 1988. – 342 с.
290. Виторовић А. Централна Србиjа. – Београд: Нолит, Просвета, 1967. – 691 с.
291. Глишић В. Терор и злочини нацистичке Немачке у Србиjи 1941–1944. – Београд: Издавачко предузеће «РАД», 1970. – 292 с.
292. Гончин М. Четврта српска ударна бригада. – Београд: Институт за савремену историју, 1996. – 824 с.
293. Група аутора 16. муслиманска НОУ бригада. – Тузла: Историjски архив Сараjево, 1981. – 291 с.
294. Давидовић Г. Чачани на опсади Краљева октобра 1941. године // Краљево, октобра 1941. Округли сто / уредници Драган Драшковић, Радомир Ристић. – Краљево: Народни музеј: Историjски архив, 2003. С. 111–160.
295. Димитријевић Б. Војска Недић еве Србије: оружане снаге српске владе 1941–1945. – Београд: Институт за савремену историју, 2011. – 579 с.
296. Димитријевић Д. Где је моја мама? Прилози за историју Авалског корпуса Југословенске војске у отаџбини (равногорски четници Драже Михаиловић а у околини Београда 1943–1944). – Београд: Ведес, 2009. – 541 с.
297. Динчић А. Припадници Југословенске војске у отаџбини у нацистичком концентрационном логору на Црвеном Крсту у Нишу (1941–1944). – Београд: Народни музеј, 2014. – 78 с.
298. Друловић Ч. 37. санџачка НОУ дивизија. – Београд: Војноиздавачки завод, 1983. – 281 с.
299. Жены Србиjе у НОБ. – Београд: Нолит, 1975. – 1003 с.
300. Зорић М. Битка за Србиjу 1944. године // «Војно дело». – Jесен 2014. – № 3. С. 266–350.
301. Зорић Р. Чтврта Краjишка бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1980. – 426 с.
302. Ивановић М. 23. српска дивизија. – Београд: Републички одбор СУБНОР-а Србије, Савет Едиције Србија у рату и револуцији: Секције 7, 9. и 14. српске бригаде, 1994. – 439 с.
303. Jанковић Б. Четврта пролетерска црногорска бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1975. – 653 с.
304. Jевтић А. Одважни до краjа // «Гласник». – 1972. – № 7. С. 126–144.
305. Јовановић С., Мирчетић Д. Пета српска HOУ бригада. – Београд: Војноиздавачки и новински центар, 1989. – 517 с.
306. Jоксимовић З. Хронологиjа 1941–1945. // «Гласник». – 1971. – № 6. С. 89–156.
307. Карапанџић Б. Грађански рат у Србији 1941–1945. – Ваљево: ВАЉЕВО ПРИНТ, 2010. – 445 с.
308. Лагатор Ш. Чтврта воjвоћанска бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1973. – 337 с.
309. Латас Б., Џелебџић М. Четнички покрет Драже Михаиловић а 1941–1945. – Београд: Београдски издавачко-графички завод, 1979. – 422 с.
310. Љубичић Н. Ужички народноослободилачки партизански одред «Димитриjе Туцовић». – Београд: Војно дело,1981. – 424 с.
311. Мајданац Б. Позоришна политика у Србији 1941–1944: студија и документи. – Београд: Алтера, 2011. – 868 с.
312. Матовић И. Повратан ратника. – Београд: Народна армиjа, 1968. – 211 с.
313. Миленковић П. Седамнаеста српска НОУ бригада. – Београд: Војноиздавачки и новински центар, 1989. – 378 с.
314. Миладиновић С. Четрнаеста српска НОУ бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1982. – 550 с.
315. Милосавлевић Б. Спортисти у револуциjи // «Гласник Мећуопштинского историјског архива». – 1981. – № 15–16. С. 201–221.
316. Милосављевић К. Осамнаеста српска бригада. – Београд: Војноиздавачки и новински центар, 1989. – 431 с.
317. Николић К. Ослобођење Крушевца октобра 1944. у свету односа четника и немаца // Ослобођење Крушевца 1944. године: Зборник докумената, студија и сећања учесника и савременика / приредио Душан Миљојковић. – Крушевац: Координациони одбор секција ратних бригада Општинског одбора СУБНОР-а, 1997. С. 260–271.
318. Никчевић В. Петнаеста српска НО бригада. – Београд: Институт за савремену историју, 1991. – 210 с.
319. Паjовић Љ, Узелац Д., Џелебџић М. Сремски фронт 1944–1945. – Београд: Београдски здавачко-графички завод, 1979. – 422 с.
320. Пантелић М., Маринковић Р., Никшић В. Чачански народноослободилачки партизански одред «Др Драгиша Мишовић». – Чачак: Чачански глас, 1982. – 462 с.
321. Пантелић М. 25. Српска НОУ дивизиja. – Београд: Војноиздавачки завод, 1977. – 399 с.
322. Панић Р. Трећа воjвоћанска НОУ бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1980. – 653 с.
323. Пармаковић Д. Мачвански партизански одред. – Шабац: Фонд народноослободилачке борбе Подриња,1973. – 1308 с.
324. Пејчић П. Деветнаеста српска бригада. – Београд: Војноиздавачки и новински центар, 1989. – 614 с.
325. Перовић М. Jужна Србиjа. – Београд: Нолит, Просвета, 1961. – 438 с.
326. Петровић Д. Квислиншке формациjе русских белоемиграната на териториjи Источне Сербиjе током другог светског рата // «Развитак». – Новембар-децембар 1966. – № 6. С. 77–79.
327. Петовар Р., Трикић С. Шеста Пролетерска ИсточноБосанска бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1982. – 698 с.
328. Пироћанац С. Српски добровољци 1941–1945: у речи и слици. – Ваљево: Удружење српских добровољаца, 2010. – 344 с.
До сих пор всё, что русский читатель знал о трагедии тысяч эльзасцев, насильственно призванных в немецкую армию во время Второй мировой войны, — это статья Ильи Эренбурга «Голос Эльзаса», опубликованная в «Правде» 10 июня 1943 года. Именно после этой статьи судьба французских военнопленных изменилась в лучшую сторону, а некоторой части из них удалось оказаться во французской Африке, в ряду сражавшихся там с немцами войск генерала де Голля. Но до того — мучительная служба в ненавистном вермахте, отчаянные попытки дезертировать и сдаться в советский плен, долгие месяцы пребывания в лагере под Тамбовом.
Нада Крайгер — известная югославская писательница, автор многих книг, издававшихся в Югославии.Во время второй мировой войны — активный участник антифашистского Сопротивления. С начала войны и до 1944 года — член подпольной антифашистской организации в Любляне, а с 194.4 года — офицер связи между Главным штабом словенских партизан и советским командованием.В настоящее время живет и работает в Любляне.Нада Крайгер неоднократна по приглашению Союза писателей СССР посещала Советский Союз.
Излагается судьба одной семьи в тяжёлые военные годы. Автору хотелось рассказать потомкам, как и чем люди жили в это время, во что верили, о чем мечтали, на что надеялись.Адресуется широкому кругу читателей.Болкунов Анатолий Васильевич — старший преподаватель медицинской подготовки Кубанского Государственного Университета кафедры гражданской обороны, капитан медицинской службы.
Ященко Николай Тихонович (1906-1987) - известный забайкальский писатель, талантливый прозаик и публицист. Он родился на станции Хилок в семье рабочего-железнодорожника. В марте 1922 г. вступил в комсомол, работал разносчиком газет, пионерским вожатым, культпропагандистом, секретарем ячейки РКСМ. В 1925 г. он - секретарь губернской детской газеты “Внучата Ильича". Затем трудился в ряде газет Забайкалья и Восточной Сибири. В 1933-1942 годах работал в газете забайкальских железнодорожников “Отпор", где показал себя способным фельетонистом, оперативно откликающимся на злобу дня, высмеивающим косность, бюрократизм, все то, что мешало социалистическому строительству.
Эта книга посвящена дважды Герою Советского Союза Маршалу Советского Союза К. К. Рокоссовскому.В центре внимания писателя — отдельные эпизоды из истории Великой Отечественной войны, в которых наиболее ярко проявились полководческий талант Рокоссовского, его мужество, человеческое обаяние, принципиальность и настойчивость коммуниста.
Роман известного польского писателя и сценариста Анджея Мулярчика, ставший основой киношедевра великого польского режиссера Анджея Вайды. Простым, почти документальным языком автор рассказывает о страшной катастрофе в небольшом селе под Смоленском, в которой погибли тысячи польских офицеров. Трагичность и актуальность темы заставляет задуматься не только о неумолимости хода мировой истории, но и о прощении ради блага своих детей, которым предстоит жить дальше. Это книга о вере, боли и никогда не умирающей надежде.