Марш Смерти Русского охранного корпуса - [136]
287. Беловуковић Р. Од илегалных группа до окружног комитета // «Годишњак историјског архива». – 1974. – XI. С. 3–368.
288. Београд у рату и революциjи 1941–1945. Књига 1. – Београд: Историјски архив Београда, 1984. – 381 с.; Књига 2. – Београд: Историјски архив Београда, 1984. – 349 с.
289. Босиљчић С. Тимочка краjина. – Заjечар: Историјски архив Тимочка крајина, 1988. – 342 с.
290. Виторовић А. Централна Србиjа. – Београд: Нолит, Просвета, 1967. – 691 с.
291. Глишић В. Терор и злочини нацистичке Немачке у Србиjи 1941–1944. – Београд: Издавачко предузеће «РАД», 1970. – 292 с.
292. Гончин М. Четврта српска ударна бригада. – Београд: Институт за савремену историју, 1996. – 824 с.
293. Група аутора 16. муслиманска НОУ бригада. – Тузла: Историjски архив Сараjево, 1981. – 291 с.
294. Давидовић Г. Чачани на опсади Краљева октобра 1941. године // Краљево, октобра 1941. Округли сто / уредници Драган Драшковић, Радомир Ристић. – Краљево: Народни музеј: Историjски архив, 2003. С. 111–160.
295. Димитријевић Б. Војска Недић еве Србије: оружане снаге српске владе 1941–1945. – Београд: Институт за савремену историју, 2011. – 579 с.
296. Димитријевић Д. Где је моја мама? Прилози за историју Авалског корпуса Југословенске војске у отаџбини (равногорски четници Драже Михаиловић а у околини Београда 1943–1944). – Београд: Ведес, 2009. – 541 с.
297. Динчић А. Припадници Југословенске војске у отаџбини у нацистичком концентрационном логору на Црвеном Крсту у Нишу (1941–1944). – Београд: Народни музеј, 2014. – 78 с.
298. Друловић Ч. 37. санџачка НОУ дивизија. – Београд: Војноиздавачки завод, 1983. – 281 с.
299. Жены Србиjе у НОБ. – Београд: Нолит, 1975. – 1003 с.
300. Зорић М. Битка за Србиjу 1944. године // «Војно дело». – Jесен 2014. – № 3. С. 266–350.
301. Зорић Р. Чтврта Краjишка бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1980. – 426 с.
302. Ивановић М. 23. српска дивизија. – Београд: Републички одбор СУБНОР-а Србије, Савет Едиције Србија у рату и револуцији: Секције 7, 9. и 14. српске бригаде, 1994. – 439 с.
303. Jанковић Б. Четврта пролетерска црногорска бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1975. – 653 с.
304. Jевтић А. Одважни до краjа // «Гласник». – 1972. – № 7. С. 126–144.
305. Јовановић С., Мирчетић Д. Пета српска HOУ бригада. – Београд: Војноиздавачки и новински центар, 1989. – 517 с.
306. Jоксимовић З. Хронологиjа 1941–1945. // «Гласник». – 1971. – № 6. С. 89–156.
307. Карапанџић Б. Грађански рат у Србији 1941–1945. – Ваљево: ВАЉЕВО ПРИНТ, 2010. – 445 с.
308. Лагатор Ш. Чтврта воjвоћанска бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1973. – 337 с.
309. Латас Б., Џелебџић М. Четнички покрет Драже Михаиловић а 1941–1945. – Београд: Београдски издавачко-графички завод, 1979. – 422 с.
310. Љубичић Н. Ужички народноослободилачки партизански одред «Димитриjе Туцовић». – Београд: Војно дело,1981. – 424 с.
311. Мајданац Б. Позоришна политика у Србији 1941–1944: студија и документи. – Београд: Алтера, 2011. – 868 с.
312. Матовић И. Повратан ратника. – Београд: Народна армиjа, 1968. – 211 с.
313. Миленковић П. Седамнаеста српска НОУ бригада. – Београд: Војноиздавачки и новински центар, 1989. – 378 с.
314. Миладиновић С. Четрнаеста српска НОУ бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1982. – 550 с.
315. Милосавлевић Б. Спортисти у револуциjи // «Гласник Мећуопштинского историјског архива». – 1981. – № 15–16. С. 201–221.
316. Милосављевић К. Осамнаеста српска бригада. – Београд: Војноиздавачки и новински центар, 1989. – 431 с.
317. Николић К. Ослобођење Крушевца октобра 1944. у свету односа четника и немаца // Ослобођење Крушевца 1944. године: Зборник докумената, студија и сећања учесника и савременика / приредио Душан Миљојковић. – Крушевац: Координациони одбор секција ратних бригада Општинског одбора СУБНОР-а, 1997. С. 260–271.
318. Никчевић В. Петнаеста српска НО бригада. – Београд: Институт за савремену историју, 1991. – 210 с.
319. Паjовић Љ, Узелац Д., Џелебџић М. Сремски фронт 1944–1945. – Београд: Београдски здавачко-графички завод, 1979. – 422 с.
320. Пантелић М., Маринковић Р., Никшић В. Чачански народноослободилачки партизански одред «Др Драгиша Мишовић». – Чачак: Чачански глас, 1982. – 462 с.
321. Пантелић М. 25. Српска НОУ дивизиja. – Београд: Војноиздавачки завод, 1977. – 399 с.
322. Панић Р. Трећа воjвоћанска НОУ бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1980. – 653 с.
323. Пармаковић Д. Мачвански партизански одред. – Шабац: Фонд народноослободилачке борбе Подриња,1973. – 1308 с.
324. Пејчић П. Деветнаеста српска бригада. – Београд: Војноиздавачки и новински центар, 1989. – 614 с.
325. Перовић М. Jужна Србиjа. – Београд: Нолит, Просвета, 1961. – 438 с.
326. Петровић Д. Квислиншке формациjе русских белоемиграната на териториjи Источне Сербиjе током другог светског рата // «Развитак». – Новембар-децембар 1966. – № 6. С. 77–79.
327. Петовар Р., Трикић С. Шеста Пролетерска ИсточноБосанска бригада. – Београд: Војноиздавачки завод, 1982. – 698 с.
328. Пироћанац С. Српски добровољци 1941–1945: у речи и слици. – Ваљево: Удружење српских добровољаца, 2010. – 344 с.
Известный военный хирург Герой Социалистического Труда, заслуженный врач РСФСР М. Ф. Гулякин начал свой фронтовой путь в парашютно-десантном батальоне в боях под Москвой, а завершил в Германии. В трудных и опасных условиях он сделал, спасая раненых, около 14 тысяч операций. Обо всем этом и повествует М. Ф. Гулякин. В воспоминаниях А. И. Фомина рассказывается о действиях штурмовой инженерно-саперной бригады, о первых боевых делах «панцирной пехоты», об успехах и неудачах. Представляют интерес воспоминания об участии в разгроме Квантунской армии и послевоенной службе в Харбине. Для массового читателя.
Книга повествует о жизни обычных людей в оккупированной румынскими и немецкими войсками Одессе и первых годах после освобождения города. Предельно правдиво рассказано о быте и способах выживания населения в то время. Произведение по форме художественное, представляет собой множество сюжетно связанных новелл, написанных очевидцем событий. Книга адресована широкому кругу читателей, интересующихся Одессой и историей Второй Мировой войны. Содержит нецензурную брань.
Писатель Василий Антонов знаком широкому кругу читателей по книгам «Если останетесь живы», «Знакомая женщина», «Оглядись, если заблудился». В новом сборнике повестей и рассказов -«Последний допрос»- писатель верен своей основной теме. Война навсегда осталась главным событием жизни людей этого возраста. В книгах Василия Антонова переплетаются события военных лет и нашего времени. В повести «Последний допрос» и рассказе «Пески, пески…» писатель воскрешает страницы уже далекой от нас гражданской войны. Он умеет нарисовать живые картины.
Воспоминания о блокаде и войне написаны участником этих событий, ныне доктором геолого-минерал. наук, профессором, главным научным сотрудником ВСЕГЕИ Б. М. Михайловым. Автор восстанавливает в памяти события далеких лет, стараясь придать им тот эмоциональный настрой, то восприятие событий, которое было присуще ему, его товарищам — его поколению: мальчикам, выжившим в ленинградской блокаде, а потом ставших «ваньками-взводными» в пехоте на передовой Великой Отечественной войны. Для широкого круга читателей.
«Лейтенант Бертрам», роман известного писателя ГДР старшего поколения Бодо Узе (1904—1963), рассказывает о жизни одной летной части нацистского вермахта, о войне в Испании, участником которой был сам автор, на протяжении целого года сражавшийся на стороне республиканцев. Это одно из лучших прозаических антивоенных произведений, документ сурового противоречивого времени, правдивый рассказ о трагических событиях и нелегких судьбах. На русском языке публикуется впервые.
Еще гремит «Битва за Англию», но Германия ее уже проиграла. Италия уже вступила в войну, но ей пока мало.«Михаил Фрунзе», первый и единственный линейный крейсер РККФ СССР, идет к берегам Греции, где скоропостижно скончался диктатор Метаксас. В верхах фашисты грызутся за власть, а в Афинах зреет заговор.Двенадцать заговорщиков и линейный крейсер.Итак…Время: октябрь 1940 года.Место: Эгейское море, залив Термаикос.Силы: один линейный крейсер РККФ СССРЗадача: выстоять.